Над рукописом књиге „Девети круг Светог краља“ Игор М. Ђурић је преживео „Клинички живот“, вратио се из њега ојачан и смело загазио у хладну Бистрицу јер је, само прочишћен, могао да следи трагове светих србских вукова, који су га одвели у средиште Високих Дечана, где му се указала временска капија, она која се отвара одабранима. Писац нам, не робујући књижевној форми и не богохулећи, дарује своје раскошно философско размишљање о настанку света, држећи нас испред наше ововременске стране капије, приповедајући нам успут, србску далеку и блиску прошлост, задржавши се на личној драми Доктора зараженог погубном безбожном идејом; драми човека који је дошао да мења, а променио се сам. Драми народа који није одмакао даље од недовршене трагедије, испред чијег понора одлучно стоји писац да нам гласно каже да јесмо изабран народ и да од нас, водећи нас према временском порталу, родитељски прекорно затражи измирење и покајање, јер ћемо само тако, с оне стране капије у јаком светлу угледати монаха Георгија, насмејаног и раширених руку. У том Небеском царству које смо изабрали и због којег су нам се смејали вековима, дочекаћемо векове у којима неће имати ко да плаче. Небојша Џоговић