Добар текст и нужан . Ја имам дар од Бога што не умем да мрзим ,умем да се наљутим ,да будем повређена ,али не и да мрзим,кунем и зло мислим .Психолошки и хронолошки гледано мени је то патологија ,али 500 година под Турцима је из страха од зла потхрањивала мржњу које нисмо ослобођени ни данас . Ко може закида на порезу као да смо још под Турцима . За мене као особу први и најачи вид патриотизма је платити порез својој земљи у миру и бранити је у рату .Поделе по идеолошкој основи и мржња из тих побуда говори о незрелости особе и ниске интелектуалне свести .Стварање прве и друге Југославије ,био је атак на развој националне свести и утврђивање националних интереса Срба и Србије . То се одразило као што знамо погубно и ратом .Распадом сви су створили националну државу ,Србија је остала патуљак југе и није уставом утврдила идентитет народа . Фрстрације ,лични падови морала ,распад породице ,улизице које у сва времена профитирају и сад то раде и супер им је . Не бих да сам на том нивоу све да морам да просим .Говор мржње нигде није јачи него у државним медијима свих без изузетака, а пар ексаланс да то чини човек према свом народу а заступа народ и државу . Мени је та мржња највећа енигма и неподношљива као припадници Српског народа у Србији . Мислим да је из тог семена избујала мода ,тренд да људи чак и кад не мрзе тако изражавају лојалност и припадност елити . Чак се израз не волим , који је нормалан и као изјава и као став сасвим изгубио и користи се МРЗИМ . Не волети не подразумева само по себи мржњу , не желиш, не чиниш и не мислиш зло тим људима . Нормално је да не волимо све ни у својој широј породици ,али је ненормално да их мрзимо . Примитивизам ,неукост и неваспитање, као и помодарство и прихватање свега што је туђе (а није боље, већ горе од нашег) узимају данак .