Komentari
Mesto:
Komentar: Nostalgija za našim vodama na kosovu Stana Lundqvist
Ime: Време злих пастрмки
Mesto:
Komentar: Роман је аутобиографски, биографски, национално биографски, свевремен, ово времен и универзалан. Аутор је роман написао за свега пет дана, али можемо рећи да је суштина овог правог уметничког дела сазревала деценијама, онако како су се одвијали бурни догађаји на овим просторима и судбина самог аутора. Р.В.
Ime: ИЗ ИСТОКА ЗА ПЕЋ…
Mesto:
Komentar: Divna prica i ko to nije dozivljavao verovatno nece shvatiti vrednost ove price!Rados Mirkovic
Ime:
Mesto:
Komentar: YouTube администрација ме је обавестила да је скинула видео Ljubomirka Ljupka Đurić - Istok, Metohija, 1999 - UÇK CRIME: THE MURDER OF LJUBOMIRKA DJURIC. Овај видео снимак је скинут на нечију пријаву. Искрено, нисам сигуран ко је пријавио: Албанци или неко из Србије?! Обавестили су ме текстом да тај снимак крши смернице ЊИХОВЕ заједнице. У жалби сам написао: Овај видео садржи документоване податке о злочинима ОВК против српских цивила на Косову 1999. године и део је мог истраживачког рада. Овде је презентована истрага међународних истражних органа. Овај видео треба да послужи да сви заједно дођемо до истине и правде. Игор Ђурић
Ime: ЗБОГ ЧЕГА СЕ СРБИ МЕЂУСОБОМ МРЗЕ?!
Mesto:
Komentar: Sve ovo je tacno ,podrzavam svaku tvoju rec,mi koji smo vaspitavani u duhu ljubavi i sloge to znamo i cenimo i postujemo,al jedno mi nije jasno ,napisao si i ti ovo na drustvenoj mrezi,a dali si ikad otvoreno rekao nekome zasto me mrzis,imas li razlog za to,e ja mislim da je nasa najveca greska licemerstvo po coskovima pricamo ,a od istine se skrivamo,ja licno kazem sve bez mrznje ,bez patetike ,ali svi mi klimaju glavom ali jedva ceka da ode od mene da me pljuje i psuje ,ijer istina je bolna ,a to niko nezeli da cuje,nego ,ovi sa Kosova su glupi,a neznaju da smo najiinteligentniji ljudi procenite sami,podrzavam sve dobre i postene ljude,jer imoj otac imajka su takvi bili i nas tako vaspitali a i ja svoju decu ,ma u kakvom vremenu zivimo ,nadam se da ce naslediti ioni od roditelja ikucnog vaspitanja,veliki pozdrav.Svako dobri.Nada Malisic
Ime: Парадокс: Ђинђићев споменик и америчк%
Mesto:
Komentar: Igore,prava pitanja ali bez pravih odgovora,utrkivanje kako će se dopasti zločincima i okupatorima i dobro unovčiti pljuvanje po sopstvenom narodu,je bilo i sada je na delu,od tzv.modernih i prevaziđenih Srba,žao mi je smti svakog čoveka a naročito mladog kao što je Đinđić,ali ni on nije odeleo da svoju mržnju prema Miloševiću usmeri samo na njega,nego je tražio nastavak bombardovanja Srbije,iako je znao da oni Miloševića neće pogoditi,kasnije, meni se čini, da ih je proučio -da su latini stare varalice odavno su nas to učili-Ženidba Dušanova-ali zato je stradao sada već mnogi dokazuju i njihovu umešanost,ali da li neko veruje da je to urađeno bez njihovog znanja,...???.Kao i zločini na KiM su poznati najmoćniji zemljama koje su i dalje prisutne i uz njihovo znanje od trgovine organima do svih drugih zločina i ne samo na Srbima nego ina Albancima i Bošnjacima i drugim,to sam čuo i od samih Abanaca čiji su članovi porodice žrtve takve politike Zapada. Licemerstvo i ponižavanje ovih naroda na Balkanu,je njihova zabava,kao kada zločinci i žrtve igraju prijateljsku utakmicu,a moćnici dodeljuju odlikovanja za perverznu ideju. Amerika i Zapad su mnoge iz moje generacije nadahnjivali u njihovu pravdu i pravičnost u istinitost a sad prvi čovek Amerike,kaže da je to banda prevaranata i lažova i secikesa,kojima ništa nije sveto.....Ali Bog sve vidi i doći će o taj dan kada će se njegov gnev sručiti na one koji misle da su ono što nisu. Marinko Đurić
Ime: КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ И Ј.Б. ТИТО – ДНЕ%D
Mesto:
Komentar: Kakav tekst. Fantastican tekst.Nenad Bucko Šunic
Ime: ДРУГОВИ ИЗ МЕТОХИЈЕ
Mesto:
Komentar: Sjajan tekst. Dragiša Đurić
Ime: ДРУГОВИ ИЗ МЕТОХИЈЕ
Mesto:
Komentar: Svidja mi se dok citam vratis me u moje detinjstvo i moj Istok . Hvala ti !Danica Djukic
Ime: ОДЛАЗАК ЛЕГЕНДЕ – ДРИНА БЕЗ ФИЛТЕРA
Mesto:
Komentar: Занимљиво чак и мени који нисам пушач можда због успомене на претке
Ime:
Mesto:
Komentar: Živeo bate moj velika mi je Čast, što poznajem toliko velikog Književnika i velikog čoveka...Uživajte u ovim divnim Bleagim Danima.. P.L.
Ime:
Mesto:
Komentar: Hvala ti Djuricu na lepim pricama i fotosima. G.D.
Ime: ПРИЧА О ЈЕДНОМ ВОЈНИКУ ЈНА
Mesto:
Komentar: Nijesi fer,ovu pricu ti treba da zavrsis,taman se uziveh a ono nista.A vojska se ovo nije promijenila,znam.Pozdrav Pecanka
Ime: Љубио сам Зору на Извору
Mesto:
Komentar: Naježio sam se čitajući plajvaz ti se pozlatio.
Ime: ДУХОВНА КОНТРА-РЕВОЛУЦИЈА
Mesto:
Komentar: Bravo,kao i uvek lepo,istinito,protkano satirom,tera na razmisljanje. Bravo za tvoj um. Pozdravza tebe i Gocu.Ana Dragnic
Ime: ОДЛАЗАК ЛЕГЕНДЕ – ДРИНА БЕЗ ФИЛТЕРА
Mesto:
Komentar: Svaka čast za tekst,teško mi je bez legende!
Ime: ЗАПОВЕДАЈТЕ НА СЛАВУ!!!
