Piše: Igor ĐurićAlbert Šper, Dnevnici iz Spandaua, Globus, Zagreb, 1985. U svetlu događaja u Ukrajini (opravdana intervencija Rusije u cilju očuvanja svojeg postojanja i razračunavanja sa ukrajinskim nacistima) i otvorenog neprijateljstva zapada prema Rusiji te ruskih tvrdnji da se u Ukrajini bore protiv nacizma želeo bih da na ovom mestu napišem nekoliko komparativnih misli i rečenica povodom i na osnovu dnevnika kojeg je Albert Šper vodio u zatvoru i koji je štampan pod naslovom Dnevnici iz Spandaua, a u želji da pokažem kako sve ovo što se dešava u Ukrajini nije ništa novo i nije od danas. Prvo, vrlo kratko o Albertu Šperu! Albert Šper je pripadao samom vrhu nacističke stranke i bio je vrlo zapažen akter u organizaciji nacističke države. Bio je Hitlerov ljubimac (nekad čak i kućni), družili su se i privatno, delili iste snove o izgradnji nove Nemačke. Hitler je imao poseban odnos prema njemu jer je nekada maštao da bude arhitekta ali mu to, kao ni slikarstvo, nije pošlo za rukom. Uglavnom, Šper nije bi tek makar ko u toj nemačkoj tvorevini zla. Njegove ruke su bile krvave, bio je ministar naoružanja u toku rata, lično je učestvovao u angažovanju robovske radne snage. I? Saveznički sud u Nirnbergu ga je osudio na 20 godina zatvora. U zatvoru u Spandau-u (predgrađe Berlina) je robijao sa ljudima poput Širaha (umro 1974), Denica (umro 1980), Redera (umro 1960), Hesa (umro 1987), Funka (umro 1960) i Nojrata (umro 1956). Šper se na slobodi našao 1966. godine. Umro je u toplini svoga doma u Londonu 1981. godine. U zatvoru je vodio dnevnik. O tome će biti ovde reči. Neko vreme je Šper proveo zatočen u Nirnbergu a zatim je prebačen u Spandau. U dnevnik uglavnom beleži svakodnevne aktivnosti ali i osvežava sećanja na Hitlera i svoju ulogu u Trećem rajhu. Kroz redove provejava njegovo uverenje da on nije bog zna šta loše uradio i bio je vidno razočaran što je uopšte osuđen. Čitajući te redove bivalo mi je sve interesantnije da pratim kako se odvijao zatvorski život u okruženju upravnika i stražara četiri sile pobednice i kako je počeo da se stvara jaz između Amerikanaca, Engleza i Francuza, sa jedne strane, i Rusa sa druge. Vremenom, stražari i upravnici sa zapada počinju da drže stranu nacistima i otvoreno mrze Ruse. Pod datumom 3. novembar 1950. godine, Šper piše: Zapadni stražari, nakon uspeha njihove strane u Koreji, vode glupe razgovore: - Sve Ruse treba ubiti! – Nek zatvorenici već se slažu. Zašto sam izdvojio ovaj pasus kao prvi u ovoj priči? Pet godina posle Drugog svetskog rata, posle miliona mrtvih, koncentracionih logora, posle holokausta, američki i engleski stražari koji čuvaju nacističke glavešine u zatvoru, ogovore međusobno i pred tim istim nacistima „da Ruse treba ubiti“ i to „sve Ruse“?! Pod datumom 20. februara 1952. godine, Šper nastavlja: Na vest da je Bon pristao na nemački vojni prilog za odbranu, Funk je danas pobedonosno objasnio kako se nakon sedam godina, sada ispunilo tačno ono što je firer proročki predvideo zadnjih meseci rata: da će se „protivprirodni savez“ između Zapada i Istoka raspasti i da će jednog dana Nemci ratovati na strani Amerikanaca i Engleza protiv Rusa. Ovom pasusu čak nije potreban ni komentar. Dovoljno je otvoriti današnje novine, pogledati televizije, otići na internet, pa će svakome biti jasno da se Hitlerovo predviđanje: obistinilo. Šper nadalje piše u svom dnevniku kako je zapravo on bio idejni tvorac Evropske unije, u početku, veli, to bi bila unija za ugalj, čelik, mašinogradnju i energetiku, a kasnije bi to značilo i ujedinjenje pod jednom zastavom uz naglasak da bi Nemac trebalo da zauzima važnu funkciju u tom savezu država. Žali se da je Ribentrop minirao te njegove ideje 1943. godine. Doduše, ne pominje grofa Kalergija, Dimitrija Mitrinovića ili Tomaža Masarika, koji se možda ne bi složili sa ovim njegovim navodima. Samo sedam godina posle rata, Šper beleži u svoj dnevnik kako su Amerikanci dali vizu njegovoj ćerki, da poseti Ameriku u sklopu đačke razmene: Osim toga Hildu je pozvala jedna ugledna židovska obitelj – piše Šper pod datumom 17. juna 1952. godine. Pre toga, Denicova ćerka već radi za saveznike. Saosećajna je i katolička crkva. 16. decembra 1952. godine Šper piše: Iz službenog pisma Denicu proizilazi da je papa primio njegovu ženu; bio je prijazan i saosećajan. Denic je dobio snažan podstrek. Pre nekoliko godina kod pape je već bila Nojratova kći, a gospođa Funk kod kelnskog nadbiskupa. Tada je počelo pravo hodočašće iako smo svi mi protestanti. U zatvoru je, prema Šperovim zapisima, vladala atmosfera popustljivosti prema nacistima od strane savezničkih stražara i netrpljivosti istih prema Rusima. Jedino se Rusi u zatvoru, kao stražari, pridržavaju propisanih pravila i zakona. Sa druge strane, saveznički stražari pomažu nacistima kad god mogu, krijumčare im prepisku, doturaju potrepštine, čak i alkohol. Na jedno mestu Šper konstatuje sledeće: da su ga samo Amerikanci sudili on bi već bio slobodan. Dobar deo ovog dnevnika, koji je iz zatvora prokrijumčaren uz pomoć američkih, engleskih i francuskih stražara, predstavljaju redovi u kojima se konstatuje da zatočeni nacisti i saveznički stražari rade Rusima iza leđa. To rade pokvareno i neprijateljski, uz konjak i cigare koje doturaju zločincima koji su odgovorni za milione ljudskih života. Pošto je svakoga meseca jedna od okupacionih vojski zadužena za kuhinju onda se Šper najviše žali na „ruski mesec“ jer se tada po njemu najslabije jede, jer Rusi služe hranu predviđenu propisima i mogućnostima. Da bi obrukali Ruse, onda sledećih meseci saveznički stražari spremaju hranu koje se ne bi postideli ni najbolji hoteli Po datumom 22. avgust 1954. godine Šper piše: Britanski šef straže Leham, uvek spreman da pomogne, donosi mi večeras, blistajući od radosti, godište 1953. časopisa Baumajster. Vili Brant, pre nego će kleknuti u Poljskoj, obećava Šperovoj kćeri da će sve učiniti da se njen otac nađe na slobodi. Jeste, izvinio se žrtvama nacizma u isto vreme kada se trudi da oslobodi dželate. Ta čuvena denacifikacija Nemačke sprovodila se se tako što je svakog meseca Šperu (i ostalima) uplaćivana novčana pomoć od strane industrijalaca i arhitekata iz cele Nemačke. ...prijatelji i poznanici koji se osećaju obaveznim prema meni uplatili su ovih godina više od 150.000 maraka... Kada mu je stasao sin i završio arhitekturu, osvojio je sve moguće nagrade u Nemačkoj za par godina i dobio preko 100.000 maraka. I na taj način se plaćalo Šperu što je počinio ratne zločine u ime Nemačke. U Hajdelbergu se potpisuju peticije od strane univerzitetskih profesora, državnih službenika, studenata i drugih, u kojima se zahteva otpuštanje zatočenih nacista. Ispred zatvora u Spandau se izvode demonstracije. O praznicima puštaju muziku sa razglasa da zatočenici mogu čuti. A ti zatvorenici ne moraju da strepe za svoje živote kao nekadašnji logoraši koncentracionih logora. Ne! Oni obrađuju vrt, čitaju novine, imaju lekarsku pomoć. Kada neke od njih otpuštaju posle odslužene kazne napolju ih čekaju limuzine sa šoferima i sekretarima. A za koga se oni bore i zalažu ovi što potpisuju peticije i demonstriraju? Za čoveka koji je pod datumom 20. novembra 1962. godine, piše: Prilično je neobično što mi tek sada, dok ovo pišem, pada u oči da uopšte nisam osećao ograničenja kad su u Trećem Rajhu prognani i izopšteni autori i knjige poput Tomasa Mana, Franca Kafke, Sigmunda Frojda, Štefana Cvajga i mnogi drugi... Po Šperovom dnevniku u zatvoru je prema propisima mnogo toga bilo zabranjeno a imali su sve što su želeli: od jastoga u majonezu do kamera u boji i magnetofona. I sve to, uglavnom, iza leđa Rusa a uz pomoć savezničkih stražara. Šta je, međutim, najvažnije? Dvadeset godina vođenja dnevnika u zatvoru (čije su stranice, ponavljam, iznošene ilegalno uz pomoć savezničkih stražara) a u tim redovima niti jedna iskrena reč o zločinima nacističke Nemačke, niti trunka istinskog kajanja. Ni reči o logorima smrti, o razaranju drugih država, o milionima ljudskih života, za šta je sve i on bio lično odgovoran. Ne! Samo svakodnevni problemi sa spavanjem, hranom, ili postupcima ruskih stražara, razmišljanja o Hitleru i arhitekturi, filozofska promišljanja, prepirke i ogovaranje drugih zatvorenika. I kada pominje gore navedene događaje on ih razmatra samo u smislu šireg konteksta Hitlerovih grešaka i propasti Rajha. Interesantno je da u jednom delu kada se prisećao svojih razgovora sa Hitlerom, Šper piše kako je Hitler cenio Josipa Broza Tita i govorio mu kako bi voleo da su njegovi generali kao Tito koji je iz ničega stvorio vojsku koja drži dvadeset nemačkih divizija. Zaključak? Da, čak i neposredno posle rata, u zatvoru gde su zatočeni nacisti, saveznici su bili na strani nacista a protiv Rusa. Rezime? I danas u Ukrajini taj isti zapad pomaže naciste protiv Rusa!

 Piše: Igor Đurić
Albert Šper, Dnevnici iz Spandaua, Globus, Zagreb, 1985.
     
     U svetlu događaja u Ukrajini (opravdana intervencija Rusije u cilju očuvanja svojeg postojanja i razračunavanja sa ukrajinskim nacistima) i otvorenog neprijateljstva zapada prema Rusiji te ruskih tvrdnji da se u Ukrajini bore protiv nacizma želeo bih da na ovom mestu napišem nekoliko komparativnih misli i rečenica povodom i na osnovu dnevnika kojeg je Albert Šper vodio u zatvoru i koji je štampan pod naslovom Dnevnici iz Spandaua, a u želji da pokažem kako sve ovo što se dešava u Ukrajini nije ništa novo i nije od danas.
    Prvo, vrlo kratko o Albertu Šperu!
    Albert Šper je pripadao samom vrhu nacističke stranke i bio je vrlo zapažen akter u organizaciji nacističke države. Bio je Hitlerov ljubimac (nekad čak i kućni), družili su se i privatno, delili iste snove o izgradnji nove Nemačke. Hitler je imao poseban odnos prema njemu jer je nekada maštao da bude arhitekta ali mu to, kao ni slikarstvo, nije pošlo za rukom.
    Uglavnom, Šper nije bi tek makar ko u toj nemačkoj tvorevini zla. Njegove ruke su bile krvave, bio je ministar naoružanja u toku rata, lično je učestvovao u angažovanju robovske radne snage.
    I? Saveznički sud u Nirnbergu ga je osudio na 20 godina zatvora. U zatvoru u Spandau-u (predgrađe Berlina) je robijao sa ljudima poput Širaha (umro 1974), Denica (umro 1980), Redera (umro 1960), Hesa (umro 1987), Funka (umro 1960) i Nojrata (umro 1956). Šper se na slobodi našao 1966. godine. Umro je u toplini svoga doma u Londonu 1981. godine.
    U zatvoru je vodio dnevnik. O tome će biti ovde reči.
    Neko vreme je Šper proveo zatočen u Nirnbergu a zatim je prebačen u Spandau. U dnevnik uglavnom beleži svakodnevne aktivnosti ali i osvežava sećanja na Hitlera i svoju ulogu u Trećem rajhu. Kroz redove provejava njegovo uverenje da on nije bog zna šta loše uradio i bio je vidno razočaran što je uopšte osuđen.
    Čitajući te redove bivalo mi je sve interesantnije da pratim kako se odvijao zatvorski život u okruženju upravnika i stražara četiri sile pobednice i kako je počeo da se stvara jaz između Amerikanaca, Engleza i Francuza, sa jedne strane, i Rusa sa druge. Vremenom, stražari i upravnici sa zapada počinju da drže stranu nacistima i otvoreno mrze Ruse.
   Pod datumom 3. novembar 1950. godine, Šper piše:
   Zapadni stražari, nakon uspeha njihove strane u Koreji, vode glupe razgovore: - Sve Ruse treba ubiti! – Nek zatvorenici već se slažu.
   Zašto sam izdvojio ovaj pasus kao prvi u ovoj priči?
   Pet godina posle Drugog svetskog rata, posle miliona mrtvih, koncentracionih logora, posle holokausta, američki i engleski stražari koji čuvaju nacističke glavešine u zatvoru, ogovore međusobno i pred tim istim nacistima „da Ruse treba ubiti“ i to „sve Ruse“?!
   Pod datumom 20. februara 1952. godine, Šper nastavlja:
   Na vest da je Bon pristao na nemački vojni prilog za odbranu, Funk je danas pobedonosno objasnio kako se nakon sedam godina, sada ispunilo tačno ono što je firer proročki predvideo zadnjih meseci rata: da će se „protivprirodni savez“ između Zapada i Istoka raspasti i da će jednog dana Nemci ratovati na strani Amerikanaca i Engleza protiv Rusa.
    Ovom pasusu čak nije potreban ni komentar. Dovoljno je otvoriti današnje novine, pogledati televizije, otići na internet, pa će svakome biti jasno da se Hitlerovo predviđanje: obistinilo.
    Šper nadalje piše u svom dnevniku kako je zapravo on bio idejni tvorac Evropske unije, u početku, veli, to bi bila unija za ugalj, čelik, mašinogradnju i energetiku, a kasnije bi to značilo i ujedinjenje pod jednom zastavom uz naglasak da bi Nemac trebalo da zauzima važnu funkciju u tom savezu država. Žali se da je Ribentrop minirao te njegove ideje 1943. godine. Doduše, ne pominje grofa Kalergija, Dimitrija Mitrinovića ili Tomaža Masarika, koji se možda ne bi složili sa ovim njegovim navodima.
    Samo sedam godina posle rata, Šper beleži u svoj dnevnik kako su Amerikanci dali vizu njegovoj ćerki, da poseti Ameriku u sklopu đačke razmene:
   Osim toga Hildu je pozvala jedna ugledna židovska obitelj – piše Šper pod datumom 17. juna 1952. godine.
   Pre toga, Denicova ćerka već radi za saveznike.
   Saosećajna je i katolička crkva. 16. decembra 1952. godine Šper piše:
   Iz službenog pisma Denicu proizilazi da je papa primio njegovu ženu; bio je prijazan i saosećajan. Denic je dobio snažan podstrek. Pre nekoliko godina kod pape je već bila Nojratova kći, a gospođa Funk kod kelnskog nadbiskupa. Tada je počelo pravo hodočašće iako smo svi mi protestanti.
   U zatvoru je, prema Šperovim zapisima, vladala atmosfera popustljivosti prema nacistima od strane savezničkih stražara i netrpljivosti istih prema Rusima. Jedino se Rusi u zatvoru, kao stražari, pridržavaju propisanih pravila i zakona. Sa druge strane, saveznički stražari pomažu nacistima kad god mogu, krijumčare im prepisku, doturaju potrepštine, čak i alkohol. Na jedno mestu Šper konstatuje sledeće: da su ga samo Amerikanci sudili on bi već bio slobodan.
    Dobar deo ovog dnevnika, koji je iz zatvora prokrijumčaren uz pomoć američkih, engleskih i francuskih stražara, predstavljaju redovi u kojima se konstatuje da zatočeni nacisti i saveznički stražari rade Rusima iza leđa. To rade pokvareno i neprijateljski, uz konjak i cigare koje doturaju zločincima koji su odgovorni za milione ljudskih života.
   Pošto je svakoga meseca jedna  od okupacionih vojski zadužena za kuhinju onda se Šper najviše žali na „ruski mesec“ jer se tada po njemu najslabije jede, jer Rusi služe hranu predviđenu propisima i mogućnostima. Da bi obrukali Ruse, onda sledećih meseci saveznički stražari spremaju hranu koje se ne bi postideli ni najbolji hoteli
    Po datumom 22. avgust 1954. godine Šper piše:
   Britanski šef straže Leham, uvek spreman da pomogne, donosi mi večeras, blistajući od radosti, godište 1953. časopisa Baumajster.
    Vili Brant, pre nego će kleknuti u Poljskoj, obećava Šperovoj kćeri da će sve učiniti da se njen otac nađe na slobodi. Jeste, izvinio se žrtvama nacizma u isto vreme kada se trudi da oslobodi dželate.
   Ta čuvena denacifikacija Nemačke sprovodila se se tako što je svakog meseca Šperu (i ostalima) uplaćivana novčana pomoć od strane industrijalaca i arhitekata iz cele Nemačke.
   ...prijatelji i poznanici koji se osećaju obaveznim prema meni uplatili su ovih godina više od 150.000 maraka...
   Kada mu je stasao sin i završio arhitekturu, osvojio je sve moguće nagrade u Nemačkoj za par godina i dobio preko 100.000 maraka. I na taj način se plaćalo Šperu što je počinio ratne zločine u ime Nemačke.
    U Hajdelbergu se potpisuju peticije od strane univerzitetskih profesora, državnih službenika, studenata i drugih, u kojima se zahteva otpuštanje zatočenih nacista. Ispred zatvora u Spandau se izvode demonstracije. O praznicima puštaju muziku sa razglasa da zatočenici mogu čuti.
    A ti zatvorenici ne moraju da strepe za svoje živote kao nekadašnji logoraši koncentracionih logora. Ne! Oni obrađuju vrt, čitaju novine, imaju lekarsku pomoć. Kada neke od njih otpuštaju posle odslužene kazne napolju ih čekaju limuzine sa šoferima i sekretarima.
   A za koga se oni bore i zalažu ovi što potpisuju peticije i demonstriraju? Za čoveka koji je pod datumom 20. novembra 1962. godine, piše:
    Prilično je neobično što mi tek sada, dok ovo pišem, pada u oči da uopšte nisam osećao ograničenja kad su u Trećem Rajhu prognani i izopšteni autori i knjige poput Tomasa Mana, Franca Kafke, Sigmunda Frojda, Štefana Cvajga i mnogi drugi...
   Po Šperovom dnevniku u zatvoru je prema propisima mnogo toga bilo zabranjeno a imali su sve što su želeli: od jastoga u majonezu do kamera u boji i magnetofona. I sve to, uglavnom, iza leđa Rusa a uz pomoć savezničkih stražara.
    Šta je, međutim, najvažnije? 
    Dvadeset godina vođenja dnevnika u zatvoru (čije su stranice, ponavljam, iznošene ilegalno uz pomoć savezničkih stražara) a u tim redovima niti jedna iskrena reč o zločinima nacističke Nemačke, niti trunka istinskog kajanja. Ni reči o logorima smrti, o razaranju drugih država, o milionima ljudskih života, za šta je sve i on bio lično odgovoran. Ne! Samo svakodnevni problemi sa spavanjem, hranom, ili postupcima ruskih stražara, razmišljanja o Hitleru i arhitekturi, filozofska promišljanja, prepirke i ogovaranje drugih zatvorenika. I kada pominje gore navedene događaje on ih razmatra samo u smislu šireg konteksta Hitlerovih grešaka i propasti Rajha.
   Interesantno je da u jednom delu kada se prisećao svojih razgovora sa Hitlerom, Šper piše kako je Hitler cenio Josipa Broza Tita i govorio mu kako bi voleo da su njegovi generali kao Tito koji je iz ničega stvorio vojsku koja drži dvadeset nemačkih divizija.
   Zaključak?
   Da, čak i neposredno posle rata, u zatvoru gde su zatočeni nacisti, saveznici su bili na strani nacista a protiv Rusa.
   Rezime?
   I danas u Ukrajini taj isti zapad pomaže naciste protiv Rusa!


