Исток је ауторов и мој завичај. У Истоку сам завршио гимназију. Као ученик, подстанар, становао на чардаку Рала Ђурића код ,,мама Стане“, у каменој кући Мила Царевића, код деде Милоја у кули Крстића, пролазио поред куле Бојића која је била дуга ,,сто метара“, и радио од 1. септембра 1978. до средине јуна 1999. Ни аутор ни ја не живимо у завичају! Да ли се завичај може напустити? Да ли се завичај може отети? Да ли људи могу имати нови завичај? Шта се из завичаја може однети? Аутор пише: ,,Списак онога што се смело понети био је много краћи: преживљене године, успомене и сан. Списак оних који су смели побећи био је најкраћи: људи“. У Истоку су се Срби вековима укорењивали. Од памтивека!1 Да би читалац, коме Исток није завичај, лакше разумео све опаке завере са стварношћу, ваљало би да буде, бар кратко, упознат шта је било на том простору пре сто година, осамдесет, четрдесет, двадесет,? 2003, 2016? Ко је први започео са причом: Нема овде Србима опстанка? Ко је први почео са распродајом имања? Ко Србима забрањује 1945. повратак прогнаних и после 1999? Шта има сада, 2016, србско у Истоку? И разумеће, надам се, ауторове речи, које схватам као вапај за оне, и за нас, који присуствујемо сопственом погребу: ,,…Постојао је списак на којем је тачно наведено шта се сме носити у збеговском пртљагу и ко све не може да бежи све и да хоће, поред смука кућочувара, даље: духови, авети, вампири, караконџуле, мртви – сахрањени и несахрањени, свеће и цвеће, трава, ветар северац, ваздух, вода бунарска, куће од камена, црква на брду, пастрмке, звери у шуми, овце у пољу, воћњаци, њиве и ливаде, запечаћена бурад са ракијом и отворене пивске флаше, дечији плач из породилишта, химени силованих зидова, неки важни датуми, неки ситни сати, неке лажи са последицама, неке истине без икаквог дејства, украдена интима, прегажена заклетва, шунд поезија, распрскане малине, дедина сабља на дну реке, мајчина коса, пас са шаре, итд. итд.“ Испод самог извора Источке реке, једног од најмоћнијих речних извора на Балкану, формирало се повеће старо србско насеље. Средиште тог насеља ,,са највише водотокова у целој Метохији“2 названо је Љуг. Сада су тамо рушевине! ,,На ону куку где вам висе сабље доћи ће дан када ће цигани окачити своје инструменте.“3 На два питања: Да ли су наши стари упропастили србску ствар? Да ли су наши стари започели србско искорењивање? Нисам у недоумици: Нису! Да ли је проблем у нама, Србима? Да ли је све разорио систем Јосипа Броза? Да ли је било нешто и пре Броза? Па било је! Када је Краљ Александар Ујединитељ пригрлио бивше официре Фрање Јосифа а србским препоручено да мање причају о србској јуначкој слави и величини – да побеђене не би то вређало. ,,Братство и јединство“ Краља Ујединитеља Броз је само продубио под кроато-комунизмом, боље рећи под кроато-нацизмом. У Краљево време Србе је раскорењивало југословенство, у Брозово време Срби су могли да се доказују само антисрбством. Титоисти су Србе научили и навикли их на много шта од чега имају само штету. И неизлечиво-за најважније националне интересе. Да ли је Петар, краљ Срба, посетио Србе у Истоку? Ту има спорења. Али Краљу Александру Ујединитељу Срби су подигли диван Дом (културе) у Истоку. Започели за живота а завршили после трагичог убиства Краља. Међу првим зградама које су Арбанаси срушили из темеља, после Нато окупације, била је та зграда. Са слободом 1918. дошло је југословенство. Југословенство! Титоиизам! Да ли је то је сада прошлост! Није! Наследници титоиста су и сада на власти и у култури и многим установама и институцијама. Натоварили су нам сад и европеизам. Дошло време европеизма. За Србе још страшније! Шта