Mesto:
Komentar: Lepo opisano Igore iznenadjuješ Što mi je posebno drago
Ime:
Mesto:
Komentar: Zasto nema knjige Veciti rat Kosovo u stampanom formatu_ Dejan
Ime: Шумадијски астал
Mesto:
Komentar: Ovo sam pročitao da mrakom uz kafu.
Ime: КОЛИКО СУ АЛБАНАЦА ЗАИСТА УБИЛИ СРБИ 1999-�
Mesto:
Komentar: Već sam napisao na drugom mestu: Vi Igore niste više pojedinac, Vi ste institucija! Dragan K.
Ime: Elizabeth Hall
Mesto: Australia
Komentar: Hi Igor, I came across your page searching for information about my grandparents Dr Vladimir Chistov and Alexandra Chistov. My mother was their daughter and Oleg was my uncle. I was so surprised to find out somethings I didn't know about them. For instance, we only ever Alexandra's maiden name was Flerov and never heard the name Junicki, so am a bit confused about that. However,I am very pleased to learn more about them because of your blog. Thank you very much.
Ime:
Mesto:
Komentar: Dear Igor, My name is Helen Douglas and I live in Sydney I am the grand daughter of Dr Vladimir Tchistov and Alexandra Tchistov who lived in Istok and to whom you refer in another blog. You appear to know a great deal about my grandparents and uncle Oleg I was wondering if you could share with me your connection to our family. Kind regards Helen
Ime:
Mesto:
Komentar: Dear Elizabeth and Helen, I am glad that you have found records about your ancestors in my texts. While studying the history of my hometown, I came upon the data about the Čistov family. The information I have found, I've mostly published in my books and blog but there is not much of it. The fact that Aleksandra Čistov's maiden name was Junicki, I have found in the book "Ruske izbeglice u Peći u sećanju mlađih savremenika", Belgrade, 2006. Everything I've found, I have written down in my book "Istočke priče". My e-mail address is gorioc@gmail.com and this is the address where you can contact me. Kind regards and all the best to you and your family, Igor.
Ime: Elizabeth
Mesto: Australia
Komentar: Thank you so much for your reply Igor, we will be in touch by email. Kind regards. Elizabeth.
Ime:
Mesto:
Komentar: Dear Igor, I am a sister of Elizabeth and Helen. We are all very excited that we found some information in your work about the Chistov's. We only ever knew Alexandra as Flerov her adopted family's name in Odessa and that she was born in Buzuluk Russia. Junicki does not appear to be a Russian name. Maybe it is Polish? Does the book give any more detail? Kind regards Eleanore
Ime:
Mesto:
Komentar: Dear Eleaonore, No details, just mentioning that last name in one place. The book also mentions that her daughter Jelena was born in 1923, who later moved to Australia. The picture shows the name of Ljusja. It may be a second-hand witness error. I wrote the rest in memory of my father who remembered the Chistov family and based on some other clues. I'll try to find something else in the archives. Greeting! Igor
Ime: Saša
Mesto: Откривена тајна до%D
Komentar: Tajna dokumenta o kojima govorite objavio je ovaj čovek pre pet godina na svom blogu. Nažalost niko nije hteo da ih gleda. ŽUTA KUĆA – TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA (VEČITI RAT – METOHIJA I KOSOVO, IGOR ĐURIĆ) https://srbij-a.blogspot.com/2015/12/zuta-kuca-trgovina-ljudskim-organima.html
Ime: Gavrilo Milosavljevic
Mesto:
Komentar: https://www.kurir.rs/…/monstruozno-otkrice-radne-grupe-za-z… Za nase medije otkrice je monstruozno, a zlocin i pocinioce to treba sakriti, kao sto se krije 20 godina. I ovo nije novo jer je davno objavljeno http://srbij-a.blogspot.com/2017/12/blog-post_7.html Hvala Igoru
Ime:
Mesto:
Komentar: Жив био! Поздрав из Црне Горе!
Ime: http: //www.novinar.de/2008/10/18/fukara.html
Mesto:
Komentar: Tvoj tekst o fukari u Crnoj Gori, nikad aktuelniji! Pozdrav!
Ime: Добрица Ћосић – Време змија
Mesto:
Komentar: Divno ste ovo napisali, hvala Vam! Cvetna Oaza
Ime: Добрица Ћосић – Време змија
Mesto:
Komentar: Svaka čast. Marinko Savic
Ime: Животињска фарма
Mesto:
Komentar: Nešto mi ovo poznato...
Ime: Антонио Еванђелиста – Косово 2000-2004
Mesto:
Komentar: Oчигледно да нема краја апсурдима у понашању наших државних органа и јавних институција. И за то нам нису криви ни Американци, ни НАТО, ни Шиптари. Како се само такви створисмо? Било би добро да овај твој коментар (у сажетијем облику) некако доспе до шире јавности, што не покушаш са неким од новина којима су разумљиве овакве оцене. М.Костић
Ime: ФИЛОЗОФИЈА КАФАНЕ
Mesto:
Komentar: Jack Daniel’s-u из Tennessee-a!!! BRAVOOOO!!!!
Ime:
Mesto:
Komentar: Може и: JOHNNIE WALKER DOUBLE BLACK!!! Игор Ђурић
Ime: Куфераши… ЛОКАЛ-ШОВИНИЗАМ
Mesto:
Komentar: Ух, човек мора да се сети оних проклетих сендвича по 20 марака 1995. Да ниједан други грех према самима себи нисмо починили, доста је да заслужимо ово шта нас је снашло. Хвала, сјајан текст. Mile
Ime: Опанци из ”круга двојке”…
Mesto:
Komentar: Браво! Пун погодак!Текст поставити на паноу на Теразијама.Многи би требало да се подсете ко су? Одакле су? Ко су им преци?А гумене сандале како смо их звали баш ми фале!
Ime: Опанци из ”круга двојке”…
Mesto:
Komentar: Купио сам опанке из моје протоотаџбине, без њих не постојим - корен!
Ime:
Mesto:
Komentar: ПОЧЕЦИ: МАСТУРБАЦИЈА И ПОРНО Нигде се није више причало о сексу а мање исти упражњавао, као у малим местима какво је било његово... Немања
Ime: ИСТОЧКА РЕКА ЧАУШ
Mesto:
Komentar: Odlicnan tekst. Stefan
Ime: О СТИЛУ, ФОРМИ…
Mesto:
Komentar: Брате, одушевљен сам! Анђелко Заблаћански
Ime: САЈАМ КЊИГА ЈОЈ ВИРИ ИЗ ОЧИЈУ
Mesto:
Komentar: Опис сајма ти је тачан али то је са аспекта оних који су ту, на неки начин, пословно: издавачи, књижари, писци, надриписци. Ипак, ако има 200-300.000 посетилаца, онда је огроман проценат оних који долазе због књига и сви они изађу са мањом или већом кесом купљених књига (на галеријама, наравно). Треба веровати да ће неку од њих и прочитати. Миомир Костић
Ime: СРПСКА НОВА ГОДИНА
Mesto:
Komentar: Одличан текст, мој наклон.