DNEVNICI IZ SPANDAUA

STIVRIZ – STIV RIVS Superheroj mog detinjstva! Sedeo sam na terasi moje omiljene kafane, odmarao oči posmatrajući ozeleneli park, mezetio mladi sir uz piće, uživao u lepom danu i gledao svoja posla prisluškujući šta se govori oko mene. Pa naravno, uvek „odvojim“ uvo da čujem šta se priča okolo, između ostalog, zbog toga i idem u kafanu, da čujem lepog srpskog narodnog govora, po koju priču ili trač. Vremenom sam se osamio, postao sam samotnjak, udaljio sam se od ljudi i narodnog govora pa to loše utiče na moju i onako lošu literaturu. Za susednim stolom, tri sredovečna muškarca evociraju uspomene iz mladosti i JNA. Sa setom se prisećaju kako su nekada bili mladi, lepi i jaki. Čujem jednog od njih kako kaže: - Bio sam jak kao Stiv Rivs! Zazvonilo mi je to ime u srednjem uhu, eustahijeva truba je zatrubila za uzbunu! Ime mi se učinilo poznatim ali u trenutku nisam mogao da se setim otkud ga znam i kada sam ga prvi put čuo?! Potegnuh za čašicom, isključih se iz prisluškivanja (deo oko JNA malo me je interesovao) te počeh da prebiram po sećanjima i frojdovskom nesvesnom. Vratih se, mislima i sećanjima, u detinjstvo. Tu obično pronađem odgovore za svoje stranputice i nedoumice. Prisetim se slika i scena. Čujem majku kako mi govori: - Popi' mleko da budeš jak ko Stivriz. Slušam dalje: - Pojedi grašak da porasteš ko Stivriz! Ja pojedem pa podignem ruku i stegnem pesnicu a ona mi opipava mišić i kaže: - Vidiš! Posle mi je bilo jasno, tada nisam znao, da majka ime Stiv Rivs izgovara Stivriz a da ja ne znam da je to čovek i glumac već mislim da je u pitanju neko natprirodno stvorenje i mitsko biće. Sećam se da su i mnogi drugi iz okruženja ime slavnog glumca izgovarali pogrešno. Umesto Stiv Rivs – Stivriz! Čujem: - Imaš mišiće ko Stivriz – govori mi ujak u retkim posetama nama. - Ti si Istočki Tarzan – kaže mi stariji brat. - Niko ne sme da te dira, ti si Herkules – teši me tetka, uplakanog i od dece prebijenog. Baba mi je recitovala junačku narodnu pesmu Marko Kraljević i Stivriz. Dobro, ovo poslednje sam izmislio za potrebnu dinamiku priče i malo lošeg humora, ali, priznaćete, lepo zvuči. Ali, svi gore pobrojani snagatori i mitovi imaju nešto zajedničko a to je da je Stiv Rivs glumio i Herkulesa i Tarzana. Pride i Sandokana te Spartaka. Na kraju i vestern junake. Nije glumio samo Marka Kraljevića. Stiv Laster Rivs (Stephen Lester Reeves) se rodio u Montani 1926. godine a preminuo je u Kaliforniji 2000. godine. Bio je bodibilder i glumac. Američka nacionalna ikona, ratni heroj. Mister Amerike postao je 1947. godine a Mister Univerzuma 1954. godine. Svetsku slavu potvrđuje na filmu, njegove filmske uloge su ga učinile planetarno prepoznatljivim. Snimio je mnogo filmova, dosta od njih su bili i oni niskobudžetni, glumio je uglavnom heroje vične maču i borbi, istorijske i mitske ličnosti, skoro uvek u prvi plan pokazujući svoje telo u centru kadra. Mnogo je snimao u Evropi, tačnije u Italiji. Jedne godine je snimao i u Srbiji, u nekom selu blizu Stajićeva, gde ga je, kako kaže urbana legenda, u rvanju pobedio neki lokalac po imenu Brka iz Orlovata. Vele da je taj znao da postavi klečku te je nadmudrio snagatora. Na vrhuncu svoje slave bio je jedan od najplaćenijih glumaca u Evropi. Uostalom, odbio je ulogu Džejmsa Bonda u filmu Doktor No (1962) upravo zbog malog honorara koji mu je bio ponuđen za tu ulogu. Ulogu Samsona odbio je 1949. godine jer je traženo da za potrebe filma Samson i Dalila smrša nekoliko kilograma što on nije hteo. Umesto njega, partner Hedi Lamar u tom filmu bio je Viktor Matjur, takođe velika faca i zavodnik ženskih srdaca. Iz gore navedenih redova može se zaključiti da je Stiv Rivs pored svoje muskula(to)rne građe imao u sebi i karakternih osobina vrednih pažnje. Držao je do sebe i svojih principa! Govorilo se za njega da ima telo boga! Bio je uzor i idol potonjim generacijama snagatora sa velikog filmskog platna. Arnold Švarceneger je govorio da su mu idoli i inspiracija u životu bili Stiv Rivs i Reg Park (1928-2007). Kada se povukao iz glume (zbog povrede na snimanju) osnovao je svoju kompaniju, pisao je knjige i uzgajao konje. Do kraja života zalagao se za bodibilding bez steroida. Životni uzor mu je bio Džoni Vajsmiler (od Međe do Stajićeva nema ni sedamdeset kilometara a Orlovat je malo bliži). Ali, ostavimo se njegove biografije i vratimo se ponovo u naša detinjstva (kolektivno nesvesno)! Kako je to Stivriz postao ličnost za primer, merilo uspešnosti, sinonim za snagu o hrabrost, superheroj našeg vremena, pa i moj?! Kada se proslavio ulogom Herkulesa i postao prepoznatljiv i na našim prostorima to je bilo 11 godina pre nego ću se ja roditi. Da li je otac vodio majku u bioskop da gledaju taj film u svojim pohodima ka sedmoj umetnosti?! Otac je bio fanatični filmofil i gledao je stotine i stotine filmova. Ili je majka jednostavno prihvatila modu i sleng tog vremena i starijih sinova (koji su sigurno znali za njega jer su već bili na pragu adolescencije)i samim tim smatrala da Stivriz treba da mi bude uzor i inspiracija i najmlađem detetu, iako je pogrešno izgovarala njegovo ime i čak sumnjam da je uopšte i znala o kome se radi. Mislim da je i za nju to bio neki epski junak poput Marka Kraljevića. Jer, prisećam se, vreme mog odrastanja bilo je vezano za vrednosti poput snage i hrabrosti. Gore pomenuta baba mi je zaista redovno čitala junačke narodne pesme i izvode iz Baraninovih knjiga. Dečije svađe, naivne tuče, merenje snage i hrabrosti čudnim testovima, upoređivanje bicepsa i tricepsa, sve je to bio deo folklora našeg (i mog) odrastanja. Telo pa um a pre svega osećaj za pravdu! Mentalitet našeg odrastanja i sazrevanja pretpostavljao je snagu i hrabrost ispred ostalih vrednosnih kategorija. Tanatos ispred erosa! Bili smo uglavnom ambivalentni ali smo maštali za alfa statusom u čoporu. Živeli smo na podneblju večne borbe za opstankom! Probleme u odrastanju i borbi za svoje mesto pod nebom nismo rešavali kod psihologa (ili, ne daj bože, kod psihološkinja) već sami ili uz pomoć braće. Nismo išli u teretane već na njivu, livadu i u šumu. Radili smo za porodicu (koja nam je bila svetinja iznad svih ostalih) i doprinosili njenom napretku a ujedno i jačali smo svoje mišiće kopanjem, sakupljanjem sena ili sečom drva. Sportom smo se bavili ali u slobodnom vremenu! Zato nije ni čudo što su roditelji želeli da im deca budu kao Stivriz. Porodica je bila jaka koliko je to bio njen najslabiji član. Mogu samo da zamislim kolika je bila njegova popularnost kada se njegovo ime primilo u narodu kao sinonim i metafora za snagu i veličinu, za božansku nepobedivost, i kada je postalo deo narodnog govora i folklora. Bio je superheroj u vremenu i podneblju koje nije znalo šta su to superheroji ali je imalo svoje narodne junake. Eto, tako me je jedan slučajno (?!) prisluškivani razgovor nepoznatih ljudi u kafani vratio u detinjstvo i oživeo mi uspomenu na davno zaboravljenog idola, u vreme kada sam mislio da nema jačeg bića na svetu od nekog imaginarnog diva po imenu Stivriz. On je za mene bio oličenje snage i hrabrosti, mitsko biće, narodni heroj poput Marka Kraljevića, Herkules, Sandokan, Tarzan, Spartak. Sve je bio samo nije bio čovek, a kamoli glumac! Nisam ni znao za to jer da sam tada znao da je on samo neki bodibilder iz Amerike on meni ne bi značio to što je značio. Bio je naš idol i uzor, smatrali smo da samo uz pomoć takve snage možemo preživeti nedaće burnog i krvavog podneblja. On za nas nije bio Stiv Rivs! Bio je Stivriz! Nama nije bio potreban glumac već Arhanđel pobede i opstanka! Trebalo je da proživim još nekoliko godina, da se zamomčim i smanjim maštanje pa da shvatim da Deda Mraz ne postoji i da je Stivriz u stvari Stiv Rivs. Onda je Brus Li pobedio Čaka Norisa Na zmajevom putu! Posle je stigao sirovi Švarceneger kojega su gledale generacije koje sam sve manje razumeo. Nisam više bio dete. Postao sam čovek koji ima svoje dete. Ako sam u nekom periodu svoga života sve manje razumeo generacije koje su dolazile posle mene, danas, posle mnogo godina, o sadašnjim generacijama i njihovom sistemu vrednosti ništa ne znam i ne razumem ih ni jotu. To su ovi čiji su idoli derpe-i sa takmičenja za Pesmu Evrovizije, otuđene osobe što mašu buketićima (kitama) cveća umesto pesnicama. Ovo je vreme kada bodibildere ne gledaju žene već muškarci sa potpuno drugačijim motivima od naših, ondašnjih. Kratko rečeno, mi smo hteli da budemo mačo a ovi bi da budu pičo! Nama su mišići trebali da budemo alfa mužjaci i osvojimo pravo na ženku a danas, čini se, mišići su samo ukras oko šupka! Za kraj ove priče, koja će verovatno biti zabranjena po mrežama, neću ništa zaključiti, niti ću poentirati. Postaviću jednu moju pesmu, koja je napisana pre petnaestak godina, iz zbirke Ljudi moji – Pesme o palanačkim likovima, a koja odslikava sistem vrednosti i mentalitet vremena o kojem govorim: BOLE ZVANI TARZANDIZ'O JE TEGOVE VAZDANBIO JE JAK MOMAKI IM'O RAVAN STOMAKPO NjEMU JAČEG NIJE BILOFATMIR CIGANIN ŠTO GANA IGRALIŠTU IZMLATITO NIJE MOG'O DA S'VATI DUGO JE BOLE ZVANI TARZANMOLIO BABU DA MU DADNEDA NE MORA DA IH MAZNEDVE KONZERVE OD PO PET KILAPRAZNEOSTALE JOŠ OD KO ZNA KADI OD KO ZNA ČEGAA BABA JE IMALA DRUGE PLANOVEZA TE KONZERVE I JEDVA POPUSTI KAD NAJZAD KONZERVE IZMOLISTRIC NE ŠĆAŠE DA DOZVOLIZA GVOZDENU ĆUSKIJU IZ ŠUPEKOJA MU JE SLUŽILA ZA NIŠTAI SA KOJOM NIJE IMAONIKAKIH PLANOVAAL' BEŠE ŠKRTACTE BOLE ZVANI TARZANBEŠE PRINUĐEN DA JU ZDIPIJEDNOM KAD STRIC BEŠE PRIPITŠTO OVAJ I NE PRIMETIU PRVO VREME NA CEMENT JE ČEK'ODO VREMENA KAD SUZIDALI KLOZET POLjSKII TU SE POTRUDIO SVOJSKISREĆOM TO BEŠE U SKORIJE VREMEJER DEDA SPORAD SEBENE 'TEDE U NOVOME KUPATILUNI ZA GLAVU ŽIVUTE JE STALNO IŠ'O U OBLIŽNjU NjIVUŠTO UKUĆANIMA NE BEŠE PRAVOI TAKO BOLE ZVANI TARZANNAPRAVI TEGI POČE DA POSTAJE JAKKO NORISČAK IMAO JE TARZAN BOLEI DžAK PUN PESKAŠTO ISTO OSTA OD KLOZETAOKAČEN NA DUD IZA KUĆEPA JE TU DIZAO TEGI UDARAO PESNICAMA PO VREĆIKOJA NE UZVRAĆA UDARACKAKO JEDNOM REČE BRUSLI DEDA MU JE GOVORIO„IDI U NjIVUPA SE ONDAK TAMO ZNOJ'BEM TE BLESAVOG“AL' BOLETU TONIJE PUNILO OKOTARZAN NIJE MARIO ZA TEHNIKUIŠ'O JE NA ČISTU SNAGU I DA VIDIŠ VREMENOMMIŠICE BOLETOVE POSTADOŠE TVRDEI VEĆEDAL' ZBOG TEGA IL' ZBOG VREĆEI NEKO MU REČE„JAK SI K'O TARZAN“DžONIVAJSMILER OTAD BEŠE NA GLASU KO NAJAČII NIKO NE 'TEDE DA SE JUNAČITE PROVERAVAISTINITOS' ILI LAŽNOS'JAKOSTI NjEGOVEPA BOLE ZVANI TARZANPOSTADE VAŽAN U KRAJUZAHVALjUJUĆ' ROVITOM JAJUKOJE JE PIO NAŠTINUKO ROKIBALBOA U FILMU IZGLEDA DA TAJ NESRETNIFATMIR CIGANINRAMADANA KOTLOKRPARA SINNIJE ČUO DA JE BOLE NAJJAČIČARNUŠE SE NA IGRALIŠTUOKO LOPTEI FATMIR PREBI BOLETAKO VOLA KAD U KUPUS ZATEKNU SVI SU ĆUTALII BOLE ZVANI TARZANI FATMIR ZVANI MANDOVSMENA SE IZVRŠI TIJOAL' SVI SU ZNALIBEZ DA SE PITABOLE VIŠE NIJE BIO TARZANBOLE JE POST'O ĆITA KAD SUTRADAN BEŠE U STANjUBOLE ODE IZA KUĆEZATEČE DEDU NA PANjUIZAŠ'O IZ KLOZETA BEŠEUPRAVO ZAVIO DUVANI KRESIVOM KREŠE„DELABACI TA GOVNADOKLEN TE I CIGANI BIJU'BEM TE BLESAVOG“DEDA MU REČE BOLE ZVANI TARZANNASTAVI DA BIJE U DžAKMADA JE JOŠ U TOKU NOĆINEPROSPAVANE JAŠTAS'VATIO DA NIJESVE U SNAZIDA JE NEŠTO I U SRCUTE DA NIJE ISTO IZAĆIVREĆI IL' FATMIRU NA CRTU

                                                      STIVRIZ – STIV RIVS
                                                   Superheroj mog detinjstva!

