Хвала Никола, на издвојеном времену и труду. Покушаћу на брзу руку да одговорим али се надам да ће бити прилике и за разговор. У праву си, књига је сувише лична и писана је као порука потомку а мање за ширу публику. Што се тиче малог слова то је намерно урађено са циљем да умањи ововремено и земљаско (људи, градови, државе) а да у први план стави оноземаљско, што се не може именима крстити. Само на страни 82 користим велико слово код имена управо јер се ради о Вампиру. Ратко је мало претерао са причом о мом национализму зато што ја то све схватам мало другачије од класичних националиста, имам разумевања за разне стране и углавном сам националиста из нужде: бранећи се. И најзад, у праву си што се тиче метафоре и алегорије: заправо цела књига је управо то. Знао сам да неће имати комерцијалног и ширег запажања и успеха, нисам је због тога писао, касно је мени за славу и успех. Ја само, што рече Андрић, правим себи степенице да се спустим у гроб а не да се у њега стрмоглавим или да ме баце. Најзад, да те питам, могу ли овај твој коментар да ставим на свој сајт са осталим коментарима? Надам се скором виђењу и разговору. Молим те, пошаљи ми адресу да ти пошаљем последњу књигу, она је потпуно другачија од Пастрмки, па бих волео да је прочиташ. Поздрав од Игора (извини на грешкама, брзо сам писао)