Ime: Књига “Издвојено”
Mesto:
Komentar: Посејати зрно љубави, интересовања и сумње у младим бићима, својим ученицима. Захваљујем! Срдачан поздрав из Вуковара. М.Р.Б.
Ime:
Mesto:
Komentar: Ћао Игоре, скидам књигу Косово - Вечити рат да бих сазнао још нешто више у вези истине о Косову и Метохији. Поздрав, Александар Величковић
Ime: Зоран Ђинђић – Мит о визионарству
Mesto:
Komentar: Neću više da pratim ove priče. I.M.
Ime:
Mesto:
Komentar: Igor Djuric, trenutno jedan od najvecih intelektualaca i pisaca u Srbiji. Pozdrav za gospodina, Milutin
Ime: Зоран Ђинђић – Мит о визионарству
Mesto:
Komentar: Kao u većini analiza, Igor je pokazao poznavanje materije, ličnosti, Srbije, okruženja, procesa u svetu. Odmereno, pošteno, to sam od Igora i očekivao, potrebno nam je što više Igora. Ратко Вукелић
Ime: Зоран Ђинђић – Мит о визионарству
Mesto:
Komentar: Mlad sam došao u Bg Za mene i veliki brij mjadih ljudi u mom rodnom kraju nije bilo.mesta..I onda put pod noge pa pravac Bg..Dobijem posao u , Prvoj Iskri..A imam veliku želju da živim u nekom manjem mestu na obodu velkog grada.Dodjem u Vraniću.Osamnaest km od prestonice.,a tamo katastrofalno stanje,putevi kao kod nas sedamdesetih vode nema,prevoza tri autobusa dnevno..Prosto da ne poverujete.Kod nas u Djurakovcu i Istoku i okolnim mestima ,normal no je da imaš vodu i struju. Crveni vestac i njegova veštica,još više su pogoršavali situaciju..Bes ni zbog pobede demojkrats kih snaga 96, uvode još žešću diktaturu..Kad je konačno priznao poraz i kad je Zoki postao gradonačelnik,poput meteora menja se situacija u prigradskim naseljima.Gradi se asfalt vodovodna mreža,telefons ke centrale.Počinju Vranić i ostala mesta da liče na normalni svet.Onda počinje reforma u socijalnom smislu.Isplaćuje se pomoć trudnicama,majkama za prvo ,drugo,treće,i čtvtrto dete.Posao za očeve koji omaju još dece. Sve je ovo moj dobri Igore,zasluga ,jednog velikog čoveka.Ja sam ga nazvao,,Robespjjer iz Donske'.Njegovim reformama obični, mali ljudi su bili presrećni.Imao je viziju da ostvari delo Dobrice Ćosića,samo Privremeno Razgraničen nje sa šiptarima..S time da ni jedan Srbin ne bude ugnjetavann za naš e Metohijce.Plus povratak naših snaga,kao vojnike Kfora.Uz garanciju bratske nam Rusije i Amerike.Medjutim Englezi i Nemci su bili protiiv. Stojim iza svake svoje reči možeš sve da proveriš.Nik ad nis bio član njegove DS,ali sam ga obožavao i sad mislim da je atentat na njega najveća bruka uašoj istoriji ubistvo Karađorđa,i Mihaila i njegovo je tamna strana, našeg meseca..Ti si ubedljivo najbolji pisac iz našeg kraja,..Ma i dalje sigurno..Ovo je moje mišljenje ,o Zokiju i nikad ga neću promeniti..A svako naravno može da iznese svoj stav..Petar Lutovac
Ime:
Mesto:
Komentar: Хвала на изнетом мишљењу и издвојеном времену драги мој Петре! Поздрав! Игор М. Ђурић
Ime: ИСТОЧКА МЕЋАВА
Mesto:
Komentar: Bravo Igore,svaki tvoj tekst nas vraća u naš lepi ISTOK.
Ime: Достојевски!
Mesto:
Komentar: Свака част на тексту! Лука Роксић
Ime: ЗБИРАЊЕ ЗАВИЧАЈА
Mesto: ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМК%D
Komentar: Исток је ауторов и мој завичај. У Истоку сам завршио гимназију. Као ученик, подстанар, становао на чардаку Рала Ђурића код ,,мама Стане“, у каменој кући Мила Царевића, код деде Милоја у кули Крстића, пролазио поред куле Бојића која је била дуга ,,сто метара“, и радио од 1. септембра 1978. до средине јуна 1999. Ни аутор ни ја не живимо у завичају! Да ли се завичај може напустити? Да ли се завичај може отети? Да ли људи могу имати нови завичај? Шта се из завичаја може однети? Аутор пише: ,,Списак онога што се смело понети био је много краћи: преживљене године, успомене и сан. Списак оних који су смели побећи био је најкраћи: људи“. У Истоку су се Срби вековима укорењивали. Од памтивека!1 Да би читалац, коме Исток није завичај, лакше разумео све опаке завере са стварношћу, ваљало би да буде, бар кратко, упознат шта је било на том простору пре сто година, осамдесет, четрдесет, двадесет,? 2003, 2016? Ко је први започео са причом: Нема овде Србима опстанка? Ко је први почео са распродајом имања? Ко Србима забрањује 1945. повратак прогнаних и после 1999? Шта има сада, 2016, србско у Истоку? И разумеће, надам се, ауторове речи, које схватам као вапај за оне, и за нас, који присуствујемо сопственом погребу: ,,…Постојао је списак на којем је тачно наведено шта се сме носити у збеговском пртљагу и ко све не може да бежи све и да хоће, поред смука кућочувара, даље: духови, авети, вампири, караконџуле, мртви – сахрањени и несахрањени, свеће и цвеће, трава, ветар северац, ваздух, вода бунарска, куће од камена, црква на брду, пастрмке, звери у шуми, овце у пољу, воћњаци, њиве и ливаде, запечаћена бурад са ракијом и отворене пивске флаше, дечији плач из породилишта, химени силованих зидова, неки важни датуми, неки ситни сати, неке лажи са последицама, неке истине без икаквог дејства, украдена интима, прегажена заклетва, шунд поезија, распрскане малине, дедина сабља на дну реке, мајчина коса, пас са шаре, итд. итд.“ Испод самог извора Источке реке, једног од најмоћнијих речних извора на Балкану, формирало се повеће старо србско насеље. Средиште тог насеља ,,са највише водотокова у целој Метохији“2 названо је Љуг. Сада су тамо рушевине! ,,На ону куку где вам висе сабље доћи ће дан када ће цигани окачити своје инструменте.