      Sedeo sam na terasi moje omiljene kafane, odmarao oči posmatrajući ozeleneli park, mezetio mladi sir uz piće, uživao u lepom danu i gledao svoja posla prisluškujući šta se govori oko mene. Pa naravno, uvek „odvojim“ uvo da čujem šta se priča okolo, između ostalog, zbog toga i idem u kafanu, da čujem lepog srpskog narodnog govora, po koju priču ili trač. Vremenom sam se osamio, postao sam samotnjak, udaljio sam se od ljudi i narodnog govora pa to loše utiče na moju i onako lošu literaturu.
     Za susednim stolom, tri sredovečna muškarca evociraju uspomene iz mladosti i JNA. Sa setom se prisećaju kako su nekada bili mladi, lepi i jaki.
     Čujem jednog od njih kako kaže:
     - Bio sam jak kao Stiv Rivs!
     Zazvonilo mi je to ime u srednjem uhu, eustahijeva truba je zatrubila za uzbunu! Ime mi se učinilo poznatim ali u trenutku nisam mogao da se setim otkud ga znam i kada sam ga prvi put čuo?!
    Potegnuh za čašicom, isključih se iz prisluškivanja (deo oko JNA malo me je interesovao) te počeh da prebiram po sećanjima i frojdovskom nesvesnom.
    Vratih se, mislima i sećanjima, u detinjstvo.
   Tu obično pronađem odgovore za svoje stranputice i nedoumice.
   Prisetim se slika i scena.
   Čujem majku kako mi govori:
   - Popi' mleko da budeš jak ko Stivriz.
   Slušam dalje:
   - Pojedi grašak da porasteš ko Stivriz!
   Ja pojedem pa podignem ruku i stegnem pesnicu a ona mi opipava mišić i kaže:
   - Vidiš!
   Posle mi je bilo jasno, tada nisam znao, da majka ime Stiv Rivs izgovara Stivriz a da ja ne znam da je to čovek i glumac već mislim da je u pitanju neko natprirodno stvorenje i mitsko biće.
   Sećam se da su i mnogi drugi iz okruženja ime slavnog glumca izgovarali pogrešno. Umesto Stiv Rivs – Stivriz!
   Čujem:
   - Imaš mišiće ko Stivriz – govori mi ujak u retkim posetama nama.
   - Ti si Istočki Tarzan – kaže mi stariji brat.
   - Niko ne sme da te dira, ti si Herkules – teši me tetka, uplakanog i od dece prebijenog.
   Baba mi je recitovala junačku narodnu pesmu Marko Kraljević i Stivriz.
   Dobro, ovo poslednje sam izmislio za potrebnu dinamiku priče i malo lošeg humora, ali, priznaćete, lepo zvuči.
   Ali, svi gore pobrojani snagatori i mitovi imaju nešto zajedničko a to je da je Stiv Rivs glumio i Herkulesa i Tarzana. Pride i Sandokana te Spartaka. Na kraju i vestern junake. Nije glumio samo Marka Kraljevića.
   Stiv Laster Rivs (Stephen Lester Reeves) se rodio u Montani 1926. godine a preminuo je u Kaliforniji 2000. godine. Bio je bodibilder i glumac. Američka nacionalna ikona, ratni heroj.
   Mister Amerike postao je 1947. godine a Mister Univerzuma 1954. godine. Svetsku slavu potvrđuje na filmu, njegove filmske uloge su ga učinile planetarno prepoznatljivim.
   Snimio je mnogo filmova, dosta od njih su bili i oni niskobudžetni, glumio je uglavnom heroje vične maču i borbi, istorijske i mitske ličnosti, skoro uvek u prvi plan pokazujući svoje telo u centru kadra. Mnogo je snimao u Evropi, tačnije u Italiji. Jedne godine je snimao i u Srbiji, u nekom selu blizu Stajićeva, gde ga je, kako kaže urbana legenda, u rvanju pobedio neki lokalac po imenu Brka iz Orlovata. Vele da je taj znao da postavi klečku te je nadmudrio snagatora.
    Na vrhuncu svoje slave bio je jedan od najplaćenijih glumaca u Evropi. Uostalom, odbio je ulogu Džejmsa Bonda u filmu Doktor No (1962) upravo zbog malog honorara koji mu je bio ponuđen za tu ulogu. 
    Ulogu Samsona odbio je 1949. godine jer je traženo da za potrebe filma Samson i Dalila smrša nekoliko kilograma što on nije hteo. Umesto njega, partner Hedi Lamar u tom filmu bio je Viktor Matjur, takođe velika faca i zavodnik ženskih srdaca.
   Iz gore navedenih redova može se zaključiti da je Stiv Rivs pored svoje muskula(to)rne građe imao u sebi i karakternih osobina vrednih pažnje. Držao je do sebe i svojih principa!
   Govorilo se za njega da ima telo boga!
   Bio je uzor i idol potonjim generacijama snagatora sa velikog filmskog platna. Arnold Švarceneger je govorio da su mu idoli i inspiracija u životu bili Stiv Rivs i Reg Park (1928-2007).
   Kada se povukao iz glume (zbog povrede na snimanju) osnovao je svoju kompaniju, pisao je knjige i uzgajao konje. Do kraja života zalagao se za bodibilding bez steroida. Životni uzor mu je bio Džoni Vajsmiler (od Međe do Stajićeva nema ni sedamdeset kilometara a Orlovat je malo bliži).
   Ali, ostavimo se njegove biografije i vratimo se ponovo u naša detinjstva (kolektivno nesvesno)!
   Kako je to Stivriz postao ličnost za primer, merilo uspešnosti, sinonim za snagu o hrabrost, superheroj našeg vremena, pa i moj?!
   Kada se proslavio ulogom Herkulesa i postao prepoznatljiv i na našim prostorima to je bilo 11 godina pre nego ću se ja roditi. Da li je otac vodio majku u bioskop da gledaju taj film u svojim pohodima ka sedmoj umetnosti?! Otac je bio fanatični filmofil i gledao je stotine i stotine filmova.
   Ili je majka jednostavno prihvatila modu i sleng tog vremena i starijih sinova (koji su sigurno znali za njega jer su već bili na pragu adolescencije)i samim tim smatrala da Stivriz treba da mi bude uzor i inspiracija i najmlađem detetu, iako je pogrešno izgovarala njegovo ime i čak sumnjam da je uopšte i znala o kome se radi. Mislim da je i za nju to bio neki epski junak poput Marka Kraljevića.
    Jer, prisećam se, vreme mog odrastanja bilo je vezano za vrednosti poput snage i hrabrosti. Gore pomenuta baba mi je zaista redovno čitala junačke narodne pesme i izvode iz Baraninovih knjiga. Dečije svađe, naivne tuče, merenje snage i hrabrosti čudnim testovima, upoređivanje bicepsa i tricepsa, sve je to bio deo folklora našeg (i mog) odrastanja.
   Telo pa um a pre svega osećaj za pravdu!
   Mentalitet našeg odrastanja i sazrevanja pretpostavljao je snagu i hrabrost ispred ostalih vrednosnih kategorija.
   Tanatos ispred erosa!
   Bili smo uglavnom ambivalentni ali smo maštali za alfa statusom u čoporu.
   Živeli smo na podneblju večne borbe za opstankom!
   Probleme u odrastanju i borbi za svoje mesto pod nebom nismo rešavali kod psihologa (ili, ne daj bože, kod psihološkinja) već sami ili uz pomoć braće.
   Nismo išli u teretane već na njivu, livadu i u šumu. Radili smo za porodicu (koja nam je bila svetinja iznad svih ostalih) i doprinosili njenom napretku a ujedno i jačali smo svoje mišiće kopanjem, sakupljanjem sena ili sečom drva. Sportom smo se bavili ali u slobodnom vremenu!
   Zato nije ni čudo što su roditelji želeli da im deca budu kao Stivriz. Porodica je bila jaka koliko je to bio njen najslabiji član.
   Mogu samo da zamislim kolika je bila njegova popularnost kada se njegovo ime primilo u narodu kao sinonim i metafora za snagu i veličinu, za božansku nepobedivost, i kada je postalo deo narodnog govora i folklora. Bio je superheroj u vremenu i podneblju koje nije znalo šta su to superheroji ali je imalo svoje narodne junake.
   Eto, tako me je jedan slučajno (?!) prisluškivani razgovor nepoznatih ljudi u kafani vratio u detinjstvo i oživeo mi uspomenu na davno zaboravljenog idola, u vreme kada sam mislio da nema jačeg bića na svetu od nekog imaginarnog diva po imenu Stivriz. On je za mene bio oličenje snage i hrabrosti, mitsko biće, narodni heroj poput Marka Kraljevića, Herkules, Sandokan, Tarzan, Spartak. Sve je bio samo nije bio čovek, a kamoli glumac! Nisam ni znao za to jer da sam tada znao da je on samo neki bodibilder iz Amerike on meni ne bi značio to što je značio. 
   Bio je naš idol i uzor, smatrali smo da samo uz pomoć takve snage možemo preživeti nedaće burnog i krvavog podneblja. On za nas nije bio Stiv Rivs! Bio je Stivriz! Nama nije bio potreban glumac već Arhanđel pobede i opstanka!
   Trebalo je da proživim još nekoliko godina, da se zamomčim i smanjim maštanje pa da shvatim da Deda Mraz ne postoji i da je Stivriz u stvari Stiv Rivs. Onda je Brus Li pobedio Čaka Norisa Na zmajevom putu! Posle je stigao sirovi Švarceneger kojega su gledale generacije koje sam sve manje razumeo. Nisam više bio dete. Postao sam čovek koji ima svoje dete.
   Ako sam u nekom periodu svoga života sve manje razumeo generacije koje su dolazile posle mene, danas, posle mnogo godina, o sadašnjim generacijama i njihovom sistemu vrednosti ništa ne znam i ne razumem ih ni jotu. To su ovi čiji su idoli derpe-i sa takmičenja za Pesmu Evrovizije, otuđene osobe što mašu buketićima (kitama) cveća umesto pesnicama. Ovo je vreme kada bodibildere ne gledaju žene već muškarci sa potpuno drugačijim motivima od naših, ondašnjih.
   Kratko rečeno, mi smo hteli da budemo mačo a ovi bi da budu pičo!
   Nama su mišići trebali da budemo alfa mužjaci i osvojimo pravo na ženku a danas, čini se, mišići su samo ukras oko šupka!
    Za kraj ove priče, koja će verovatno biti zabranjena po mrežama, neću ništa zaključiti, niti ću poentirati. Postaviću jednu moju pesmu, koja je napisana pre petnaestak godina, iz zbirke Ljudi moji – Pesme o palanačkim likovima, a koja odslikava sistem vrednosti i mentalitet vremena o kojem govorim:

BOLE ZVANI TARZAN
DIZ'O JE TEGOVE VAZDAN
BIO JE JAK MOMAK
I IM'O RAVAN STOMAK
PO NjEMU JAČEG NIJE BILO
FATMIR CIGANIN ŠTO GA
NA IGRALIŠTU IZMLATI
TO NIJE MOG'O DA S'VATI

 DUGO JE BOLE ZVANI TARZAN
MOLIO BABU DA MU DADNE
DA NE MORA DA IH MAZNE
DVE KONZERVE OD PO PET KILA
PRAZNE
OSTALE JOŠ OD KO ZNA KAD
I OD KO ZNA ČEGA
A BABA JE IMALA DRUGE PLANOVE
ZA TE KONZERVE I JEDVA POPUSTI

 KAD NAJZAD KONZERVE IZMOLI
STRIC NE ŠĆAŠE DA DOZVOLI
ZA GVOZDENU ĆUSKIJU IZ ŠUPE
KOJA MU JE SLUŽILA ZA NIŠTA
I SA KOJOM NIJE IMAO
NIKAKIH PLANOVA
AL' BEŠE ŠKRTAC
TE BOLE ZVANI TARZAN
BEŠE PRINUĐEN DA JU ZDIPI
JEDNOM KAD STRIC BEŠE PRIPIT
ŠTO OVAJ I NE PRIMETI
U PRVO VREME

 NA CEMENT JE ČEK'O
DO VREMENA KAD SU
ZIDALI KLOZET POLjSKI
I TU SE POTRUDIO SVOJSKI
SREĆOM TO BEŠE U SKORIJE VREME
JER DEDA SPORAD SEBE
NE 'TEDE U NOVOME KUPATILU
NI ZA GLAVU ŽIVU
TE JE STALNO IŠ'O U OBLIŽNjU NjIVU
ŠTO UKUĆANIMA NE BEŠE PRAVO
I TAKO BOLE ZVANI TARZAN
NAPRAVI TEG
I POČE DA POSTAJE JAK
KO NORISČAK

 IMAO JE TARZAN BOLE
I DžAK PUN PESKA
ŠTO ISTO OSTA OD KLOZETA
OKAČEN NA DUD IZA KUĆE
PA JE TU DIZAO TEG
I UDARAO PESNICAMA PO VREĆI
KOJA NE UZVRAĆA UDARAC
KAKO JEDNOM REČE BRUSLI

 DEDA MU JE GOVORIO
„IDI U NjIVU
PA SE ONDAK TAMO ZNOJ
'BEM TE BLESAVOG“
AL' BOLETU TO
NIJE PUNILO OKO
TARZAN NIJE MARIO ZA TEHNIKU
IŠ'O JE NA ČISTU SNAGU

 I DA VIDIŠ VREMENOM
MIŠICE BOLETOVE POSTADOŠE TVRDE
I VEĆE
DAL' ZBOG TEGA IL' ZBOG VREĆE
I NEKO MU REČE
„JAK SI K'O TARZAN“
DžONIVAJSMILER

 OTAD BEŠE NA GLASU KO NAJAČI
I NIKO NE 'TEDE DA SE JUNAČI
TE PROVERAVA
ISTINITOS' ILI LAŽNOS'
JAKOSTI NjEGOVE
PA BOLE ZVANI TARZAN
POSTADE VAŽAN U KRAJU
ZAHVALjUJUĆ' ROVITOM JAJU
KOJE JE PIO NAŠTINU
KO ROKIBALBOA U FILMU

 IZGLEDA DA TAJ NESRETNI
FATMIR CIGANIN
RAMADANA KOTLOKRPARA SIN
NIJE ČUO DA JE BOLE NAJJAČI
ČARNUŠE SE NA IGRALIŠTU
OKO LOPTE
I FATMIR PREBI BOLETA
KO VOLA KAD U KUPUS ZATEKNU

 SVI SU ĆUTALI
I BOLE ZVANI TARZAN
I FATMIR ZVANI MANDOV
SMENA SE IZVRŠI TIJO
AL' SVI SU ZNALI
BEZ DA SE PITA
BOLE VIŠE NIJE BIO TARZAN
BOLE JE POST'O ĆITA

 KAD SUTRADAN BEŠE U STANjU
BOLE ODE IZA KUĆE
ZATEČE DEDU NA PANjU
IZAŠ'O IZ KLOZETA BEŠE
UPRAVO ZAVIO DUVAN
I KRESIVOM KREŠE
„DELA
BACI TA GOVNA
DOKLEN TE I CIGANI BIJU
'BEM TE BLESAVOG“
DEDA MU REČE

 BOLE ZVANI TARZAN
NASTAVI DA BIJE U DžAK
MADA JE JOŠ U TOKU NOĆI
NEPROSPAVANE JAŠTA
S'VATIO DA NIJE
SVE U SNAZI
DA JE NEŠTO I U SRCU
TE DA NIJE ISTO IZAĆI
VREĆI IL' FATMIRU NA CRTU


STIV RIVS - STIVRIZ

Stiven Lester Rivs (engl. Stephen Lester Reeves; 21. januar 1926 — 1. maj 2000.) je bio američki bodibilder i glumac.

