Zdravo Igore, pročitao sam najzad natenane Deveti krug svetog kralja i rekoh odmah da javim utiske. Prvi, možda ne tako značaan, ali ipak osnovni za mene je da je knjiga jako čitljiva. Kažem, možda je to nebitna činjenic, ali kod mene važi da, ako se na samom početku “mučim” sa knjigom, teško da ću je dovršiti, ili ću je eventualno dovršiti nekad, neodređeno kad i bez nekakvog utiska o pročitanom (jedini izuzetak predstavljaju kod mene dela Umberta Eka). Sem čitljivosti, jako mi je interesantan taj “šmek” SF-a koji se provlači kroz priču i čestitam ti na smelosti da žanrove koji su po mom laičkom mišljenju suprotstavljeni, združiš i ukombinuješ tako da su u ovom slučaju budu kompatibilni. Lik doktora mi se vrlo dopao i njega sam doživeo kao pozitivnog lika, kao idealistu, u biti dobrog čoveka vođenog pravičim idejama, ali i nepravičnom svetu i istim takvim vremenima, čega on ne želi ili ne može da bude svestan. Njegovi dijalozi sa islednicima, naročito sa prvim, su veoma interesantni. Nažalost, epohu o kojoj je reč razgovoru sa prvim islednikom jako slabo poznajem, pa bi možda utisak kod mene bio još bolji da sam istorijski potkovaniji. Svakako najjači utisak ostavlja glava označena godinom 2009. i stava sam da bi ona mogla da predstavlja naubedljivije finale ove priče jer je svako slovo tog dela na pravom mestu. Glave koje slede posle toga (opet, to je samo moj utisak, ništa više) mi nekako konceptualno ne “leže” i deluju mi kao da se mogu tumačiti kao zasebne celine u nekom eventualnom SF nastavku priče ili novoj priči na temeljima ove o “kapiji”. Da ne dužim više, knjiga mi je veoma prijala i zahvaljujem ti na prilici da je čitam i budem zadovoljan pročitanim. Sada prelazim na “Klinički život” pa javljam utiske o pročitanom (verujem da će me jejdnako privući kao prethodna). Pozdrav i prijatnu nedelju ti želim! Nikola Petković