“3 На два питања: Да ли су наши стари упропастили србску ствар? Да ли су наши стари започели србско искорењивање? Нисам у недоумици: Нису! Да ли је проблем у нама, Србима? Да ли је све разорио систем Јосипа Броза? Да ли је било нешто и пре Броза? Па било је! Када је Краљ Александар Ујединитељ пригрлио бивше официре Фрање Јосифа а србским препоручено да мање причају о србској јуначкој слави и величини - да побеђене не би то вређало. ,,Братство и јединство“ Краља Ујединитеља Броз је само продубио под кроато-комунизмом, боље рећи под кроато-нацизмом. У Краљево време Србе је раскорењивало југословенство, у Брозово време Срби су могли да се доказују само антисрбством. Титоисти су Србе научили и навикли их на много шта од чега имају само штету. И неизлечиво-за најважније националне интересе. Да ли је Петар, краљ Срба, посетио Србе у Истоку? Ту има спорења. Али Краљу Александру Ујединитељу Срби су подигли диван Дом (културе) у Истоку. Започели за живота а завршили после трагичог убиства Краља. Међу првим зградама које су Арбанаси срушили из темеља, после Нато окупације, била је та зграда. Са слободом 1918. дошло је југословенство. Југословенство! Титоиизам! Да ли је то је сада прошлост! Није! Наследници титоиста су и сада на власти и у култури и многим установама и институцијама. Натоварили су нам сад и европеизам. Дошло време европеизма. За Србе још страшније! Шта ће нас још страшније наћи када се ЕУ коначно распадне! Успут најбоље пролазе они који пљују на Србе. Још боље, Срби који пљују на себе! Неко ће замерити: А шта је са Турском? Пет стотина година! Ко је помогао Турцима да посеју толику мржњу јасно смо сагледали ових година: Од Лондона до Ватикана и Беча. Рушено је и руши се само православно. Време је показало по чијом је заштитом шта било, одакле је шта долазило. Неко ће прокоментарисати: Али, Турци су побеђени пре једног века. Ближи се пола века како је умро Броз а ближи се четврт века како је искључен из живота Слободан Милошевић! Ако је крив Милошевић, за србско протеривање, који већ одавно није међу живима: Зашто Србима не дају повратак на своју имовину? Шта је сад? Пре сто година смањена Турска имала је приближно становника као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Сада Турска има преко 70 милиона а нас, свих, из те бивше Краљевине има исто, више не, мање можда. Како је задављено Србство и погубљени Србски оријентири? Па побио Броз и његови ,,ауторитети“ на стотине хиљада. Али, наша ,,елита“ и сада, 2016, тиме се мало бави. Не дотичу их речи: ,,Када би најбољи, најумнији људи схватили да је у судбоносним тренуцима бављење политиком њихова дужност, победа глупости и необразованости не би била могућа“.4 Давно је безданска напуклина започета а, ми – Срби, у бродолому. Гробља у Истоку била су два! У сред самог насеља било је србско гробље и Црква св. Ђорђа. Цркву Св. Ђорђа срушили су после Кримског рата када су ,,Енглези и Французи“ потискивали Русе са Балкана и Црног Мора. А ,,титоисти“ су предложили да се србско гробље исели из насеља. ,,Сметало“ им је јер је уз само општинско здање. Титоистичка елита није се супроставила. Није остало забележено да ли је ико рекао да се измести и арбанашко гробље. То гробље, арбанашко, направљено је такође у центру и џамија поред. Земљу за то поклонио им је ауторов предак, Радоје Ђурић. Поклонио! ,,Захвалне“ комшије, Арбанаси, су од преосталог србског гробља направили сметлиште. Минама су, 1999, растресали и зид око старе цркве и саму нову цркву. Остала је ,,да стоји“ црква Св. Апостола Петра и Павла у Истоку. Сиротица у коју сада тек по неко уђе била је у Другом рату и затвор где су арбанашки балисти држали заточене Србе. Рат са србским гробљима и костима, на Косову и Метохији, још није завршен и он ће потрајати. То су наши прогониоци поодавно усавршили. Усавршили су и трговину виталним органима побијених младих Срба. Када су ,,челичне птице што је бљувала смрт на постојбину његовог рођака птице зване кос“... 1999. у Истоку је остало око две стотине Арбанаса, и жена и деце, и младих и старих. Нису, због нечега, отишли када су их ,,њихови“ позвали да организовано оду. Остали су! Чувани су и храњени, од србских власти све док и сами Срби нису напустили Исток. Било је неке пуцњаве по околним зградама. Али нико није страдао, нити је ико насрнуо на њихов образ и част, или живот. Излазили су, ко је хтео, и да прошетају кроз Исток, у куповину, да разгледају… Исток су Срби масовно напустили, у понедељак, 14. јуна 1999. у колонама. Расули су се на стотину страна. Било је и Срба који се нису придружили великој поворци у одласка из завичаја. Неко није имао где да оде, мајка није хтела да остави гроб јединца, брат није хтео да остави сестру а - нико од њих никакву штету није нанео ниједном Арбанасу. И – ниједан није остао жив! За многе ни гробно место се не зна! Тама бездана је отворенa за њих четрдесетак који су остали и дочекали аждају на кућном прагу. Они који су раније умрли многих страхота били су поштеђени. Миле Царевић5 причао је како је један виђени источки домаћин, Србин, рекао комшији Арбанасу 1918, а поводом његових речи: ,,Нек ви је срећно. Добили сте слободу!“ ,,Ако слобода није дошла и мене и тебе, онда није ни мене“. Толико о Србима и комшијама Арбанасима из Истока! Ко је изрежирао мржњу између Срба и Арбанаса? Па, они којима то одговара и данас. Крвави и окрутни сплет инетереса. Ко је аутор? Ко је главни јунак? Зашто унук градитеља? Сећам се аутора, ученика другог разреда средње школе, дежура у ходнику, а чита Орвела! Аутор има једну ,,олакшавајућу“ околност, не прима плату од никога и не могу да му кажу: ,,Пази шта пишеш“. Не уклапа се у моду овдашње тражње романописаца и аутора филмова чија је једина тема која се плаћа: Пљување по Србима, по себи. Овде је нешто друго. Много је детаља у овој књизи где треба застати и размислити. Па и сада, окупаторски војници често кажу: Ви Срби нисте знали шта сте имали! То су можда и Арбанасима говорили. Остало нам је да тражимо изгубљено, изгубљено самопоштовање. Додуше, аутор је то доказао, враћјући се из Њујорка, у поновно у избеглиштво, као да поручује да је избеглиштво у Србији, боље него отуђење и безличност у Њујорку. Светли излози пуни разне робе, имаш да поједеш, попијеш, гледаш ТВ а искључиш мозак, можеш да укључиш само део… Аутор припада оним људима који су поодавно схватили оно што многи Срби и сада не виде верујући у бајку ,,запад“. Многи не могу да схвате да су већ отровани. Умреће не схвативши или не желећи да схвате шта нам се десило, и како, и од кога. ,,Веле му: Остављаш свој посао који те храни, и идеш туђим послом, који те понижава“.6 Они који су нас окупирали под геслом ,,немате слободе“ сада су нас намамили на потпуно ропство. Дали нам ,,демократију“ а одузели све слободе. Горка превара. Постајемо део ,,запада“ а губимо све. Изгубисмо и завичај, изгубисмо и непријатеље! Врх садашње ,,србске“ власти изјављује ,,да Србија нема непријатеље и да неће више да ратује“. ,,Ћут!