Pušači su čudan soj! Oni, čak i u kafani, ne kažu „da popijemo još jednu pa da idemo“; već vele: „da ispušimo još po jednu i idemo“. Vreme o kojem ostavljam ovu crticu jeste ono doba u kojem smo imali dva televizijska kanala (od kojih se jedan teško hvatao uz pomoć izbušenog lavora), tada su prodavnice i trafike radile do predveče a kafane su objavljivale fajront gašenjem i paljenjem svetla negde oko ponoći. To je bilo vreme kada se pušilo u bolničkim čekaonicama, u avionima, autobusima, na sastancima, u opštini, čak: i u bioskopu (krijući se, naravno). To, takođe, nije bilo vreme surove eksploatacije (kao ovo današnje) jer danas i najbednija trafika (kiosk) radi do ponoći. O dragstorima nije bilo reči, sem o par njih u Beogradu. Jedino na šta bi, ponekad, nabasali u sitne sate jeste vruć hleb iz pekara koje tada izbacuju svoje prve vekne za ujutro. Danas pekara pored moje zgrade radi 24 sati dnevno i u njoj niko ne kupuje hleb. Čemu ovoliki uvod? Pa zbog glavne uspomene za ovaj dan! Kad odeš u provod, u kafanu, ili si slučajno otišao pa si zaglavio i ostaneš bez cigara baš onda kada je najlepše, najslađe i kad ti se najviše pije (naravno uz duvan). A cigara ni od korova, niti imaš gde da ih kupiš. Cigara?! Cigarete mu zvuče pomalo pederski (iako se tako pravilnije kaže jer su cigare ono što smo mi tada kolokvijalno nazivali tompus; a, postojao je i cigarilos – tanki tompus). Elem, u neko vreme, u gluvo doba kada sve larma oko tebe i baš kada su ture pića počele da lete kao lude a konobarica nikada lepše nije izgledala u tvojim pijanim očima, nastaje nervoza a onda i komešanje: shvataš da to je ostala samo još jedna cigara. Onda prošaraš očima i vidiš da je i ostalo društvo tanko po tom pitanju. Šacuješ tuđe štekove ali slaba vajda od toga. Povratne informacije uopšte nisu ohrabrujuće. Rešiš, racionalno, da prištediš ali shvataš da od toga nema ništa: nisi ti karakter a što imaš manje cigara to ti se više puši. (Što bi rekao svojevremeno čuveni dr. Miloš Perović: ''...ne volim ljude koji puše dve cigare dnevno...''). Poslednja nada je konobar. Zoveš ga i pitaš: - Da nemate cigara na prodaju, nije važno koje su? U čemu je stvar?! U to vreme neke kafane su držale cigare na prodaju i to je znalo da bude dobar deo prihoda ali su ih nešto zezali oko poreza pa su to činili stidljivo ili prikriveno (samo za odabrane goste). Obično su držali jednu vrstu, od onih boljih i to po paprenim cenama (danas su sve iste, ma kako se zvale; ali su nekada KENT i MARLBORO bili klase u odnosu na DRINU i MORAVU). Znali su oni za jadac. Ko u kafani traži cigare taj je spreman i da ih plati. Međutim, to je bilo u malim količinama, brzo se bi se rasprodalo i što je najgore: najviše ih je osoblje koristilo pa su gazde i upravnici izbegavali da ih drže. Kad imaš sreće i oni imaju cigare, pa naručiš: konobar ih je donosio na poslužavniku, u beloj platnenoj salveti, otvorene i sa izvađene dve, od kojih je jedna izvađena u dužini filtera a druga pola od toga. Konobari su nekada bili ljudi sa manirima i potkovani kafanskim bontonom. Nije bio problem da ostaneš bez cigara u toku dana a zapio si se. Onda pošalješ konobara do najbliže trafike ili prodavnice i on ih kupi. Podrazumevalo se da kusur ne uzimaš. Ali, ovo o čemu pričamo je noćno bančenje. Još bliže: oko ponoći. Oko fajronta. Koliko su cigare bile važne u tadašnjoj društvenoj (sub)kulturi i običajima govori i činjenica da smo ih, uz hranu i piće, posluživali i na veseljima, i na slavama, i na daćama. Tamo gde sam rođen, i gde sam stasavao, u Metohiji, posle sahrane se na kapiji sipala rakija i služile se cigare. Danas, vidim, niko nikoga ne nudi cigarom kada su zajedno u društvu ili za stolom. U vremenu koje opisujem to je bio deo pušačkog bontona. Kutija se nije vadila iz džepa ukoliko nisi bio spreman da ponudiš cigarom svakog od prisutnih, poznate i nepoznate. Nego, mračno je ovo, vratimo se mi veselom kafanskom društvu koje je upravo ostalo bez duvana. U kafani ih nema. Konobari i ostalo osoblje su dali šta su imali ili koliko su mogli da ne ugroze vlastite zalihe. Isto tako i poznanici (kao i nepoznanici) sa susednih stolova su se otvorili koliko su mogli i hteli. To bi bilo to! Poslednja je zapaljena i ide od ruke do ruke, ko u partizanima (htedoh reći: u četnicima). Ako neko vikne „idu Nemci!“ - baciće se i ta nedopušena. Uostalom, koliko je društvo pijano ne iznenađuje da nam se stvarno i priviđaju Nemci. Od trenutka kada je popušena poslednja cigara sve je drugačije: piće više nema isti ukus, konobarica (do tada seks bomba) postaje ružnija, sise su joj manje a podočnjaci veći, šale više nisu smešne, pesma je već u falšu. Nema cigara! Svi, svako pojedinačno, razmišlja(ju) gde bi mogle da se nađu. Ko je tada uopšte mogao da sluti da će za nekoliko decenija doći era mobilnih telefona. Jok, more! Licitiraju se imena rođaka ili poznanika koji imaju kuće i stanove najbliže kafani u kojoj se odigrava drama. Neko predlaže da se obije trafika pa da ujutro priznamo i platimo štetu. Drugi stoje na ulici u nadi da će naići neko poznat ili nepoznat. Na ulici nikog živog osim milicionera pozornika koji će te pre nego bilo šta zaustiš: pitati da nemaš cigaru. Najslabiji karakterom se predaju. Navlače svoje zimske kapute i jakne nadimljene duvanskim dimom i odlaze svojim kućama. Ostaju goli i u svojoj golotinji prosti drveni kafanski čiviluci. Osipa se društvo! A, onda, ko grom iz vedra neba, nebeskom rukom vođen, u kafanu ulazi komšija koji je upravo završio smenu (verovatno drugu), svratio čovek na jednu mučenicu pre spavanja, i, ispostaviće se da kod sebe ima dve kutije cigara, ZLATNI IBAR (ko te pita samo daj). Portirski život, po smenama, podrazumeva da kod sebe uvek imaš zalihe potrebne za razne smene: nanizane šerpice u kojima je kuvano jelo i salata, novine (po mogućstvu ČIK ili EROTIKA, duvan...). Daće, što da neće, on i onako ide kući (naravno da će popiti još jednu turu od razdraganog društva). Svi mu obećavaju kupovinu duplo kutija zauzvrat, koliko sutra, i, naravno: svi će lagati. Nikome neće pasti na pamet to kada se sutradan probude mamurni i praznih džepova, teške glave po kojoj dobuju grdnje ljutih žena ili roditelja. Uostalom, kako da mu vrate kad se ničega ne sećaju kad su pijani?! Odlično! Stvorili su se uslovi da se produži pijanka. Ali, ona neće još dugo trajati. Vreme je da se krene. A, i onako, sad kad se ima cigara više nije slatko kao kad nedostaju. Uostalom, preteralo se, pijani smo, fajront je. Na stolu, pored praznih flaša i čaša, punih pepeljara (piksli), ostaće i dve nedopušene kutije ZLATNOG IBRA. Apsurd?! Naravno, pušački svet je satkan od apsurda. Jer, da nije: ko bi uopšte pušio i ubijao sam sebe za svoj račun?!

     Pušači su čudan soj! Oni, čak i u kafani, ne kažu „da popijemo još jednu pa da idemo“; već vele: „da ispušimo još po jednu i idemo“.
    Vreme o kojem ostavljam ovu crticu jeste ono doba u kojem smo imali dva televizijska kanala (od kojih se jedan teško hvatao uz pomoć izbušenog lavora), tada su prodavnice i trafike radile do predveče a kafane su objavljivale fajront gašenjem i paljenjem svetla negde oko ponoći. To je bilo vreme kada se pušilo u bolničkim čekaonicama, u avionima, autobusima, na sastancima, u opštini, čak: i u bioskopu (krijući se, naravno).
    To, takođe, nije bilo vreme surove eksploatacije (kao ovo današnje) jer danas i najbednija trafika (kiosk) radi do ponoći. O dragstorima nije bilo reči, sem o par njih u Beogradu. Jedino na šta bi, ponekad, nabasali u sitne sate jeste vruć hleb iz pekara koje tada izbacuju svoje prve vekne za ujutro. Danas pekara pored moje zgrade radi 24 sati dnevno i u njoj niko ne kupuje hleb.
    Čemu ovoliki uvod?
    Pa zbog glavne uspomene za ovaj dan!
   Kad odeš u provod, u kafanu, ili si slučajno otišao pa si zaglavio i ostaneš bez cigara baš onda kada je najlepše, najslađe i kad ti se najviše pije (naravno uz duvan). A cigara ni od korova, niti imaš gde da ih kupiš.
    Cigara?!
    Cigarete mu zvuče pomalo pederski (iako se tako pravilnije kaže jer su cigare ono što smo mi tada kolokvijalno nazivali tompus; a, postojao je i cigarilos – tanki tompus).
   Elem, u neko vreme, u gluvo doba kada sve larma oko tebe i baš kada su ture pića počele da lete kao lude a konobarica nikada lepše nije izgledala u tvojim pijanim očima, nastaje nervoza a onda i komešanje: shvataš da to je ostala samo još jedna cigara. Onda prošaraš očima i vidiš da je i ostalo društvo tanko po tom pitanju. Šacuješ tuđe štekove ali slaba vajda od toga. Povratne informacije uopšte nisu ohrabrujuće.
   Rešiš, racionalno, da prištediš ali shvataš da od toga nema ništa: nisi ti karakter a što imaš manje cigara to ti se više puši. (Što bi rekao svojevremeno čuveni dr. Miloš Perović: ''...ne volim ljude koji puše dve cigare dnevno...'').
   Poslednja nada je konobar. Zoveš ga i pitaš:
   - Da nemate cigara na prodaju, nije važno koje su?
   U čemu je stvar?!
    U to vreme neke kafane su držale cigare na prodaju i to je znalo da bude dobar deo prihoda ali su ih nešto zezali oko poreza pa su to činili stidljivo ili prikriveno (samo za odabrane goste). Obično su držali jednu vrstu, od onih boljih i to po paprenim cenama (danas su sve iste, ma kako se zvale; ali su nekada KENT i MARLBORO bili klase u odnosu na DRINU i MORAVU). Znali su oni za jadac. Ko u kafani traži cigare taj je spreman i da ih plati.
   Međutim, to je bilo u malim količinama, brzo se bi se rasprodalo i što je najgore: najviše ih je osoblje koristilo pa su gazde i upravnici izbegavali da ih drže. Kad imaš sreće i oni imaju cigare, pa naručiš: konobar ih je donosio na poslužavniku, u beloj platnenoj salveti, otvorene i sa izvađene dve, od kojih je jedna izvađena u dužini filtera a druga pola od toga. Konobari su nekada bili ljudi sa manirima i potkovani kafanskim bontonom.
   Nije bio problem da ostaneš bez cigara u toku dana a zapio si se. Onda pošalješ konobara do najbliže trafike ili prodavnice i on ih kupi. Podrazumevalo se da kusur ne uzimaš.
   Ali, ovo o čemu pričamo je noćno bančenje. Još bliže: oko ponoći. Oko fajronta.
   Koliko su cigare bile važne u tadašnjoj društvenoj (sub)kulturi i običajima govori i činjenica da smo ih, uz hranu i piće, posluživali i na veseljima, i na slavama, i na daćama. Tamo gde sam rođen, i gde sam stasavao, u Metohiji, posle sahrane se na kapiji sipala rakija i služile se cigare.
   Danas, vidim, niko nikoga ne nudi cigarom kada su zajedno u društvu ili za stolom. U vremenu koje opisujem to je bio deo pušačkog bontona. Kutija se nije vadila iz džepa ukoliko nisi bio spreman da ponudiš cigarom svakog od prisutnih, poznate i nepoznate.
   Nego, mračno je ovo, vratimo se mi veselom kafanskom društvu koje je upravo ostalo bez duvana.
   U kafani ih nema. Konobari i ostalo osoblje su dali šta su imali ili koliko su mogli da ne ugroze vlastite zalihe. Isto tako i poznanici (kao i nepoznanici) sa susednih stolova su se otvorili koliko su mogli i hteli. To bi bilo to!
    Poslednja je zapaljena i ide od ruke do ruke, ko u partizanima (htedoh reći: u četnicima). Ako neko vikne „idu Nemci!“ - baciće se i ta nedopušena. Uostalom, koliko je društvo pijano ne iznenađuje da nam se stvarno i priviđaju Nemci.
   Od trenutka kada je popušena poslednja cigara sve je drugačije: piće više nema isti ukus, konobarica (do tada seks bomba) postaje ružnija, sise su joj manje a podočnjaci veći, šale više nisu smešne, pesma je već u falšu.
   Nema cigara!
   Svi, svako pojedinačno, razmišlja(ju) gde bi mogle da se nađu. Ko je tada uopšte mogao da sluti da će za nekoliko decenija doći era mobilnih telefona. Jok, more!
   Licitiraju se imena rođaka ili poznanika koji imaju kuće i stanove najbliže kafani u kojoj se odigrava drama. Neko predlaže da se obije trafika pa da ujutro priznamo i platimo štetu. Drugi stoje na ulici u nadi da će naići neko poznat ili nepoznat. Na ulici nikog živog osim milicionera pozornika koji će te pre nego bilo šta zaustiš: pitati da nemaš cigaru.
   Najslabiji karakterom se predaju. Navlače svoje zimske kapute i jakne nadimljene duvanskim dimom i odlaze svojim kućama. Ostaju goli i u svojoj golotinji prosti drveni kafanski čiviluci.
   Osipa se društvo!
   A, onda, ko grom iz vedra neba, nebeskom rukom vođen, u kafanu ulazi komšija koji je upravo završio smenu (verovatno drugu), svratio čovek na jednu mučenicu pre spavanja, i, ispostaviće se da kod sebe ima dve kutije cigara, ZLATNI IBAR (ko te pita samo daj). Portirski život, po smenama, podrazumeva da kod sebe uvek imaš zalihe potrebne za razne smene: nanizane šerpice u kojima je kuvano jelo i salata, novine (po mogućstvu ČIK ili EROTIKA, duvan...).
    Daće, što da neće, on i onako ide kući (naravno da će popiti još jednu turu od razdraganog društva). Svi mu obećavaju kupovinu duplo kutija zauzvrat, koliko sutra, i, naravno: svi će lagati. Nikome neće pasti na pamet to kada se sutradan probude mamurni i praznih džepova, teške glave po kojoj dobuju grdnje ljutih žena ili roditelja. Uostalom, kako da mu vrate kad se ničega ne sećaju kad su pijani?!
   Odlično! Stvorili su se uslovi da se produži pijanka. Ali, ona neće još dugo trajati. Vreme je da se krene. A, i onako, sad kad se ima cigara više nije slatko kao kad nedostaju. Uostalom, preteralo se, pijani smo, fajront je. Na stolu, pored praznih flaša i čaša, punih pepeljara (piksli), ostaće i dve nedopušene kutije ZLATNOG IBRA.
   Apsurd?!
   Naravno, pušački svet je satkan od apsurda. Jer, da nije: ko bi uopšte pušio i ubijao sam sebe za svoj račun?!






Jos jedna cigareta pred spavanje!

 Igor Đurić
Još jedna cigareta pred spavanje!
Igor Đurić, rođen u Istoku, Metohija.


Još jedna cigareta pred spavanje!