ће нас још страшније наћи када се ЕУ коначно распадне! Успут најбоље пролазе они који пљују на Србе. Још боље, Срби који пљују на себе! Неко ће замерити: А шта је са Турском? Пет стотина година! Ко је помогао Турцима да посеју толику мржњу јасно смо сагледали ових година: Од Лондона до Ватикана и Беча. Рушено је и руши се само православно. Време је показало по чијом је заштитом шта било, одакле је шта долазило. Неко ће прокоментарисати: Али, Турци су побеђени пре једног века. Ближи се пола века како је умро Броз а ближи се четврт века како је искључен из живота Слободан Милошевић! Ако је крив Милошевић, за србско протеривање, који већ одавно није међу живима: Зашто Србима не дају повратак на своју имовину? Шта је сад? Пре сто година смањена Турска имала је приближно становника као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Сада Турска има преко 70 милиона а нас, свих, из те бивше Краљевине има исто, више не, мање можда. Како је задављено Србство и погубљени Србски оријентири? Па побио Броз и његови ,,ауторитети“ на стотине хиљада. Али, наша ,,елита“ и сада, 2016, тиме се мало бави. Не дотичу их речи: ,,Када би најбољи, најумнији људи схватили да је у судбоносним тренуцима бављење политиком њихова дужност, победа глупости и необразованости не би била могућа“.4 Давно је безданска напуклина започета а, ми – Срби, у бродолому. Гробља у Истоку била су два! У сред самог насеља било је србско гробље и Црква св. Ђорђа. Цркву Св. Ђорђа срушили су после Кримског рата када су ,,Енглези и Французи“ потискивали Русе са Балкана и Црног Мора. А ,,титоисти“ су предложили да се србско гробље исели из насеља. ,,Сметало“ им је јер је уз само општинско здање. Титоистичка елита није се супроставила. Није остало забележено да ли је ико рекао да се измести и арбанашко гробље. То гробље, арбанашко, направљено је такође у центру и џамија поред. Земљу за то поклонио им је ауторов предак, Радоје Ђурић. Поклонио! ,,Захвалне“ комшије, Арбанаси, су од преосталог србског гробља направили сметлиште. Минама су, 1999, растресали и зид око старе цркве и саму нову цркву. Остала је ,,да стоји“ црква Св. Апостола Петра и Павла у Истоку. Сиротица у коју сада тек по неко уђе била је у Другом рату и затвор где су арбанашки балисти држали заточене Србе. Рат са србским гробљима и костима, на Косову и Метохији, још није завршен и он ће потрајати. То су наши прогониоци поодавно усавршили. Усавршили су и трговину виталним органима побијених младих Срба. Када су ,,челичне птице што је бљувала смрт на постојбину његовог рођака птице зване кос“… 1999. у Истоку је остало око две стотине Арбанаса, и жена и деце, и младих и старих. Нису, због нечега, отишли када су их ,,њихови“ позвали да организовано оду. Остали су! Чувани су и храњени, од србских власти све док и сами Срби нису напустили Исток. Било је неке пуцњаве по околним зградама. Али нико није страдао, нити је ико насрнуо на њихов образ и част, или живот. Излазили су, ко је хтео, и да прошетају кроз Исток, у куповину, да разгледају… Исток су Срби масовно напустили, у понедељак, 14. јуна 1999. у колонама. Расули су се на стотину страна. Било је и Срба који се нису придружили великој поворци у одласка из завичаја. Неко није имао где да оде, мајка није хтела да остави гроб јединца, брат није хтео да остави сестру а – нико од њих никакву штету није нанео ниједном Арбанасу. И – ниједан није остао жив! За многе ни гробно место се не зна! Тама бездана је отворенa за њих четрдесетак који су остали и дочекали аждају на кућном прагу. Они који су раније умрли многих страхота били су поштеђени. Миле Царевић5 причао је како је један виђени источки домаћин, Србин, рекао комшији Арбанасу 1918, а поводом његових речи: ,,Нек ви је срећно. Добили сте слободу!