“ Срби, дали сте све за ништа! Где још има слободе у свету? Време градитеља је прошло. Време је када владају они који нису подигли ни кокошињац ,,са којима нико није хтео да разговара“ . Да ли се то и у најгорем кошмару могло предвидети? Како смо дошли довде? Зар није све здробљено и испретурано? Зашто да и пастрмке не постану толико крволочне? Зашто да змије и смукови не би проговорили? ,,Низ улицу су пролазила крда говеда и дивљих коња, пастрмке су излазиле из воде и клале их, клале их ко вукови, не да се наједу већ ради чистог клања.“ Ништа нису схватали јер су научени другачије да мисле. Мноштво ствари делује нестварно! О, шта нам све није изгледало нестварно: да ће се Срби покренути у избеглиштво; да ће многима целокупна имовина стати у најлон кесу; да се о многима деценијама неће ништа сазнати. Ако ти се посрећи да те има ко сахранити. Боље доћи неће! Или: може доћи али веома тешко! Да ли ћемо остати вечити прогнаници? И стално имати на уму речи Св. владике Николаја који каже: „Да би победио зло око себе, прво мораш да победиш зло у самом себи“. Без молитве и покајања а остаћемо у зачараном кругу! ,,Да је проклет човјек који се узда у човјека! Ово је Бог рекао једанпут а људи хиљаду пута!“7 Аутор на једном месту каже: ,,заклео се да потомке мора волети“ АкоБогда! Догодине у Истоку? Зоран Ђорђевић ____________ 1 Види: Радош Љушић, Вујкина врата, Фреска 2011. 2 Исто, стр. 37 3 Козма Етолски 4 Цитирала Томаса Мана Милица Лилић Јефтимијевић, у: Зоран Д. Милојевић, Отаџбина без Отаџбине, Београд 2008. 5 Милосав Царевић, вредан члан Црквеног одбора у Истоку, упорни помоћник Гориочког игумана, скупљао помоћ за цркву, ученике богословце… 6 Св. Николај Велимировић, Пролог, 10. мај
Ime: ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ
Mesto: Из поговора...
Komentar: Ко је аутор? Ко је главни јунак? Зашто унук градитеља? Сећам се аутора, ученика другог разреда средње школе, дежура у ходнику, а чита Орвела! Аутор има једну ,,олакшавајућу“ околност, не прима плату од никога и не могу да му кажу: ,,Пази шта пишеш“. Не уклапа се у моду овдашње тражње романописаца и аутора филмова чија је једина тема која се плаћа: Пљување по Србима, по себи. З.Ђ.
Ime:
Mesto:
Komentar: Игор М. Ђурић никада није напустио свој завичај, његов Исток. Он га је са собом понео као да је дечја играчка, нешто што се у колевци стиче и носи читавог свог живота, никада и ни под каквим условима не оставља никоме, по најмање душманину. То у Игору није љубав, а не би могло да се каже ни привилегија; јед- ноставно говорећи, он је такав, Источанин и источник, истакнути источеник од главе до пете, неко коме се Метохија под кожу уву- кла, разорила сваку сумњиву помисао или ћелију која је покуша- ла у нешто друго да се преметне и запати. Зато за њега и не важи устаљено име Косово и Метохија, већ Метохија и Косово, код њега је метох прво, па онда српска слава и српска душа. Источани нису анонимуси ни били нити ће такви остати. Дали су они вредна имена и дела, пожњели здраво жито, изјели врућ и румен варошки хлеб, попили љуту печеницу-мученицу онако вешто и једнако колико и њихови преци, али се ни један од њих не одлучи да се своме Истоку одужи тврдим писанијем, остави документ-аманет у трагу какав је Игор М. Ђурић подарио своме роду, подједнако свима и својима, по свету расејаним и оним веч- но укорењеним и станарним Источанима. Игор памти све догађаје из прошлости, а још више оне из свог детињства, младости и зрелог доба. Није довољно накупио годи- на да би се рекло и старости, премда сво ово његово казивање о Истоку неодољиво подсећа на некога ко је у истом том Истоку поживео и доживео скоро метузалемске године. Стар по памћењу, млад по казивању, утрадичен по очинству, онаслеђен по дедовини, окренут потомству, Игор је у књизи Источке приче покушао и, на срећу свих, успео да врати своју временску машину у доба у коме сазнајемо много тога око источких вода, ветрова, мећава, трговишта, радија, фудбалског клуба, кафанских догодов- штина, стрипа, упознамо једну краву која проживе рат као истински јунак и о много чему још, а што нећемо срачунато да откри- вамо, јер приче треба читати, а не само осврте и оцене - оне су одувек биле искључиво прости изводи свега створеног. Игор се у своме делу не јавља као историчар, већ и као хроничар. Његово је да опише и објасни, али и једну, па и наизглед нај- мање важну појаву испрати пажљиво, издетаљише, уколико оцени да је то потребно, проанализира, пронађе њен узрок и последицу, извуче из ње корист или доброчинство из свега тога, па и нашали, насмеје, подсмехне, ако треба, на различите појаве, но никада то не чини ни иронично ни саркастично, јер га томе нису учили ни у фамилији, а ни источки манири, ма колико се чинило да су били варошки, увек иза градских и пећких, стално у неком заостатку и каскању за модерним временима и догађајима. Ипак, морамо се нешто запитати: зашто би увек назови „модерно“ морало истовремено бити и напредно? Да ли зато што то по аутоматизму и недовољној промишљености признајемо или што сами себе спутавамо у својој традиционалној нетрадиционалности? Источке приче се читају са пажњом, уживањем и уважавањем, јер Источани су у много чему надарени, па и привилеговани и истакнути. По Ђурићевом казивању, као да су светски шампиони у божјем дару за којим, рецимо, данас вапи пола света, а у сутрашњици може постати толико значајна стратешка сировина да има већи значај и од хране или нафте. Реч је о води, а Источани као да су водени свет, Посејдонова деца окупана у свим изворима, потоцима и речицама ове планете. Код Источана вода избија из камена, цури на све четири стране света, па тако и добише своје име – место на коме се јавља