Selo Stepancikovo i njegovi zitelji - Njetocka Njezvanova

Selo Stepančikovo i njegovi žitelji - Njetočka Njezvanova

MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE

MI I DRUGI KROZ VIZURU KOSOVA I METOHIJE
(Tematski zbornik naučnih radova)
knjiga 3
ISTORIJA I ETNOLOGIJA

Satanski stihovi

„Satanski stihovi“ je četvrti roman Salmana Rušdija, prvi put objavljen 1988. godine. Roman je delimično inspirisan životom proroka Muhameda

Srpski recnik novijih anglicizama

Tvrtko Prćić , Jasmina Dražić , Mira Milić
Srpski rečnik novijih anglicizama


Srpski rečnik novijih anglicizama

Istorija Boga

Vreme smrti I

Vreme smrti II

Simo C. ĆirkovićPatriciji i pustolovi - Najveće misterije Beogradatvrd povezPortreti najzanimljivijih i najintrigantnijih beograđana sa kraja XIX i početka XX veka. Vrtoglavi životni usponi i padovi, ljubavne i političke spletke, tajni život vladara...Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama.*SADRŽAJ:ŠTA NIJE VIDEO VELIKI BEOGRADSKI GRACIOZONAČERTANIJA - PODVALA BEČKE TAJNE SLUŽBESANJAK IZ IVANKE I METRESA FRANJE JOSIFAKIR DŽON I TURČIN U ČAKŠIRAMAVELIKI LJUBAVNIK - RUŠILAC SVETSKOG MIRATAJANSTVENA SMRT DRAGE MITRIĆEVIĆSREBRNA GRIVA SRPSKE DIPLOMATIJEBATICA VLADICAKO JE OPLJAČKAO DVORSKU DAMU ELU HADŽIĆSRPSKA MATA HARIŠPIJUNSKI PAZL JEDNOG KOLENOVIĆANIVIDLJIVI UHODAVELIKA IGRA BRAĆE POPOVUJKINO DETEMINISTAR KOCKARČETRDESET CIGARETA PUKOVNIKA APISASINFONIJETA JEDNOM KOFERČETUNAŠA ĆE LJUBAV TRAJATI DO PRVOG VJETRA

Patriciji i pustolovi - Najvece misterije Beograda

Simo C. Ćirković
Patriciji i pustolovi - Najveće misterije Beograda
tvrd povez
Portreti najzanimljivijih i najintrigantnijih beograđana sa kraja XIX i početka XX veka. Vrtoglavi životni usponi i padovi, ljubavne i političke spletke, tajni život vladara...
Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama.
*
SADRŽAJ:
ŠTA NIJE VIDEO VELIKI BEOGRADSKI GRACIOZO
NAČERTANIJA - PODVALA BEČKE TAJNE SLUŽBE
SANJAK IZ IVANKE I METRESA FRANJE JOSIFA
KIR DŽON I TURČIN U ČAKŠIRAMA
VELIKI LJUBAVNIK - RUŠILAC SVETSKOG MIRA
TAJANSTVENA SMRT DRAGE MITRIĆEVIĆ
SREBRNA GRIVA SRPSKE DIPLOMATIJE
BATICA VLADICA
KO JE OPLJAČKAO DVORSKU DAMU ELU HADŽIĆ
SRPSKA MATA HARI
ŠPIJUNSKI PAZL JEDNOG KOLENOVIĆA
NIVIDLJIVI UHODA
VELIKA IGRA BRAĆE POPOV
UJKINO DETE
MINISTAR KOCKAR
ČETRDESET CIGARETA PUKOVNIKA APISA
SINFONIJETA JEDNOM KOFERČETU
NAŠA ĆE LJUBAV TRAJATI DO PRVOG VJETRA


Simo C. Ćirković
Patriciji i pustolovi - Najveće misterije Beograda
tvrd povez
Portreti najzanimljivijih i najintrigantnijih beograđana sa kraja XIX i

Patriciji i pustolovi - Najveće misterije Beograda

Sedam hiljada godina BeogradaKratak pregled istorijeUrednik dr Jovan TodorovićKATALOG IZLOŽBI/ 1.Beograd u praistorijskim epohama 2.Beograd pod rimskom vlašću 3.Beograd u srednjem veku 4.Beograd od 1521. do 1914. 5.Kulturni razvoj Beograda tokom XIX veka 6.Beograd u Prvom svetskom ratu 7.Beograd između dva rata 8.Drugi svetski rat... Fotografije, 160 str, , tvrdi povez

Sedam hiljada godina Beograda

Sedam hiljada godina Beograda
Kratak pregled istorije
Urednik dr Jovan Todorović
KATALOG IZLOŽBI/ 1.Beograd u praistorijskim epohama 2.Beograd pod rimskom vlašću 3.Beograd u srednjem veku 4.Beograd od 1521. do 1914. 5.Kulturni razvoj Beograda tokom XIX veka 6.Beograd u Prvom svetskom ratu 7.Beograd između dva rata 8.Drugi svetski rat... Fotografije, 160 str, , tvrdi povez



Sedam hiljada godina Beograda
Kratak pregled istorije
tvrdi povez
Urednik dr Jovan Todorović

VOTIVNA DVOKOLICA IZ STANIČENjA KOD PIROTAurednik: Deana Ratković2015, 124 str, ilustr, 28 cmArheološke monografije, 23ISBN 978-86-7269-169-6*Priča o dvokolici iz Staničenja je mistična priča o kultu sahranjivanja pokojnika sa kolima i konjima u multietničkoj rimskoj imperiji koja je povezivala različite kulture i etnitete u jedinstven državni i verski sistem. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom sadrži ideju o vožnji kolima kao univerzalnom shvatanju o seljenju ljudske duše u drugi život. Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja, preduzetih zbog radova na autoputu E 80 Koridora 10, na deonici Niš − Dimitrovgrad, 2013. godine pronađeni su na lokalitetu Staničenje − Mađilka kod Pirota, u okviru jedne humke (tumula) prečnika 500 m, delovi kola od gvožđa, kao i delovi skeleta jednog konja. Tačno mesto nalaza nije se moglo sa sigurnošću utvrditi zbog činjenice da nije pronađen in situ, već je uočen u izbačenoj zemlji. Lokalitet Staničenje se nalazi između dva grada, Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (mansio Turres), istočno od antičkog Niša (Naissus), a u blizini trase puteva koji su od Remezijane i Turesa, iz Dardanije i Gornje Mezije vodili u obližnju Trakiju i onih koji su preko Naisusa vodili do Racijarije (Ratiaria) i Serdike (Serdica), današnje Sofije, u Bugarskoj. Ovaj kraj, bogat rudnicima koji su bili veoma značajni i aktivni za vreme Rimljana, krije u sebi još mnogo tajni koje arheolozi pokušavaju da otkriju. Dug je put rimske dvokolice iz Staničenja bio i nakon njenog otkrića. Prvo je urađena konzervacija, zatim njena rekonstrukcija, a potom i monografija i prezentacija na izložbi u Galeriji fresaka 2015. godine. Konzervatori Narodnog muzeja u Beogradu su ovom kulturnom dobru zaustavili proces propadanja, vratili nekadašnji sjaj i zadržali sve estetske i istorijske odlike za buduće generacije. Na kraju je načinjen model – maketa koja pruža uvid u njihov nekadašnji izgled, vraćajući nas u to vreme. Na osnovu svih pronađenih elemenata rekonstruisana su u formi modela otvorenih kola sa dva predimenzionirana točka rimskog tipa cisium – brza i laka, pogodna za putovanja. Sâm nalaz obuhvata četrdeset jedan predmet koji predstavljaju dekorativne, ali i funkcionalne delove kola, kao što su točkovi, klinovi, oplate i parapetne ploče pomoću kojih je izvršena i rekonstrukcija. Rimska kola iz Staničenja bila su ukrašena gvozdenim oplatama sa zlatnim odsjajem inkrustovanog mesinga, sa estetikom koja je odlika rimske umetnosti, ali i duh ranijih kultura. Ukrašene oplate su bile pričvršćene na drvenu konstrukciju kola i na njima su predstavljeni floralni i geometrijski motivi: venci bršljana, lišća vinove loze, šišarke kao i lišće smokve. Reč je o motivima iz kulta boga Dionisa, grčkog boga vegetacije, plodnosti i vina, ali u ovom slučaju i htonskog božanstva i božanstva rudničkog panteona, koje je u vezi sa podzemnim svetom umrlih. Običaj ritualnog sahranjivanja kola sa pokojnikom može se dovesti u vezu sa univerzalnim shvatanjem putovanja u drugi svet koji se javlja kod Grka, Etruraca, Kelta, Gala pa i Tračana, za koje pretpostavljamo da im je ovaj nalaz pripadao. Ritualno sahranjivanje pokojnika zajedno sa kolima i konjima bilo je svojstveno bogatim pripadnicima romanizovanog tračkog stanovništva sa dobrim vezama u rimskoj administraciji, koji su zadržali deo svoje tradicije. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom, ali i drugih spomenika sa predstavama vožnje kolima, sadrži ideju koju nalazimo još kod Homera u Ilijadi, gde se u odeljku o Patroklovoj smrti (XXIII) opisuju ritualne trke kola dvoprega i četvoroprega u čast Patrokla, koje pronalazimo i na grčkim posudama iz VI veka pre naše ere. Takođe, u poglavlju naricanja, u scenama žrtvovanja i spaljivanja Ahil (Homer XXIII) pominje žrtve konja i kaže: „Nego s kolima mi i s njima pođimo bliže/Plakati sada Patrokla, jer čast je s mrtvima takva/A kad se tužnjave ljute nadovolji svaki, tad konje/Od kola ćemo ispreći i sve ćemo večerat ovdje.“ Filozofska tumačenja o seljenju ljudske duše i vožnji kolima kao metafori, nalazimo kod Platona u njegovom delu Fedar ili O lepoti u poglavlju Priroda božanske i ljudske duše. Vožnja kolima može da predstavlja i cursus vitae ili tok života. Dvokolica iz Staničenja se datuje u vreme sa kraja 1. i početka 2. veka.Deana Ratkovićmuzejski savetnik

VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staniceva kod Pirota

VOTIVNA DVOKOLICA IZ STANIČENjA KOD PIROTA
urednik: Deana Ratković
2015, 124 str, ilustr, 28 cm
Arheološke monografije, 23
ISBN 978-86-7269-169-6
*
Priča o dvokolici iz Staničenja je mistična priča o kultu sahranjivanja pokojnika sa kolima i konjima u multietničkoj rimskoj imperiji koja je povezivala  različite kulture i etnitete u jedinstven državni i verski sistem. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom sadrži ideju o vožnji kolima kao univerzalnom shvatanju o seljenju ljudske duše u drugi život.

Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja, preduzetih zbog radova na autoputu  E 80 Koridora 10, na deonici Niš − Dimitrovgrad,  2013. godine pronađeni su na lokalitetu Staničenje − Mađilka kod Pirota, u okviru jedne humke (tumula) prečnika 500 m, delovi kola od gvožđa, kao i delovi skeleta jednog konja. Tačno mesto nalaza nije se moglo sa sigurnošću utvrditi zbog činjenice da nije pronađen in situ, već je uočen u izbačenoj zemlji.

Lokalitet Staničenje se nalazi između dva grada, Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (mansio Turres), istočno od antičkog Niša (Naissus), a u blizini trase puteva koji su od Remezijane i Turesa, iz Dardanije i Gornje Mezije vodili u obližnju Trakiju i onih koji su preko Naisusa vodili do Racijarije (Ratiaria) i Serdike (Serdica), današnje Sofije, u Bugarskoj. Ovaj kraj, bogat rudnicima koji su bili veoma značajni i aktivni za vreme Rimljana, krije u sebi još mnogo tajni koje arheolozi pokušavaju da otkriju.

Dug je put rimske dvokolice iz Staničenja bio i nakon njenog otkrića. Prvo je urađena konzervacija, zatim njena rekonstrukcija, a potom i monografija i prezentacija na izložbi u Galeriji fresaka 2015. godine. Konzervatori  Narodnog muzeja u Beogradu su ovom kulturnom dobru zaustavili proces propadanja, vratili nekadašnji sjaj i zadržali sve estetske i istorijske odlike za buduće generacije. Na kraju je načinjen model – maketa koja pruža uvid u njihov nekadašnji izgled, vraćajući nas u to vreme. Na osnovu svih pronađenih elemenata rekonstruisana su u formi modela otvorenih kola sa dva predimenzionirana točka rimskog tipa cisium – brza i laka, pogodna za putovanja.

Sâm nalaz obuhvata četrdeset jedan predmet koji predstavljaju dekorativne, ali i funkcionalne delove kola, kao što su točkovi, klinovi, oplate i parapetne ploče pomoću kojih je izvršena i rekonstrukcija. Rimska kola iz Staničenja bila su ukrašena gvozdenim oplatama sa zlatnim odsjajem inkrustovanog mesinga, sa estetikom koja je odlika rimske umetnosti, ali i duh ranijih kultura. Ukrašene oplate su bile pričvršćene na drvenu konstrukciju kola i na njima su predstavljeni floralni i geometrijski motivi: venci bršljana, lišća vinove loze, šišarke kao i lišće smokve. Reč je o motivima iz kulta boga Dionisa, grčkog boga vegetacije, plodnosti i vina, ali u ovom slučaju i htonskog božanstva i božanstva rudničkog panteona, koje je u vezi sa podzemnim svetom umrlih. 

Običaj ritualnog sahranjivanja kola sa pokojnikom može se dovesti u vezu sa univerzalnim shvatanjem putovanja u drugi svet koji se javlja kod Grka, Etruraca, Kelta, Gala pa i Tračana, za koje pretpostavljamo da im je ovaj nalaz pripadao. Ritualno sahranjivanje pokojnika zajedno sa kolima i konjima bilo je svojstveno bogatim pripadnicima romanizovanog tračkog stanovništva sa dobrim vezama u rimskoj administraciji, koji su zadržali deo svoje tradicije.

Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom, ali i drugih spomenika sa predstavama vožnje kolima, sadrži ideju koju nalazimo još kod Homera u Ilijadi, gde se u odeljku o Patroklovoj smrti (XXIII) opisuju ritualne trke kola dvoprega i četvoroprega u čast Patrokla, koje pronalazimo i na grčkim posudama iz VI veka pre naše ere. Takođe, u poglavlju naricanja, u scenama žrtvovanja i spaljivanja Ahil (Homer XXIII) pominje žrtve konja i kaže: „Nego s kolima mi i s njima pođimo bliže/Plakati sada Patrokla, jer čast je s mrtvima takva/A kad se tužnjave ljute nadovolji svaki, tad konje/Od kola ćemo ispreći i sve ćemo večerat ovdje.“  

Filozofska tumačenja o seljenju ljudske duše i vožnji kolima kao metafori, nalazimo kod Platona u njegovom delu Fedar ili O lepoti u poglavlju Priroda božanske i ljudske duše. Vožnja kolima može da predstavlja i cursus vitae ili tok života.

Dvokolica iz Staničenja se datuje u vreme sa kraja 1. i početka 2. veka.
Deana Ratković
muzejski savetnik



VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staničeva kod Pirota
arheološka monografija
urednik: Deana Ratković

VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staničeva kod Pirota

Ivana Popović - Bojana Borić BreškovićCONSTANTINE GREAT AND EDICT OF MILAN 313*Constantine the Great and the Edict of Milan 313. The Birth of Cristianity in the Roman Provinces on the Soil of Serbia, eds. I. Popović, B. Borić-Brešković, Belgrade 2013.*Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije, ur. I. Popović, B. Borić-Brešković, Beograd 2013.*Ovo istraživanje istražuje istorijski kontekst i implikacije Milanskog edikta iz 313. godine nove ere za vreme vladavine Konstantina Velikog, posebno njegov značaj za razvoj hrišćanstva u rimskim provincijama, posebno u današnjoj Srbiji. U radu se govori o geopolitičkoj strukturi Rimskog carstva na Balkanu tokom principata, detaljno o ​​osnivanju i organizaciji provincija, kao io interakciji između rimske vlasti i lokalnih plemena. Kroz ispitivanje istorijskih izvora, vojnih kampanja i administrativnih promena, ima za cilj da rasvetli kako su se ovi faktori spojili u usponu hrišćanstva u regionu.*This research explores the historical context and implications of the Edict of Milan issued in 313 AD under the reign of Constantine the Great, particularly its significance for the development of Christianity in the Roman provinces, specifically in present-day Serbia. The paper discusses the geopolitical structure of the Roman Empire in the Balkans during the principate, detailing the establishment and organization of provinces, and the interactions between Roman authority and local tribes. Through an examination of historical sources, military campaigns, and administrative changes, it aims to shed light on how these factors converged in the rise of Christianity in the region.

CONSTANTINE GREAT AND EDICT OF MILAN 313

Ivana Popović - Bojana Borić Brešković
CONSTANTINE GREAT AND EDICT OF MILAN 313
*
Constantine the Great and the Edict of Milan 313. The Birth of Cristianity in the Roman Provinces on the Soil of Serbia, eds. I. Popović, B. Borić-Brešković, Belgrade 2013.
*
Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije, ur. I. Popović, B. Borić-Brešković, Beograd 2013.
*
Ovo istraživanje istražuje istorijski kontekst i implikacije Milanskog edikta iz 313. godine nove ere za vreme vladavine Konstantina Velikog, posebno njegov značaj za razvoj hrišćanstva u rimskim provincijama, posebno u današnjoj Srbiji. U radu se govori o geopolitičkoj strukturi Rimskog carstva na Balkanu tokom principata, detaljno o ​​osnivanju i organizaciji provincija, kao io interakciji između rimske vlasti i lokalnih plemena. Kroz ispitivanje istorijskih izvora, vojnih kampanja i administrativnih promena, ima za cilj da rasvetli kako su se ovi faktori spojili u usponu hrišćanstva u regionu.
*
This research explores the historical context and implications of the Edict of Milan issued in 313 AD under the reign of Constantine the Great, particularly its significance for the development of Christianity in the Roman provinces, specifically in present-day Serbia. The paper discusses the geopolitical structure of the Roman Empire in the Balkans during the principate, detailing the establishment and organization of provinces, and the interactions between Roman authority and local tribes. Through an examination of historical sources, military campaigns, and administrative changes, it aims to shed light on how these factors converged in the rise of Christianity in the region.


CONSTANTINE GREAT AND EDICT OF MILAN 313
Ivana Popović - Bojana Borić Brešković

Aleksandar Palavesta Vera Krstić THE MAGIC OF AMBERMAGIJA ĆILIBARA Aleksandar Palavestra i Vera KrstićNarodni muzej, Beograd, 2006National Museum, Belgrade, 2006.447 Pages, A4.MONOGRAFIJA JE NA ENGLESKOM JEZIKU. BOGATO OPREMLJENA I KVALITETNO URAĐENA.*Ovo istraživanje naglašava značaj jedinstvenog groblja iz gvozdenog doba u Novom Pazaru, Srbija, poznatog po svojoj obimnoj kolekciji od oko 8.000 artefakata od ćilibara. Studija istražuje raznolikost ovih nalaza, uključujući geometrijske perle, antropomorfne ukrase i trouglaste ploče sa jedinstvenim mitološkim scenama. Pored toga, istražuje poreklo ćilibara, puteve njegove distribucije i njegov kulturni značaj kroz istoriju, pružajući uvid u upotrebu ćilibara u nakitu, ritualnim praksama i trgovini.*This research highlights the significance of a unique Iron Age burial site in Novi Pazar, Serbia, known for its extensive collection of around 8,000 amber artifacts. The study explores the diversity of these finds, including geometric beads, anthropomorphic adornments, and triangular plates with unique mythological scenes. Additionally, it examines the origins of amber, routes of its distribution, and its cultural importance throughout history, providing insights into the use of amber in jewelry, ritualistic practices, and trade.

