Ovo je težak zadatak, ali naterao me je da razmišljam o tome koje su knjige, na neki način, obeležile moj život. Bilo je perioda u mom životu kad sam mnogo ili malo čitala. Jedini kriterijum koji sam koristila za ovaj spisak jeste: koje su to knjige za koje mi je bilo žao kada bih došla do poslednje strane. Prve na spisku su svakako knjige Branka Ćopića. Neka bude 1. “Orlovi rano lete”, a zatim i razne druge sa puno avanture 2.”Kroz pustinju i prašumu”, na primer ili 3. “Družina Pere Kvržice”. Kao srednjoškolka obožavala sam Ivu Andrića, Mešu Selimovića, ali i Kapora, pa recimo da je tu 4. “Tvrđava” . Moram priznati da nekako nisam nikad volela Hesea, ali sam obožavala 5. “Malog princa”. i esenciju mudrosti Duška Radovića uobličenu u knjige 6. “Beograde dobro jutro”. U svojim zrelim godinama bez daha su me ostavljale knjige poput : 7. “Troje” Džulijana Barsa, jer je neobična 8. “Koreni”, jer volim pitko štivo, a saznah nešto i iz istorije ali i iznenadjujuće lepo pisanu 9.”Dan prodje, godina nikad”. Predivna mi je i 10. “Kuća u Puertu” i ostale knjige Gordane Ćirjanić. Volim i prepoznajem se u knjigama Jelice Greganović. Tako tačno i tako lepo napiše baš ono što ja mislim. Za kraj ostavljam putopise razne i u raznim oblicima. I dodajem još jednu, za mene veoma značajnu knjigu: “Istočke priče”- Igor M. Djuric. N.M.Č.