ова драгоценост, дародавност, природно и божје драгодавље. Исток код Источана није страна света, исток је код њих истицање воде из врела, најдрагоценија природна појава, нешто чему се свако живо биће радује и жуди, дар коме се и први живот на планети захваљивао и оно чему никада нећемо моћи довољно да се одужимо. Источке приче Игора М. Ђурића су разнородне скаске: исто- времено су то дечја саопштења, представе о озбиљним славама и обичајима, слике ђачких догодовштина и несташлука, првих љубави и трајних веза, представе о климатским и орографским одликама околине једног веома специфичног поднебља, спортска и више од тога надметања и међунационални односи, саопштења која поштују правило да се о једном месту, у овом случају једној метохијској вароши, треба свеобухватно говорити и осветљавати је са свих страна, подједнако ценити најситнији детаљ колико и крупне судбоносне догађаје, једном речју, Ђурић је у овој књизи хроничар коме не измичу догађаји из друге половине XX века, превасходно. Ђурић је у свему томе тврди традиционалиста, трајно окренут ка прошлости, као да му је она, та иста прошлост, извор свих његових сазнања и истовремено поуздана водиља ка будућности; он прво себе види у ономе што је протекло да би се запитао шта је то што је од свега тога, временски и неповратно прохујалог, остало као трајно да би се за то могао везивати и поштивати га као непролазно вредно. И само његово причање о Источанима је трајно и вредно, ма колико се времена сменило и ма колико мало или нимало правих Источана у њему остало. Ова се књига чита на више начина и њен се ток разлива у више рукаваца и залива, али се истовремено и расплињује у небројано много старача, па и поред свега тога садржи једну неодољиву матицу која непрестано вуче ка своме ушћу да би се тамо раширила и распрострла у моћну делту и завршила у мирноћи својственој само тихим и аналитичним посматрачима какав је Игор М. Ђурић. Књига је истински дар Источанима, њиховим наравима, обичајима, неслогама, кавгама, братимљењима, узрастањима и пријатељствима; она је светлост која се неће гасити ма колико српско колено тамнело на метохијском небу, њена непролазност и детаљност, памћење и студиозност толико су изражене и преовладавају у сваком поглављу и детаљу да су и најобичније приче или најједноставнији подаци драгоцени, у тим казивањима добијају једну посебну патину и постају вредност коју је неизоставно требало неговати и сачувати. Мало је, нажалост, у Срба таквих мисли и сличних дела (један је изузетак, рецимо, дугогодишња едиција “Хроника села”), мало традиције и још мање поштовања сопствених тековина, а Ђурић у овој својој књизи баш о томе говори и на томе упорно инсистира. Дело Источке приче не би било потпуно да у њему нема, сем писаног текста, и старих фотографија. Колико је трајни документ оно што је саопштено и предочено читаоцу путем рукописа, то- лико су и те избледеле слике драгоцене и незаменљиве, јер се врло често догађа да један такав траг значи много више него хиљаде исписаних редова. Ђурић је знао да једно лице или нека појава могу са више страна да се расветљавају и објашњавају, па да опет не буду толико веродостојна и вредна колико једна мала избледела некада црно-бела сличица. Уосталом, зато их је пажљиво одабирао, издвојио и уклопио у текст, а оне као да су личи- ле на камени споменик крајпуташ, биле су трајне и дуговечне, што старије – то су трагови остајали упечатљивији. Није само била добра страна то што су Источани волели да се сликају; сачували су они тиме трагове своје културе, начине облачења, обичаје, љубави и мржње према нечему или некоме, утиснули су један дубок печат који ће остати и рељефан и свевременски. И даље су лица са слика свежа, иако су се њихови живо- ти физички давно угасили, изрази на тим лицима остали су исто- времено и проста, тврда, сељачка и изражено горштачко планинска, али и сложена, виспремна, довитљива, на шалу увек спремна као и на кавгу, уколико је то потребно. Шта је за једног таквог планинца био изазов потући се са народном полицијом, комшијом, супарником због женске, због мрких погледа или речи? Све нам то Игор М. Ђурић дочарава у својим причама писа- ним једноставним и разумљивим језиком, ни једног тренутка не покушавајући да тај језик издигне на градски, још мање академски ниво. Чини он то зналачки, јер му је познато да ни један ње- гов Источанин, макар и псовао, није то радио са намером да вулгаризује сопствено језичко богатство нити са циљем да срозава свој матерњи говор, већ зато што је пратио линију народног уха и њу слепо следио. Уосталом, да није тако, ни Вук не би прикупљао народне псовке и штампао термине у којима се изражава неки посебан однос према српском језику. За многе, па чак и странце и данас важи та иста синтагма, да, ако хоће да псују и да то псовање има неко више значење, треба то да чине искључиво на српском језику, али не зато да би се сопствени заштитио од настраних израза, а коришћени и туђи омаловажио као мање вредан, већ зато што други немају у свом језичком изражавању ни ту снагу, а ни снагу изговорене речи као што је има српски језик. Једном малом народу на Балкану и то је пошло за руком. Књигу Источке приче Игора М. Ђурића треба читати са пажњом, нарави су у њој представљене са толико пластицитета и упечатљивости да неће бити изненађење уколико неко, удаљен и више стотина километара од места радње, не препозна сопствени лик или сопствени его. Књига је опчињавајућа, па, на крају крајева, зато и постоји. Коначно, никакав значај наведени Предговор не би имао када ову књигу не бисмо посматрали и у светлу најсавременијих догађаја, ових са краја XX и почетка XXI века. А та истина веома је проста и Источани је морају перманентно осећати и носити са собом ма где били (као уосталом и сви Срби са своје свете земље), јер су живи сведоци бездушне отимачине сопствене груде уз огромну подршку истих оних који су тај „занат“ давно изучили на темељима истребљења легитимних власника и њиховим протеривањем у резервате, гета и логоре. В.М.