THE MAGIC OF AMBER

Aleksandar Palavesta Vera Krstić THE MAGIC OF AMBER
MAGIJA ĆILIBARA Aleksandar Palavestra i Vera Krstić
Narodni muzej, Beograd, 2006
National Museum, Belgrade, 2006.
447 Pages, A4.
MONOGRAFIJA JE NA ENGLESKOM JEZIKU. BOGATO OPREMLJENA I KVALITETNO URAĐENA.
*
Ovo istraživanje naglašava značaj jedinstvenog groblja iz gvozdenog doba u Novom Pazaru, Srbija, poznatog po svojoj obimnoj kolekciji od oko 8.000 artefakata od ćilibara. Studija istražuje raznolikost ovih nalaza, uključujući geometrijske perle, antropomorfne ukrase i trouglaste ploče sa jedinstvenim mitološkim scenama. Pored toga, istražuje poreklo ćilibara, puteve njegove distribucije i njegov kulturni značaj kroz istoriju, pružajući uvid u upotrebu ćilibara u nakitu, ritualnim praksama i trgovini.
*
This research highlights the significance of a unique Iron Age burial site in Novi Pazar, Serbia, known for its extensive collection of around 8,000 amber artifacts. The study explores the diversity of these finds, including geometric beads, anthropomorphic adornments, and triangular plates with unique mythological scenes. Additionally, it examines the origins of amber, routes of its distribution, and its cultural importance throughout history, providing insights into the use of amber in jewelry, ritualistic practices, and trade.


Aleksandar Palavesta Vera Krstić THE MAGIC OF AMBER
MAGIJA ĆILIBARA Aleksandar Palavestra i Vera Krstić
Narodni muzej, Beograd, 2006
National Museum

Rejmond KarverKatedralaKatedrala je treća izdana zbirka kratkih priča američkog pisca Rejmonda Karvera, objavljena 1983. Dobila je priznanje kritike i bila je finalista Pulicerove nagrade za fikciju 1984. godine.U dvanaest priča zbirke Katedrala, od kojih su mnoge zastupljene u brojnim antologijama savremene američke i svetske kratke priče, na izgled svakodnevne životne situacije postepeno prerastaju u snažne umetničke slike individualne neostvarenosti i psihološke neprilagođenosti književnih junaka u prostoru američkog grada današnjice.Poznati američki pisac Rejmond Karver umro je 2. avgusta 1988. godine u Port Andželsu, država Vašington.Imao je 49 godina. Iza sebe je ostavio deset knjiga pesama, kratkih priča i eseja. Smatrao se „ocem” novog realizma i izvršio ogroman uticaj na mlađe generacije američkih pisaca. Karverove priče se ubrajaju među najbolja ostvarenja u tom žanru u američkoj književnosti posle Hemingveja.

Katedrala

Rejmond Karver
Katedrala
Katedrala je treća izdana zbirka kratkih priča američkog pisca Rejmonda Karvera, objavljena 1983. Dobila je priznanje kritike i bila je finalista Pulicerove nagrade za fikciju 1984. godine.
U dvanaest priča zbirke Katedrala, od  kojih su mnoge zastupljene u brojnim antologijama savremene američke i svetske kratke priče, na izgled svakodnevne životne situacije postepeno prerastaju u snažne umetničke slike individualne neostvarenosti i psihološke neprilagođenosti književnih junaka u prostoru američkog grada današnjice.
Poznati američki pisac Rejmond Karver umro je 2. avgusta 1988. godine u Port Andželsu, država Vašington.
Imao je 49 godina. Iza sebe je ostavio deset knjiga pesama, kratkih priča i eseja. Smatrao se „ocem” novog realizma i izvršio ogroman uticaj na mlađe generacije američkih pisaca. Karverove priče se ubrajaju među najbolja ostvarenja u tom žanru u američkoj književnosti posle Hemingveja.


Miroslav KrležaGospoda Glembajevi*Gospoda Glembajevi je drama Miroslava Krleže iz 1929. godine. Drama je podeljena u tri čina i bavi se događajima i raskolom unutar porodice Glembaj. Ovo je prva drama, od tri drame iz glembajevskog ciklusa, u koji spadaju i drame U agoniji i Leda.

Gospoda Glembajevi

Miroslav Krleža
Gospoda Glembajevi
*
Gospoda Glembajevi je drama Miroslava Krleže iz 1929. godine. Drama je podeljena u tri čina i bavi se događajima i raskolom unutar porodice Glembaj. Ovo je prva drama, od tri drame iz glembajevskog ciklusa, u koji spadaju i drame U agoniji i Leda.


Nacionalna galerija - London , Muzeji svetaAutori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBIIzdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.

Nacionalna galerija - London

Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta
Autori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBI
Izdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.
Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.


Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti 

Bitka za LenjingradIzdavač: Vojnoizdavački zavod JNA, BeogradVojna biblioteka: Inostrani pisci - knjiga 162Autori: I.P. Barbašin, A.I. Kuznjecov, V.P. Morozov, A.D. Haritonov, B.N. JakovljevPovez: tvrd sa zlatotiskomBroj strana: 789 + šeme u posebnom dodatkuUkupno ima 34 šeme (6 u tekstu, ostale u dodatku)Ilustrovanoopširna knjiga o lenjingradskoj bici ( 2 sv. rat), grupa autora,789 stranica,detaljan opis,tabele sa jedinicama i komandnim kadrom, u prilogu manja knjižica sa šemama i kartamaDana 10. jula Nemci su stigli do Kunde i Kingisepa, nakon čega su napredovali prema Lenjingradu iz pravca Narve i sa jugoistoka i takođe na sever i jug jezera Iljmenj da bi izolovali Lenjingrad sa istoka i da bi se spojili sa Fincima na istočnoj obali jezera Ladoga. Poslednja železnička veza do Lenjingrada je prekinuta 30. avgusta, kada su Nemci izbili na reku Nevu. Poslednja kopenena veza do opsednutog grada je prekinuta 8. septembra 1941. godine kada su Nemci stigli do jezera Ladoga kod Orehoveca.

Bitka za Lenjingrad

Bitka za Lenjingrad
Izdavač: Vojnoizdavački zavod JNA, Beograd
Vojna biblioteka: Inostrani pisci - knjiga 162
Autori: I.P. Barbašin, A.I. Kuznjecov, V.P. Morozov, A.D. Haritonov, B.N. Jakovljev
Povez: tvrd sa zlatotiskom
Broj strana: 789 + šeme u posebnom dodatku
Ukupno ima 34 šeme (6 u tekstu, ostale u dodatku)
Ilustrovano
opširna knjiga o lenjingradskoj bici ( 2 sv. rat), grupa autora,789 stranica,detaljan opis,tabele sa jedinicama i komandnim kadrom, u prilogu manja knjižica sa šemama i kartama
Dana 10. jula Nemci su stigli do Kunde i Kingisepa, nakon čega su napredovali prema Lenjingradu iz pravca Narve i sa jugoistoka i takođe na sever i jug jezera Iljmenj da bi izolovali Lenjingrad sa istoka i da bi se spojili sa Fincima na istočnoj obali jezera Ladoga. Poslednja železnička veza do Lenjingrada je prekinuta 30. avgusta, kada su Nemci izbili na reku Nevu. Poslednja kopenena veza do opsednutog grada je prekinuta 8. septembra 1941. godine kada su Nemci stigli do jezera Ladoga kod Orehoveca.



Bitka za Lenjingrad Drugi svetski rat istorija knjige knjiga polovna knjiga

<h3>Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Knj. 2, Bogoljub-Vražogrnci</h3>priredila Srpska akademija nauka i umetnosti Institut za srpskohrvatski jezik Beograd, 1962.29 cm, 800 str.tvrdi povez, ćirilica

 Recnik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika

Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Knj. 2, Bogoljub-Vražogrnci
priredila Srpska akademija nauka i umetnosti

Institut za srpskohrvatski jezik Beograd, 1962.
29 cm, 800 str.
tvrdi povez, ćirilica


 Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika

Emilio Salgari Kapetan OlujaKlasična dela omladinske književnostiKADOKilustrovanoEmilio Salgari (ital. Emilio Salgari, 1862-1911) bio je italijanski novinar i pisac avanturističkih, istorijskih i naučno-fantastičnih romana. U svetu je najpoznatiji po seriji romana o Sandokanu, koji su više puta ekranizovani u Italiji i SAD. Italijanska serija Sandokan, sa indijskim glumcem Kabir Bedijem u glavnoj ulozi, bila je popularna u Srbiji 80-ih godina, a u Italiji njegova dela su popularna i danas.*Kapetan Oluja je brzim pokretom zbacio ogrtač, puštajući ga da padne na zemlju, jednu ruku stavio je na bok a drugu na držak mača. Bio je to veoma lep mladić, čak i suviše lep za ratnika, visok, vitak, crnih očiju koje su ličile na dve žeravice, devojačkih usana i divnih zuba, duge, kao ugalj crne kose. Sve u svemu, pre je ličio na ljupku devojku nego na plaćeničkog kapetana. I njegova odeća je bila veoma elegantna, a pre svega uredna, i pored neprekidnih turskih napada koji mu nisu ostavljali mnogo vremena. Na sebi je imao potpunu čeličnu opremu sa malim grbom na sredini grudi na kome su se videle tri zvezde iznad kojih je bila vojvodska kruna; mamuze su bile pozlaćene, dok je za pojasom od plave svile, divno izvezenim, nosio tanak mač srebrnog drška, sličan onima koje su u to vreme upotrebljavali Francuzi...

Kapetan Oluja

Emilio Salgari  
Kapetan Oluja
Klasična dela omladinske književnosti
KADOK
ilustrovano
Emilio Salgari (ital. Emilio Salgari, 1862-1911) bio je italijanski novinar i pisac avanturističkih, istorijskih i naučno-fantastičnih romana. U svetu je najpoznatiji po seriji romana o Sandokanu, koji su više puta ekranizovani u Italiji i SAD. Italijanska serija Sandokan, sa indijskim glumcem Kabir Bedijem u glavnoj ulozi, bila je popularna u Srbiji 80-ih godina, a u Italiji njegova dela su popularna i danas.
*
Kapetan Oluja je brzim pokretom zbacio ogrtač, puštajući ga da padne na zemlju, jednu ruku stavio je na bok a drugu na držak mača. Bio je to veoma lep mladić, čak i suviše lep za ratnika, visok, vitak, crnih očiju koje su ličile na dve žeravice, devojačkih usana i divnih zuba, duge, kao ugalj crne kose. Sve u svemu, pre je ličio na ljupku devojku nego na plaćeničkog kapetana. I njegova odeća je bila veoma elegantna, a pre svega uredna, i pored neprekidnih turskih napada koji mu nisu ostavljali mnogo vremena. Na sebi je imao potpunu čeličnu opremu sa malim grbom na sredini grudi na kome su se videle tri zvezde iznad kojih je bila vojvodska kruna; mamuze su bile pozlaćene, dok je za pojasom od plave svile, divno izvezenim, nosio tanak mač srebrnog drška, sličan onima koje su u to vreme upotrebljavali Francuzi...



Emilio Salgari  Kapetan Oluja KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga

Gojko Nikoliš Korijen, stablo, pavetina I-IINolit 1988*Dr Gojko Nikoliš — Mediko (Sjeničak, kod Vrginmosta, 11. avgust 1911 — Le Man, 11. jul 1995) bio je lekar i istoričar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, diplomata, član Srpske akademije nauka i umetnosti i narodni heroj Jugoslavije. U vreme bitke na Neretvi, Gojko Nikoliš je rukovodio pokretom 4.500 ranjenika i bolesnika iz Bosanske Krajine u pravcu Neretve i Crne Gore. Njegova je zasluga što je uspeo da, u najtežem trenutku bitke na Neretvi, kada su ranjenici bili izloženi napadima jakih nemačkih, italijanskih i četničkih snaga u prozorskoj kotlini, održi red i organizuje njihovo spasavanje. Po dolasku u Glavatičevo, činio je velike napore u zbrinjavanju boraca Sedme banijske udarne divizije, obolele od tifusa, kada je i sam oboleo od pegavca i zapaljenja pluća. Posle ležanja od svega nekoliko dana, u železničkom tunelu kod reke Drine, mada još bolestan i iscrpljen, prisustvovao je sastanku Vrhovnog štaba NOV i POJ, na kome su donete mere za spasavanje ranjenika i bolesnika, i očuvanje zdravih boraca.

Korijen, stablo, pavetina

Gojko Nikoliš 
Korijen, stablo, pavetina I-II
Nolit 1988
*
Dr Gojko Nikoliš — Mediko (Sjeničak, kod Vrginmosta, 11. avgust 1911 — Le Man, 11. jul 1995) bio je lekar i istoričar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, diplomata, član Srpske akademije nauka i umetnosti i narodni heroj Jugoslavije.

U vreme bitke na Neretvi, Gojko Nikoliš je rukovodio pokretom 4.500 ranjenika i bolesnika iz Bosanske Krajine u pravcu Neretve i Crne Gore. Njegova je zasluga što je uspeo da, u najtežem trenutku bitke na Neretvi, kada su ranjenici bili izloženi napadima jakih nemačkih, italijanskih i četničkih snaga u prozorskoj kotlini, održi red i organizuje njihovo spasavanje. Po dolasku u Glavatičevo, činio je velike napore u zbrinjavanju boraca Sedme banijske udarne divizije, obolele od tifusa, kada je i sam oboleo od pegavca i zapaljenja pluća. Posle ležanja od svega nekoliko dana, u železničkom tunelu kod reke Drine, mada još bolestan i iscrpljen, prisustvovao je sastanku Vrhovnog štaba NOV i POJ, na kome su donete mere za spasavanje ranjenika i bolesnika, i očuvanje zdravih boraca.


Gojko Nikoliš 
Korijen, stablo, pavetina
Nolit 1988

Mika Alas Beleške o životu velikog matematičara Mihaila PetrovićaMilutin Milanković - Jelenko MihailovićPriredio Vlado MilićevićBeograd - Kalgari 2012Ova knjiga predstavlja izuzetno lepo napisanu biografiju našeg čuvenog naučnika Mihaila Petrovića Alasa (1868-1943). U knjizi je Mika Alas predstavljen ne samo kao naučnik, svetski priznat matematičar, nego i kao čovek izuzetnog živog i nemirnog duha. ''Miran, tih, skroman, čovečanski jednostavan, nadčovečanski obdaren, Petrović je bio jedan od najvećih sinova naše zemlje'' - ovo je jedna od rečenica kojima se Milanković oprostio od Mike Alasa, a koju možemo da pročitamo i u ovom delu.Mika Alas je kroz niz zanimljivih priča i anegdota u knjizi predstavljen kao čovek koji je strasno voleo ribolov, putovanja, muziku, druženje sa ljudima... Posebnu vrednost knjige čini to što su o njemu pisala dva čoveka koji su mu lično bili bliski, a koji su i sami su bili vrlo produhovljeni ljudi.

Mika Alas

Mika Alas 
Beleške o životu velikog matematičara Mihaila Petrovića
Milutin Milanković - Jelenko Mihailović
Priredio Vlado Milićević
Beograd - Kalgari 2012
Ova knjiga predstavlja izuzetno lepo napisanu biografiju našeg čuvenog naučnika Mihaila Petrovića Alasa (1868-1943). U knjizi je Mika Alas predstavljen ne samo kao naučnik, svetski priznat matematičar, nego i kao čovek izuzetnog živog i nemirnog duha. ''Miran, tih, skroman, čovečanski jednostavan, nadčovečanski obdaren, Petrović je bio jedan od najvećih sinova naše zemlje'' - ovo je jedna od rečenica kojima se Milanković oprostio od Mike Alasa, a koju možemo da pročitamo i u ovom delu.
Mika Alas je kroz niz zanimljivih priča i anegdota u knjizi predstavljen kao čovek koji je strasno voleo ribolov, putovanja, muziku, druženje sa ljudima... Posebnu vrednost knjige čini to što su o njemu pisala dva čoveka koji su mu lično bili bliski, a koji su i sami su bili vrlo produhovljeni ljudi.



Mika Alas Beleške o životu velikog matematičara Mihaila Petrovića Milutin Milanković - Jelenko Mihailović Vlado Milićević

Onore de BalzakRođak Ponss francuskog Olga KosanovićHonoré de Balzac (francuski izgovor: [ɔnɔʁe d(ə) balzak]; Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) bio je francuski romanopisac. Pisao je drame, poneku manje poznatu pjesmu, brojne članke, eseje i veći broj pisama, ali je najpoznatiji po svojim romanima. Za književnu vrstu romana smatra se jedan od najnadareniji autora 19. stoljeća te suvremena teorija romana je prepoznala u njemu majstora, uzora i jednog od najboljih stvaralaca ikad. Učenjaci mu pripisuju nešto između 91 i 95 romanā (romanā i novelā), napisanih između 1829. i 1850. Odrastao je za vrijeme Napoleonske imperije, dok se njegova karijera razvija za vrijeme Burbonske restacije i Metternichove Europe, tj. za vrijeme poznog romantizma. Pak književna teorija ga smatra prvim začetnikom realizma.