“ ,,Ако слобода није дошла и мене и тебе, онда није ни мене“. Толико о Србима и комшијама Арбанасима из Истока! Ко је изрежирао мржњу између Срба и Арбанаса? Па, они којима то одговара и данас. Крвави и окрутни сплет инетереса. Ко је аутор? Ко је главни јунак? Зашто унук градитеља? Сећам се аутора, ученика другог разреда средње школе, дежура у ходнику, а чита Орвела! Аутор има једну ,,олакшавајућу“ околност, не прима плату од никога и не могу да му кажу: ,,Пази шта пишеш“. Не уклапа се у моду овдашње тражње романописаца и аутора филмова чија је једина тема која се плаћа: Пљување по Србима, по себи. Овде је нешто друго. Много је детаља у овој књизи где треба застати и размислити. Па и сада, окупаторски војници често кажу: Ви Срби нисте знали шта сте имали! То су можда и Арбанасима говорили. Остало нам је да тражимо изгубљено, изгубљено самопоштовање. Додуше, аутор је то доказао, враћјући се из Њујорка, у поновно у избеглиштво, као да поручује да је избеглиштво у Србији, боље него отуђење и безличност у Њујорку. Светли излози пуни разне робе, имаш да поједеш, попијеш, гледаш ТВ а искључиш мозак, можеш да укључиш само део… Аутор припада оним људима који су поодавно схватили оно што многи Срби и сада не виде верујући у бајку ,,запад“. Многи не могу да схвате да су већ отровани. Умреће не схвативши или не желећи да схвате шта нам се десило, и како, и од кога. ,,Веле му: Остављаш свој посао који те храни, и идеш туђим послом, који те понижава“.6 Они који су нас окупирали под геслом ,,немате слободе“ сада су нас намамили на потпуно ропство. Дали нам ,,демократију“ а одузели све слободе. Горка превара. Постајемо део ,,запада“ а губимо све. Изгубисмо и завичај, изгубисмо и непријатеље! Врх садашње ,,србске“ власти изјављује ,,да Србија нема непријатеље и да неће више да ратује“. ,,Ћут!“ Срби, дали сте све за ништа! Где још има слободе у свету? Време градитеља је прошло. Време је када владају они који нису подигли ни кокошињац ,,са којима нико није хтео да разговара“ . Да ли се то и у најгорем кошмару могло предвидети? Како смо дошли довде? Зар није све здробљено и испретурано? Зашто да и пастрмке не постану толико крволочне? Зашто да змије и смукови не би проговорили? ,,Низ улицу су пролазила крда говеда и дивљих коња, пастрмке су излазиле из воде и клале их, клале их ко вукови, не да се наједу већ ради чистог клања.“ Ништа нису схватали јер су научени другачије да мисле. Мноштво ствари делује нестварно! О, шта нам све није изгледало нестварно: да ће се Срби покренути у избеглиштво; да ће многима целокупна имовина стати у најлон кесу; да се о многима деценијама неће ништа сазнати. Ако ти се посрећи да те има ко сахранити. Боље доћи неће! Или: може доћи али веома тешко! Да ли ћемо остати вечити прогнаници? И стално имати на уму речи Св. владике Николаја који каже: „Да би победио зло око себе, прво мораш да победиш зло у самом себи“. Без молитве и покајања а остаћемо у зачараном кругу! ,,Да је проклет човјек који се узда у човјека! Ово је Бог рекао једанпут а људи хиљаду пута!“7 Аутор на једном месту каже: ,,заклео се да потомке мора волети“ АкоБогда! Догодине у Истоку? Зоран Ђорђевић ____________ 1 Види: Радош Љушић, Вујкина врата, Фреска 2011. 2 Исто, стр. 37 3 Козма Етолски 4 Цитирала Томаса Мана Милица Лилић Јефтимијевић, у: Зоран Д. Милојевић, Отаџбина без Отаџбине, Београд 2008. 5 Милосав Царевић, вредан члан Црквеног одбора у Истоку, упорни помоћник Гориочког игумана, скупљао помоћ за цркву, ученике богословце… 6 Св. Николај Велимировић, Пролог, 10. мај