Ime: ЛОГОР ДЕЧАНИ (1947 – 1952)
Mesto:
Komentar: Био сам дете, ученик шестог или седмог разреда основне школе "Миладин Поповић" у Пећи. Годину не памтим, ни у ком сам разреду био. Рођен сам 1947 године а у школу сам пошао са пуних 6 година живота. Значи могла је то бити 1958 или 1959 година када су нас потрпали у аутобусе и одвели на излет у Дечане. Наравно да нас нису водили у манастир. Водили су нас на извор киселе воде, доле поред корита Дечанске Бистрице а касније, када је ваљда било време ручку, изнад манастира у густу борову шуму у једну дугачку дрвену бараку. Било је чудно дугачка, унутра је био један дугачак сто од тесаног дрвета, односно више њих састављених. Личило је на неку велику трпезарију. Око стола су биле клупе на које смо поседали. Под је био црн, олаисан, премазан нафтом. Није смрдео али се осећао специфичан мирис. Ту су нам донели металне тањире и алуминијумске кашике, Сипали су нам у тањире нешто што је било као супа или чорба, не сећам се више. Затим су нам поделили сендвиче. Морало се појести ту на лицу места. Касније смо поново ишли на киселу воду. Било је топло време, сунчано, вероватно је био месец мај. Неколико нас је кроз јовову шуму дошло до бетонског базена у којем је било воде. Храбрији су се поскидали и ушли у ону ледену воду која је до базена долазила из реке. Брзо су излазили и трсеући се облачили и трчали на сунце. Много, много касније, када су већ почеле приче о Голом Отоку чуо сам да је и у Дечанима био логор за сељаке из Војводине, због неизвршених обавеза из откупа жита. То ми је потврдио један старији човек, који је иначе био предратни пословођа у грађевинском предузећу у Пећи. Испричао ми је да је лично имао прилику да види те несрећнике. Радили су на изградњи пута према Кожњеру где је касније изграђена хидроцентрала. Казао ми је да су затвореници (читај логораши) радили у каменолому изнад манастира и на изградњи пута према Кожњеру. Тада сам схватио шта је била она дрвена барака, које одавно више није било а која је једно време била и кафана-ресторан за излетнике који су у Дечане долазили празницима и викендом. На месту где је била барака изграђен је нови хотел а короз борову шуму викенд кућице у државној својини, односно својини хотела. Тај детаљ сам ваљда тако добро запамтио јер је за нас основце то био доживљај! Читајући о несрећи тих мученика не могу а да не будем тужан над њиховом судбином. Била је једном једна држава која је убијала своје поштене и часне ратаре, разарала све што су генерацијама стицали, разарала породице. Многи се данас са сетом сећају Југославије не знајући на каквим основама је стварана. Кажу да је била добра, слободна, јединствена. Да, зато се у крви и несрећи распала!
Ime: СС ИСТОГУ – источки есесовац
Mesto:
Komentar: Dragi rodjo,pratim te ,citam sve sto pises,ne oglasavam se jer mi vreme to ne dozvoljava Htela sam samo da ti ukazem na jednu gresku.U pitanju je ime mog devera Bogoljuba,koji je mucki ubijen (moja svekrva je 9.godina od tuge nije znala nista ,sto bi se kod nas reklo sa sebe.Kada sam rodila drugog sina ja sam mu licno dala ime Bogoljub ,samo sam zamolila sve u porodici da mu nadimak bude Bogi a ne Ljupce,kako se nesrecni brat mog supruga zvao.I za to postoji objasnjenje.Kada smo morali da prenosimo posmrtne ostatke svekra,svekrve Bogoljuba i jos troje dece na novo groblje,doneli smo spomenik kuci da ga bezboznici ne polome.Moj Bogoljub je bio beba od dva meseca a na mene je jako mucan utisak uvek bio kada sam u kuci gledala spomenik sa imenom mog deteta.I nadimak Ljupce je bio pored imena sto je meni dalo ideju da ako ga zovem Bogi bice lakse da svakog dana gledam spomenik u hodniku kuce.Danas se ponosim sto sam mu dala to ime,jos je i Bog uredio da lici na oca i strca.Ime njegovo zivi i sa ponosom ga nosi njegov bratanac!Hvala ti sto cinis sve da perom ovekovecis sve i da otrgnes od zaborava!Srdacan pozdrav zebi i tvojima! Ruza Krstic
Ime: ИСТОЧКА РЕКА ЧАУШ
Mesto:
Komentar: Prelepo opisano. Branko Jozic
Ime: Губитник Игор К. или: Тенци
Mesto:
Komentar: Поштовани г-дине Ђурићу,захваљујемо на послатом рукопису. Прегледали смо рукопис Вашег романа ,,Губитник Игор К.'' и са задовољством констатовали да исти поседује довољан књижевни квалитет иза кога бисмо стајали као издавач. Уживали смо читајући га. Честитам Вам на њему. Што се тиче финансирања, с обзиром да је Министарство културе још давне 1995. године престало да финансира наше едиције, принуђени смо да радимо по следећем принципу: Ви сами финансирате своју књигу, с тим што ми радимо све. На крају, битно је да и даље пишете, јер то радите изванредно. Ви и Вама слични су доказ да још увек постоји уметност, права уметност.
Ime:
Mesto:
Komentar: Ko zna koliko puta sam dosad izjavio kako je moj veliki drug Igor M Đurić najobrazovanija i najnačitanija Ličnost unutar mog mikrokosmosa, a istovremeno on je po moralnim shvatanjima Misleći Čovek devetnaest najboljeg veka u umetnosti, filozofiji i moralu.Ratko
Ime:
Mesto:
Komentar: Opet si nadmašio samog sebe nama i ISTOČANIMA na čast, dopunio si ili započeo metohijsku KNJIGU O Milutinu, ili još bolje, Slovo Igor ovo. Hvala ti, talenat i znanje kad se udruže... Ратко Вукелић
Ime:
Mesto:
Komentar: Postovani Zemljace , hvala ti na ovoj objavi I tvom "peru". Sedim u jednoj basti restorana u dalekoj Etiopiji , ispijajuci kafu citam vasu objavu I zivim nas Istok , voljeni i nikad zaboravljeni. Hvala za osecanja I nostalgiju koju ste probudili u meni. Veliki pozdrav iz Adis Abebe Vladan Zuvic
Ime:
Mesto:
Komentar: У књизи "Дреница друга српска Света Гора" Татомира Вукановића има дословно пописи становништва по сеоским срединама и градовима ,где се Албанци као житељи и не спомињу ,већ се спомињу поред Срба Арбанаси и Арнаути ,ови први вероватно као поисламљени православци -Срби.Да проверих. У раздобљу 0д 1685-1900поарбанасило се162 српска домаћинства.И трагично је да су сви учествовали у рату са Србијом на турској страни . На 127страни је пародија Прими Турчин српство "За Бајрам коље свиње, За рамазан пије ракију ! После тога песма Ђули" -Стане којом пред групом муслиманских жена саопштава зашто бежи из мужевљеве куће веома занимљива песма и потврда мимикрије о којој пишеш . Хвала на дивном тексту и ево поново узимам књигу да читам . Књигу ми је даровао школски из гимназије Бранко Јокић ,надам се да је преживео нашу голготу и да је доброг здравља.