Rodjak Pons

Onore de Balzak
Rođak Pons
s francuskog Olga Kosanović
Honoré de Balzac (francuski izgovor: [ɔnɔʁe d(ə) balzak]; Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) bio je francuski romanopisac. Pisao je drame, poneku manje poznatu pjesmu, brojne članke, eseje i veći broj pisama, ali je najpoznatiji po svojim romanima. Za književnu vrstu romana smatra se jedan od najnadareniji autora 19. stoljeća te suvremena teorija romana je prepoznala u njemu majstora, uzora i jednog od najboljih stvaralaca ikad. Učenjaci mu pripisuju nešto između 91 i 95 romanā (romanā i novelā), napisanih između 1829. i 1850. Odrastao je za vrijeme Napoleonske imperije, dok se njegova karijera razvija za vrijeme Burbonske restacije i Metternichove Europe, tj. za vrijeme poznog romantizma. Pak književna teorija ga smatra prvim začetnikom realizma.


Onore de Balzak francuski romanopisac
Rođak Pons
s francuskog Olga Kosanović
Honoré de Balzac

Rođak Pons

SLADEOLD NEW BORROWED AND BLUEPGP RTB - stereo 5822gramofonska pločavinilvinyl*PGP RTB – LP 5822, Polydor – 2383 261Vinyl, LP, AlbumYugoslaviaMay 1974RockClassic Rock*Slade su rok bend osnovan u Vulverhemptonu u Engleskoj 1966. godine. Podigli su se do izražaja tokom ere glam roka ranih 1970-ih,postigavši 17 uzastopnih top 20 hitova i šest broj jedan na UK Singles Chart. Britanski Hit Singles &amp; Albums ih naziva najuspešnijom britanskom grupom 1970-ih na osnovu prodaje singlova. Oni su bili prva grupa kojoj su tri singla ušla na top-liste na broj jedan; svih šest top lista benda napisali su Nodi Holder i Džim Li. Od 2006. godine, ukupna prodaja u Velikoj Britaniji iznosila je preko 6.500.000. Njihov najprodavaniji singl "Merri Ksmas Everibodi" prodat je u više od milion primeraka. Prema BBC-jevom dokumentarcu It's Slade iz 1999. godine, bend je prodao više od 50 miliona ploča širom sveta.Old Nev Borroved and Blue je četvrti studijski album britanske rok grupe Slade. Izdat je 15. februara 1974. i dostigao je prvo mesto na UK listi albuma. Dobio je zlatni sertifikat od strane BPI. Album je producirao Chas Chandler. Za album, Slade je pokušao da počne da se odvaja od njihove uobičajene rok formule. Na primer, singlovi "Mi Friend Stan" i "Everidai" bili su vođeni klavirom i nisu imali tipičan zvuk "Slade".U SAD, album je izdala izdavačka kuća Varner Bros. pod nazivom Stomp Iour Hands, Clap Iour Feet, bez numera „Mi Tovn“ i „Mi Friend Stan“ (kao što su prethodno objavljene tamo na Sladestu).*SADRŽAJ:A1		Just Want A Little BitWritten-By – Washington*, Thornton*, Brown*, Bass*, Thompson*3:58A2		When The Lights Are OutLead Vocals – Jim Lea3:04A3		My Town	3:02A4		Find Yourself A Rainbow	2:08A5		Miles Out To Sea	3:43A6		We're Really Gonna Raise The Roof	3:06B1		Do We Still Do It	2:54B2		How Can It Be	3:00B3		Don't Blame Me	2:26B4		My Friend Stan	2:37B5		Everyday	3:06B6		Good Time Gals	3:20*AKORDI: Tuning:E A D G B ECapo:no capoArtist: SladeSong: Everyday [Intro]Em G/DC G/B Am G G D/F#Every day when I'm away Em CI'm thinking of youG D/F#Everyone can carry on Em CExcept for we two [Pre-Chorus]C7 GAnd you know that our loveC7 GAnd you know that IC7 G DAnd you know that our love won't die [Chorus]Em G/DAnd it won't even show C GAnd no-one will knowEm G/DOne little wave C GTo say you'll behaveEm G/DIt won't even show C GHow far love can go

OLD NEW BORROWED AND BLUE

SLADE
OLD NEW BORROWED AND BLUE
PGP RTB - stereo 5822
gramofonska ploča
vinil
vinyl
*
PGP RTB – LP 5822, Polydor – 2383 261
Vinyl, LP, Album
Yugoslavia
May 1974
Rock
Classic Rock
*
Slade su rok bend osnovan u Vulverhemptonu u Engleskoj 1966. godine. Podigli su se do izražaja tokom ere glam roka ranih 1970-ih,postigavši 17 uzastopnih top 20 hitova i šest broj jedan na UK Singles Chart. Britanski Hit Singles & Albums ih naziva najuspešnijom britanskom grupom 1970-ih na osnovu prodaje singlova. Oni su bili prva grupa kojoj su tri singla ušla na top-liste na broj jedan; svih šest top lista benda napisali su Nodi Holder i Džim Li. Od 2006. godine, ukupna prodaja u Velikoj Britaniji iznosila je preko 6.500.000. Njihov najprodavaniji singl "Merri Ksmas Everibodi" prodat je u više od milion primeraka. Prema BBC-jevom dokumentarcu It's Slade iz 1999. godine, bend je prodao više od 50 miliona ploča širom sveta.
Old Nev Borroved and Blue je četvrti studijski album britanske rok grupe Slade. Izdat je 15. februara 1974. i dostigao je prvo mesto na UK listi albuma. Dobio je zlatni sertifikat od strane BPI. Album je producirao Chas Chandler. Za album, Slade je pokušao da počne da se odvaja od njihove uobičajene rok formule. Na primer, singlovi "Mi Friend Stan" i "Everidai" bili su vođeni klavirom i nisu imali tipičan zvuk "Slade".
U SAD, album je izdala izdavačka kuća Varner Bros. pod nazivom Stomp Iour Hands, Clap Iour Feet, bez numera „Mi Tovn“ i „Mi Friend Stan“ (kao što su prethodno objavljene tamo na Sladestu).
*
SADRŽAJ:
A1		Just Want A Little Bit
Written-By – Washington*, Thornton*, Brown*, Bass*, Thompson*
3:58
A2		When The Lights Are Out
Lead Vocals – Jim Lea
3:04
A3		My Town	3:02
A4		Find Yourself A Rainbow	2:08
A5		Miles Out To Sea	3:43
A6		We're Really Gonna Raise The Roof	3:06
B1		Do We Still Do It	2:54
B2		How Can It Be	3:00
B3		Don't Blame Me	2:26
B4		My Friend Stan	2:37
B5		Everyday	3:06
B6		Good Time Gals	3:20
*
AKORDI:

Tuning:
E A D G B E
Capo:
no capo
Artist: Slade
Song: Everyday
 
[Intro]
Em G/D
C G/B Am G
 

G               D/F#
Every day when I'm away
     Em          C
I'm thinking of you
G             D/F#
Everyone can carry on
   Em          C
Except for we two
 
[Pre-Chorus]
C7                 G
And you know that our love
C7                G
And you know that I
C7                 G             D
And you know that our love won't die
 
[Chorus]
Em                 G/D
And it won't even show
    C            G
And no-one will know
Em          G/D
One little wave
    C            G
To say you'll behave
Em             G/D
It won't even show
     C           G
How far love can go
 


SLADE
OLD NEW BORROWED AND BLUE
PGP RTB - stereo 5822
gramofonska ploča , LP, Album
vinil
vinyl

Miki JevremovićStare gradske pesme i romanseMiodrag "Miki" Jevremović (27. mart 1941, Beograd – 13. januar 2017,[1] Beograd).Jugoton – LSY-68054, Jugoton – LSY 68054Vinyl, LP, Album, Repress, Stereo, gramofonska ploča*SADRŽAJ:A1		MilaBacking Vocals – NarakordLyrics By – D. Jakšić*Music By – Ž. Petrović*A2		Zakleću Se Ja Pred BogomA3		Nebo Je Tako VedroLyrics By – J. Jovanović-Zmaj*Music By – S. Binički*A4		Kada Jesen Opet DođeA5		Izađi Iz Moje DušeMusic By, Lyrics By – B. Bogdanović*A6		Zašto Smo Se SreliLyrics By – V. Petrović*B1		Pogledaj Me, NeverniceBacking Vocals – NarakordB2		Ja Te Neću ZvatiB3		Mila, Ne Žalosti SeB4		Devetnaest Vam Je LetaLyrics By – N. Strahova*Lyrics By [Miscredited] – S. Strahov*B5		Mislio Sam Da Je ŽivotMusic By, Lyrics By – D. Nedović*B6		Da Smo Se Ranije Sreli*Arranged By, Conductor – Žarko PetrovićDesign – Mihailo JankovićEngineer – R. Ercegovac*, S. Borotić*Lacquer Cut By – DP*Lyrics By – Narodna* (tracks: A4, B2 to B3, B6)Music By – Narodna* (tracks: A2, A4, A6, B2 to B3, B6), Romansa-narodna* (tracks: B4)Music By, Lyrics By – Izvorna* (tracks: B1)Orchestra – Orkestar "Romansa", Orkestar Žarka PetrovićaPhotography By – Milorad Isailović**AKORDI: StarogradskeIzadji iz moje caseAm DmJednu casu drzim u ruci E7 Am Polako je okre-cem Am A7 Dm Iako si otisla od mene Dm E7 Am A7 Ja gledam te u vinu i placem Dm I pijem za tvoje oci Am Pijem za tvoju ljubav E E7 Am A7 Jer hocu da se smirim Dm Izadji iz moje case Am Izadji iz moje duse E7 Am Jer hocu da te zabora-vim Polako noc prolazi Ja sedim i pijem I pijem za tvoju ljubav I pijem za nasu srecu Izadji iz moje case Izadji iz moje duse Jer hocu da se smirim Izadji iz moje case Izadji iz moje duse Jer hocu da te zaboravim

Stare gradske pesme i romanse

Miki Jevremović
Stare gradske pesme i romanse
Miodrag "Miki" Jevremović (27. mart 1941, Beograd – 13. januar 2017,[1] Beograd).
Jugoton – LSY-68054, Jugoton – LSY 68054
Vinyl, LP, Album, Repress, Stereo, gramofonska ploča
*
SADRŽAJ:
A1		Mila
Backing Vocals – Narakord
Lyrics By – D. Jakšić*
Music By – Ž. Petrović*
A2		Zakleću Se Ja Pred Bogom
A3		Nebo Je Tako Vedro
Lyrics By – J. Jovanović-Zmaj*
Music By – S. Binički*
A4		Kada Jesen Opet Dođe
A5		Izađi Iz Moje Duše
Music By, Lyrics By – B. Bogdanović*
A6		Zašto Smo Se Sreli
Lyrics By – V. Petrović*
B1		Pogledaj Me, Nevernice
Backing Vocals – Narakord
B2		Ja Te Neću Zvati
B3		Mila, Ne Žalosti Se
B4		Devetnaest Vam Je Leta
Lyrics By – N. Strahova*
Lyrics By [Miscredited] – S. Strahov*
B5		Mislio Sam Da Je Život
Music By, Lyrics By – D. Nedović*
B6		Da Smo Se Ranije Sreli
*
Arranged By, Conductor – Žarko Petrović
Design – Mihailo Janković
Engineer – R. Ercegovac*, S. Borotić*
Lacquer Cut By – DP*
Lyrics By – Narodna* (tracks: A4, B2 to B3, B6)
Music By – Narodna* (tracks: A2, A4, A6, B2 to B3, B6), Romansa-narodna* (tracks: B4)
Music By, Lyrics By – Izvorna* (tracks: B1)
Orchestra – Orkestar "Romansa", Orkestar Žarka Petrovića
Photography By – Milorad Isailović*
*
AKORDI: 
Starogradske
Izadji iz moje case
Am                 Dm
Jednu casu drzim u ruci
 E7             Am
 Polako je okre-cem
 Am      A7        Dm
 Iako si otisla od mene
 Dm             E7     Am     A7
 Ja gledam te u vinu i placem

 Dm
 I pijem za tvoje oci
 Am
 Pijem za tvoju ljubav
 E       E7     Am     A7
 Jer hocu da se smirim
 Dm
 Izadji iz moje case
 Am
 Izadji iz moje duse
 E7                    Am
 Jer hocu da te zabora-vim

Polako noc prolazi
 Ja sedim i pijem
 I pijem za tvoju ljubav
 I pijem za nasu srecu

Izadji iz moje case
 Izadji iz moje duse
 Jer hocu da se smirim
 Izadji iz moje case
 Izadji iz moje duse
 Jer hocu da te zaboravim


Miki Jevremović
Stare gradske pesme i romanse
Jugoton – LSY-68054, Jugoton – LSY 68054
Vinyl, LP, Album, Repress, Stereo, gramofonska ploča

The Eagles su američki rok bend osnovan u Los Anđelesu 1971. Sa pet singlova broj jedan, šest albuma broj jedan, šest Gremi nagrada i pet američkih muzičkih nagrada, Eagles su bili jedan od najuspešnijih muzičkih grupa 1970-ih u Severnoj Americi i jedan su od najprodavanijih svetskih muzičkih umetnika, uključujući više od 100 miliona prodatih ploča samo u SAD. Uvršteni su u Kuću slavnih rokenrola 1998. godine i rangirani su na 75. mestu na listi „100 najvećih umetnika svih vremena” Rolling Stonea 2010. godine. Osnivačke članove Glenn Frei (gitara, vokal), Don Henlei (bubnjevi, vokal), Bernie Leadon (gitara, vokal) i Randi Meisner (bas gitara, vokal) su svi regrutovani od strane Linde Ronstadt kao članovi benda, neki su bili na turneji sa njom, a svi su svirali na njenom sopstvenom albumu.Their Greatest Hits (1971–1975) je prvi kompilacijski album američkog rok benda The Eagles, koji je izdao Asilum Records 17. februara 1976. Sadrži izbor pesama sa prva četiri albuma benda, koji su objavljeni od 1972. do 1975. Na američkoj američkoj rok-grupi The Eagles, gde je bio 5 sedmica na listi Billboard-a, bio je 20.*Eagles - Their Greatest Hits 1971-1975 - Suzy - AS 53017, Asylum Records - AS 53017LP - gramofonska pločaEagles ‎– Their Greatest Hits 1971-1975Suzy ‎– AS 53017, Asylum Records ‎– AS 53017Vinyl, LP, Compilation, Album, Gramofonska pločaYugoslavia1977RockClassic RockPesme:A1 Take It EasyWritten-By – Browne*3:29A2 Witchy WomanWritten-By – Leadon*4:10A3 Lyin` Eyes 6:21A4 Already GoneWritten-By – Tempchin*, Strandlund*4:13A5 Desperado 3:33B1 One Of These Nights 4:51B2 Tequila Sunrise 2:52B3 Take It To The LimitWritten-By – Meisner*4:48B4 Peaceful Easy FeelingWritten-By – Tempchin*4:16B5 Best Of My LoveWritten-By – Souther**AKORDI: Take It To The LimitTuning:E A D G B EKey:BCapo:4th fretChords: (relative to capo)C/D xx0010B7 x21202 [Intro] G C G D C [Verse] G CAll alone at the end of the evening G Cand the bright lights have faded to blue. G B7 EmI was thinking 'bout a woman who might have loved me, D D/Cbut I never knew.G/B D/A G C You know I've always been a dreamer (spend my life runnin' round) C G Cand it's so hard to change (can't seem to settle down) C Am Cbut the dreams I've seen lately keep on turnin' out C/D D C/D Dand burnin' out and turnin' out the sa - me. [Chorus] C G C GSo put me on a highway and show me a sign C D Gand take it to the limit one more time. [Interlude] G C G D C [Verse] G CYou can spend all your time making money, G COr you can spend all your love making time. G B7 EmIf it all fell to pieces tomorrow D D/Cwould you still be mine?G/B D/A G C And when you're looking for your freedom (nobody seems to care) G CAnd you can't find the door (can't find it anywhere) C Am C Cwhen there's nothing to believe in still you're coming back, C/D D C/D Dyou're running back, you're coming back for mo - re. [Chorus] C G C GSo put me on a highway and show me a sign C D Emand take it to the limit one more time. |: C D C D Take it to the limit, take it to the limit,C D Gtake it to the limit one more time. :| (Repeat seven times)

Their Greatest Hits 1971-1975

The Eagles su američki rok bend osnovan u Los Anđelesu 1971. Sa pet singlova broj jedan, šest albuma broj jedan, šest Gremi nagrada i pet američkih muzičkih nagrada, Eagles su bili jedan od najuspešnijih muzičkih grupa 1970-ih u Severnoj Americi i jedan su od najprodavanijih svetskih muzičkih umetnika, uključujući više od 100 miliona prodatih ploča samo u SAD. Uvršteni su u Kuću slavnih rokenrola 1998. godine i rangirani su na 75. mestu na listi „100 najvećih umetnika svih vremena” Rolling Stonea 2010. godine. Osnivačke članove Glenn Frei (gitara, vokal), Don Henlei (bubnjevi, vokal), Bernie Leadon (gitara, vokal) i Randi Meisner (bas gitara, vokal) su svi regrutovani od strane Linde Ronstadt kao članovi benda, neki su bili na turneji sa njom, a svi su svirali na njenom sopstvenom albumu.
Their Greatest Hits (1971–1975) je prvi kompilacijski album američkog rok benda The Eagles, koji je izdao Asilum Records 17. februara 1976. Sadrži izbor pesama sa prva četiri albuma benda, koji su objavljeni od 1972. do 1975. Na američkoj američkoj rok-grupi The Eagles, gde je bio 5 sedmica na listi Billboard-a, bio je 20.
*
Eagles - Their Greatest Hits 1971-1975 - Suzy - AS 53017, Asylum Records - AS 53017
LP - gramofonska ploča
Eagles ‎– Their Greatest Hits 1971-1975
Suzy ‎– AS 53017, Asylum Records ‎– AS 53017
Vinyl, LP, Compilation, Album, Gramofonska ploča
Yugoslavia
1977
Rock
Classic Rock
Pesme:
A1 Take It Easy
Written-By – Browne*
3:29
A2 Witchy Woman
Written-By – Leadon*
4:10
A3 Lyin` Eyes 6:21
A4 Already Gone
Written-By – Tempchin*, Strandlund*
4:13
A5 Desperado 3:33
B1 One Of These Nights 4:51
B2 Tequila Sunrise 2:52
B3 Take It To The Limit
Written-By – Meisner*
4:48
B4 Peaceful Easy Feeling
Written-By – Tempchin*
4:16
B5 Best Of My Love
Written-By – Souther*
*
AKORDI:
 Take It To The Limit
Tuning:
E A D G B E
Key:
B
Capo:
4th fret
Chords: (relative to capo)
C/D     xx0010
B7      x21202
 
 
[Intro]
 
G       C       G       D   C
 
 
[Verse]
 
     G                      C
All alone at the end of the evening
        G                           C
and the bright lights have faded to blue.
      G                B7                   Em
I was thinking 'bout a woman who might have loved me,
            D      D/C
but I never knew.
G/B               D/A           G                      C
    You know I've always been a dreamer (spend my life runnin' round)
         C          G                     C
and it's so hard to change (can't seem to settle down)
        C                Am     C
but the dreams I've seen lately   keep on turnin' out
    C/D             D               C/D  D
and burnin' out and turnin' out the sa - me.
 
 
[Chorus]
 
   C           G           C         G
So put me on a highway and show me a sign
    C              D              G
and take it to the limit one more   time.
 
 
[Interlude]
 
G       C       G       D  C
 
 
[Verse]
 
        G                          C
You can spend all your time making money,
           G                          C
Or you can spend all your love making time.
      G           B7        Em
If it all fell to pieces tomorrow
                   D     D/C
would you still be mine?
G/B                 D/A              G               C
    And when you're looking for your freedom (nobody seems to care)
                       G                   C
And you can't find the door (can't find it anywhere)
             C            Am       C              C
when there's nothing to believe in   still you're coming back,
       C/D                  D               C/D  D
you're running back, you're coming back for mo - re.
 
 
[Chorus]
 
   C           G           C         G
So put me on a highway and show me a sign
    C              D           Em
and take it to the limit one more time.
 
|:   C              D      C              D
     Take it to the limit, take it to the limit,
C              D              G
take it to the limit one more  time.  :|
        (Repeat seven times)


The Eagles
EAGLES - GREATEST HITS
LP - gramofonska ploča
53017
Eagles - Their Greatest Hits 1971-1975 - Suzy - AS 53017, Asylum Records - AS 53017

Bijelo dugmeDoživjeti stotugramofonska pločaBijelo Dugme ‎– Doživjeti StotuJugoton ‎– LSY-10003Vinyl, LP, Album, Stereo, 2 MiddleYugoslavia11 Dec 1980RockNew Wave, BalladSadržaj:A1 Doživjeti StotuA2 LovaLyrics By – Duško TrifunovićA3 Tramvaj Kreće (Ili Kako Biti Heroj U Ova Šugava Vremena)A4 Hotel, MotelA5 Pjesma Mom Mlađem Bratu (Iz Niša U Proljeće `78)B1 Čudesno Jutro U Krevetu Gđe PetrovićB2 Mogla Je Biti Prosta PričaB3 Ha, Ha, HaB4 Zažmiri I BrojB5 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće*AKORDI:Bijelo DugmePristao Sam Biću Sve Što HoćeG D Pristao sam biću sve što hoće C Am Em H C D Evo prodajem dušu vragu svome G D I ostaću samo crna tačka C Am Em Poslije ove igre, kad me slome H C Kad me mirno slome Am D GPristao sam biću sve što hoće G D C(C H A H)Em Na,na,na... G DMislio sam da se zvijeri boje C Am Em Hove vatre koja trag mi prati, C Dto sam mislio G Da sad nosim kako mi ga skroje C Am Em H CPo meni se ništa neće zvati Am D GPo meni se ništa neće zvati Na,na,na... Zablude sam evo prestao da brojim Nemam kome da se vratim kući, nemam kome Dokle pjevam dotle i postojim Prijatelji bivši prijatelji budući Prijatelji bivši Pamtite me po pjesmama mojim Na,na,na...

Dozivjeti stotu

Bijelo dugme
Doživjeti stotu
gramofonska ploča
Bijelo Dugme ‎– Doživjeti Stotu
Jugoton ‎– LSY-10003
Vinyl, LP, Album, Stereo, 2 Middle
Yugoslavia
11 Dec 1980
Rock
New Wave, Ballad
Sadržaj:
A1 Doživjeti Stotu
A2 Lova
Lyrics By – Duško Trifunović
A3 Tramvaj Kreće (Ili Kako Biti Heroj U Ova Šugava Vremena)
A4 Hotel, Motel
A5 Pjesma Mom Mlađem Bratu (Iz Niša U Proljeće `78)
B1 Čudesno Jutro U Krevetu Gđe Petrović
B2 Mogla Je Biti Prosta Priča
B3 Ha, Ha, Ha
B4 Zažmiri I Broj
B5 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće
*
AKORDI:
Bijelo Dugme
Pristao Sam Biću Sve Što Hoće
G                D 
Pristao sam biću sve što hoće 
C            Am         Em   H C D 
Evo prodajem dušu vragu svome 
G             D  
I ostaću samo crna tačka 
C           Am           Em 
Poslije ove igre, kad me slome 
H            C 
Kad me mirno slome 
Am               D       G
Pristao sam biću sve što hoće 
G        D C(C H A H)Em    
Na,na,na... 
 
G                D
Mislio sam da se zvijeri boje 
C          Am             Em H
ove vatre koja trag mi prati, 
C           D
to sam mislio 
  G         D
a sad nosim kako mi ga skroje 
C         Am            Em H C
Po meni se ništa neće zvati 
Am               D        G
Po meni se ništa neće zvati 
Na,na,na... 
 
Zablude sam evo prestao da brojim 
Nemam kome da se vratim kući, nemam kome 
Dokle pjevam dotle i postojim 
Prijatelji bivši prijatelji budući 
Prijatelji bivši 
Pamtite me po pjesmama mojim 
Na,na,na... 


Bijelo dugme
Doživjeti stotu
gramofonska ploča
vinil
vinyl

Doživjeti stotu

Miroslav IlićKad si sa mnom ne misli na vremeVinylLP, Album, gramofonska pločaYugoslaviaDec 1982Folk, World, &amp; CountryFolkKad Si Sa Mnom Ne Misli Na Vreme / Ti Si Moja Simpatija (Vinyl, LP, Album) *A1 Kad Si Sa Mnom Ne Misli Na VremeA2 Pozdravi Je, PozdraviLyrics By – S. Jovanović*A3 Hoću, HoćuA4 Nemam Vremena Da ŽivimB1 Ti Si Moja SimpatijaB2 Vrckaj Se, Vrckaj SeB3 Nije Život Jedna ŽenaB4 Dragačevskom KrajputašuWritten-By – O. Pjevović**NIJE ŽIVOT JEDNA ŽENA - MIROSLAV ILIĆ Kad naslonim na dlanove glavuI razmišljam o ženi tojJa dočekam tako zoru plavuNeću više da mislim o njoj Nije život jedna ženaŠto si glavo zamišljenaJoš života ostalo jeNatrag suze moje Ne pomažu razmišljanja mojaNe vredi mi što uzdišemPobediću osećanja svojaIz svog srca da nju izbrišem Nije život jedna ženaŠto si glavo zamišljenaJoš života ostalo jeNatrag suze moje Drugovati sa čašicom nećuMalodušnost, šta beše toKo spomene moju bivšu srećuNeka menja i društvo i stô Nije život jedna ženaŠto si glavo zamišljenaJoš života ostalo jeNatrag suze moje AKORDI:G D G (D D7 G) Kad naslonim na dlanove glavu, G A7 D (A A7 D) i razmišljam o ženi toj, C E7 Am ja dočekam tako zoru plavu D D7 G (G D7 G) neću više da mislim o njoj. (G G A H) C Nije život jedna žena, C D7 G što si glavo zamišljena, G E7 Am još života ostalo je, D D7 G natrag suze moje.

Kad si sa mnom ne misli na vreme

Miroslav Ilić
Kad si sa mnom ne misli na vreme
Vinyl
LP, Album, 
gramofonska ploča
Yugoslavia
Dec 1982
Folk, World, & Country
Folk
Kad Si Sa Mnom Ne Misli Na Vreme / Ti Si Moja Simpatija (Vinyl, LP, Album) 
*
A1 Kad Si Sa Mnom Ne Misli Na Vreme
A2 Pozdravi Je, Pozdravi
Lyrics By – S. Jovanović*
A3 Hoću, Hoću
A4 Nemam Vremena Da Živim
B1 Ti Si Moja Simpatija
B2 Vrckaj Se, Vrckaj Se
B3 Nije Život Jedna Žena
B4 Dragačevskom Krajputašu
Written-By – O. Pjevović*
*
NIJE ŽIVOT JEDNA ŽENA - MIROSLAV ILIĆ

Kad naslonim na dlanove glavu
I razmišljam o ženi toj
Ja dočekam tako zoru plavu
Neću više da mislim o njoj

Nije život jedna žena
Što si glavo zamišljena
Još života ostalo je
Natrag suze moje

Ne pomažu razmišljanja moja
Ne vredi mi što uzdišem
Pobediću osećanja svoja
Iz svog srca da nju izbrišem

Nije život jedna žena
Što si glavo zamišljena
Još života ostalo je
Natrag suze moje

Drugovati sa čašicom neću
Malodušnost, šta beše to
Ko spomene moju bivšu sreću
Neka menja i društvo i stô

Nije život jedna žena
Što si glavo zamišljena
Još života ostalo je
Natrag suze moje

AKORDI:
G D G (D D7 G) Kad naslonim na dlanove glavu, G A7 D (A A7 D) i razmišljam o ženi toj, C E7 Am ja dočekam tako zoru plavu D D7 G (G D7 G) neću više da mislim o njoj. (G G A H) C Nije život jedna žena, C D7 G što si glavo zamišljena, G E7 Am još života ostalo je, D D7 G natrag suze moje.



Miroslav Ilić
Kad si sa mnom ne misli na vreme
gramofonska ploča
vinil
vynil


Modern TalkingRomantic WarriorsThe 5th AlbumGRAMOFONSKA PLOČA LPvinilHansa ‎– 208 400, PGP RTB ‎– 2223740Vinyl, LP, Album, StereoJun 9, 1987ElectronicSynth-pop, Euro-Disco*A1		Jet Airliner	4:19A2		Like A Hero	3:45A3		Don't Worry	3:31A4		Blinded By Your Love	4:02A5		Romantic Warriors	3:59B1		Arabian Gold	3:43B2		We Still Have Dreams	3:18B3		Operator Gimme 609	3:39B4		You And Me	4:04B5		Charlene	3:50*AKORDI:A5 D5 A5 D5 A5Leavin' home, out on the road I've been down beforeA5 D5 A5Ridin' along on this big ol' jet plane I've been thinkin' about my homeA5 G D ABut my love light seems so far away and I feel like it's all been doneA5 G D ASomebody's tryin' to make me stay, you know I've got to be movin' on [Chorus] G D A5Oh, oh big ol' jet airliner G D A5 Don't carry me too far away G D A5Oh, oh big ol' jet airliner G D A5'Cause it's here that I've got to stay

Romantic Warriors - The 5th Album

Modern Talking
Romantic Warriors
The 5th Album
GRAMOFONSKA PLOČA 
LP
vinil
Hansa ‎– 208 400, PGP RTB ‎– 2223740
Vinyl, LP, Album, Stereo
Jun 9, 1987
Electronic
Synth-pop, Euro-Disco
*
A1		Jet Airliner	4:19
A2		Like A Hero	3:45
A3		Don't Worry	3:31
A4		Blinded By Your Love	4:02
A5		Romantic Warriors	3:59
B1		Arabian Gold	3:43
B2		We Still Have Dreams	3:18
B3		Operator Gimme 609	3:39
B4		You And Me	4:04
B5		Charlene	3:50
*
AKORDI:
A5            D5         A5   D5               A5
Leavin' home, out on the road I've been down before
A5                                               D5                A5
Ridin' along on this big ol' jet plane I've been thinkin' about my home
A5                                        G              D        A
But my love light seems so far away and I feel like it's all been done
A5                                               G         D      A
Somebody's tryin' to make me stay, you know I've got to be movin' on
 
[Chorus]
       G       D       A5
Oh, oh big ol' jet airliner
       G              D        A5
       Don't carry me too far away
       G       D       A5
Oh, oh big ol' jet airliner
            G              D      A5
'Cause it's here that I've got to stay
 


Modern Talking
Romantic Warriors
The 5th Album
GRAMOFONSKA PLOČA 
LP
vinil
Hansa ‎– 208 400, PGP RTB ‎– 2223740
Vinyl, LP, Album, Stereo
Jun 9, 1987


AC/DCBACK IN BLACKGRAMOFONSKA PLOČASUZY 1980Prvi album sa Brian Jonhson-om nakon smrti Bonn Scott-a.*A1 Hells Bells 5:09A2 Shoot To Thrill 5:14A3 What Do You Do For Money Honey 3:33A4 Given The Dog A Bone 3:30A5 Let Me Put My Love Into You 4:12B1 Back In Black 4:13B2 You Shook Me All Night Long 3:28B3 Have A Drink On Me 3:57B4 Shake A Leg 4:03B5 Rock And Roll Ain`t Noise Pollution 4:12*1980. godine Brian Johnson postao je pevač benda AC/DC. Zamenio je pokojnog Bona Scotta. Prvi album grupe sa Johnsonom kao pevačem bio je superuspešan Back in Black iz iste godine. Back in Black danas je drugi najprodavaniji album svih vremena.*AKORDI:Am D C G/B I'm a rolling thunder, pouring rainAm D C G/B I'm coming on like a hurricaneAm D C G/B My lightning's flashing across the skyAm D C G/B You're only young, but you're gonna die [Pre-Chorus]D C GI won't take no prisoners, won't spare no livesD C GNobody's putting up a fightE D AI got my bell, I'm gonna take you to hellE GI'm gonna get you, Satan get you [Chorus] Am D C DHell's bells Am D CYeah, hell's bells D C G/BYou got me ringing Am D CHell's bells DMy temperature's high Am D G D C G/BHell's bells

BACK IN BLACK

AC/DC
BACK IN BLACK
GRAMOFONSKA PLOČA
SUZY 1980
Prvi album sa Brian Jonhson-om nakon smrti Bonn Scott-a.
*
A1 Hells Bells 5:09
A2 Shoot To Thrill 5:14
A3 What Do You Do For Money Honey 3:33
A4 Given The Dog A Bone 3:30
A5 Let Me Put My Love Into You 4:12
B1 Back In Black 4:13
B2 You Shook Me All Night Long 3:28
B3 Have A Drink On Me 3:57
B4 Shake A Leg 4:03
B5 Rock And Roll Ain`t Noise Pollution 4:12
*
1980. godine Brian Johnson postao je pevač benda AC/DC. Zamenio je pokojnog Bona Scotta. Prvi album grupe sa Johnsonom kao pevačem bio je superuspešan Back in Black iz iste godine. Back in Black danas je drugi najprodavaniji album svih vremena.
*
AKORDI:
Am                       D            C G/B
   I'm a rolling thunder, pouring rain
Am                       D            C G/B
   I'm coming on like a hurricane
Am                         D            C G/B
   My lightning's flashing across the sky
Am                               D            C G/B
   You're only young, but you're gonna die
 
 
[Pre-Chorus]
D                                               C G
I won't take no prisoners, won't spare no lives
D                           C G
Nobody's putting up a fight
E                                         D A
I got my bell, I'm gonna take you to hell
E                                G
I'm gonna get you, Satan get you
 
 
[Chorus]
       Am   D C D
Hell's bells
              Am   D C
Yeah, hell's bells
           D       C G/B
You got me ringing
        Am   D C
Hell's bells
                 D
My temperature's high
        Am   D  G  D  C G/B
Hell's bells


AC/DC
BACK IN BLACK
GRAMOFONSKA PLOČA
SUZY 1980

STARAKNJIGA

Najnovije