Ime:
Mesto:
Komentar: Igore ponosim se mojim Istočaninom
Ime: Анониман24. јул 2019. 00:39
Mesto:
Komentar: Треба одати признање Игору М. Ђурићу који се сам и без икакве помоћи већ две деценије бори да истина о стварним дешавањима на Косову и Метохији и српским жртавама дође на видело. Да су они који су задужени за то и примају годинама плате урадили само делић онога што је овај човек урадио српска позиција би била много боља. Хвала госдине Ђурићу и нека Вас Бог чува!
Ime: Unknown24. децембар 2019. 15:30
Mesto:
Komentar: Добар текст и нужан . Ја имам дар од Бога што не умем да мрзим ,умем да се наљутим ,да будем повређена ,али не и да мрзим,кунем и зло мислим .Психолошки и хронолошки гледано мени је то патологија ,али 500 година под Турцима је из страха од зла потхрањивала мржњу које нисмо ослобођени ни данас . Ко може закида на порезу као да смо још под Турцима . За мене као особу први и најачи вид патриотизма је платити порез својој земљи у миру и бранити је у рату .Поделе по идеолошкој основи и мржња из тих побуда говори о незрелости особе и ниске интелектуалне свести .Стварање прве и друге Југославије ,био је атак на развој националне свести и утврђивање националних интереса Срба и Србије . То се одразило као што знамо погубно и ратом .Распадом сви су створили националну државу ,Србија је остала патуљак југе и није уставом утврдила идентитет народа . Фрстрације ,лични падови морала ,распад породице ,улизице које у сва времена профитирају и сад то раде и супер им је . Не бих да сам на том нивоу све да морам да просим .Говор мржње нигде није јачи него у државним медијима свих без изузетака, а пар ексаланс да то чини човек према свом народу а заступа народ и државу . Мени је та мржња највећа енигма и неподношљива као припадници Српског народа у Србији . Мислим да је из тог семена избујала мода ,тренд да људи чак и кад не мрзе тако изражавају лојалност и припадност елити . Чак се израз не волим , који је нормалан и као изјава и као став сасвим изгубио и користи се МРЗИМ . Не волети не подразумева само по себи мржњу , не желиш, не чиниш и не мислиш зло тим људима . Нормално је да не волимо све ни у својој широј породици ,али је ненормално да их мрзимо . Примитивизам ,неукост и неваспитање, као и помодарство и прихватање свега што је туђе (а није боље, већ горе од нашег) узимају данак .
Ime:
Mesto:
Komentar: IGORE svaka ti je na mestu kralju.pozdrav iz Izole
Ime:
Mesto:
Komentar: Ovo je velika čast i dokaz najdubljih, najlepših i najiskrenijih ljudskih osećanja čoveka koji voli, budi ponosna Goco. Ratko
Ime: Roman Tenci
Mesto:
Komentar: 13. мај 2019. 04:47 Procitao sam roman jos prosle godine. Sada kanim to uciniti ponovo. Steta sto ga nema u [tampanoj formi. Pozdrav, Dragan! 30. јануар 2020. 11:08 Roman treba prevesti na engleski jezik!
Ime: ИСТОК: ПИТАЊА И ОДГОВОРИ!
Mesto:
Komentar: IGORE SVAKA TI ČAST:BAŠ SAM SE NASMEJALA A NAJVIŠE ME NASMEJAO KEC U KOLU!
Ime: ИСТОК: ПИТАЊА И ОДГОВОРИ!
Mesto:
Komentar: Gospodine Đuriću, Vi ste postali institucija književnog oživljavanja i očuvanja naših uspomena. Cini mi se da zajednica to ne prepoznaje. Želim Vam svako dobro! Dragan K.
Ime: … БИНЕЛ, ДРУГИ ФРАНЦУЗИ И ОСТАЛИ…
Mesto:
Komentar: Svaka čast pozdrav
Ime: Ја сам Игор!
Mesto:
Komentar: Lijepa .prica pozdrav
Ime: Ја сам Игор!
Mesto:
Komentar: Kao da si ukrao parče priče svakog od nas.
Ime: Ја сам Игор!
Mesto:
Komentar: Divno...kao i sve ostalo sto je tvojom rukom pisano!!
Ime: шнел, шнел…шприцензи, шприцензи…
Mesto:
Komentar: Svaka čast
Ime:
Mesto:
Komentar: Драги Игоре, још једном сам пажљиво прочитао твоју вивисекцију последње Ковачеве књиге. Перфектна анализа једног облика бешчашћа! Свака част! М.Д.
Ime: Борислав Пекић
Mesto: https: //www.facebook.com/
Komentar: Браво, Игоре! Mirko Demić
Ime: КАКО ЈЕ КИШ ПРЕПИСИВАО А ДРУГИ ГА БРАНИ%
Mesto:
Komentar: Osnovni problem Vašeg teksta sadržan je u tome što ste Vi krenuli od gotove teze, zbog koje nasumično jurite za dokazima. Drugi problem je što dokaza nema. Svi drugi problemi su mnogo manjeg značaja. Gojko Božović
Ime: КАКО ЈЕ КИШ ПРЕПИСИВАО А ДРУГИ ГА БРАНИ%
Mesto:
Komentar: Ništa vi niste razumeli. Dr KM
Ime:
Mesto: https://www.facebook.com/
Komentar: ,,Od Istoka paj do Kline Povaljane deteline... Povaljale mlade dame što šetaju noću same..." Peva se i igra uz Čačak pozz Igo i hvala na ❤sve mu. Petar Lutovac
Ime:
Mesto: https://www.facebook.com/
Komentar: Savršeno mi je "legao" ovaj tekst. I obožavam ovu pesmu o Božiću. Nataša Milosavljević Čičić
Ime:
Mesto: https://www.facebook.com/
Komentar: Odličan poziv, a da još uvek nije vapaj, ima nam još spasa. Ратко Вукелић
Ime:
Mesto:
Komentar: Нека Твоје књиге, приче и друге објаве, буду и убудуће поуке и поруке, које забављају, подстичу на размишљање и показују да су то наше истине, да не говоре, само, нама и о нама, него из нас. Срећан Ти рођендан! Milan Gačić
Ime:
Mesto:
Komentar: Хвала Никола, на издвојеном времену и труду. Покушаћу на брзу руку да одговорим али се надам да ће бити прилике и за разговор. У праву си, књига је сувише лична и писана је као порука потомку а мање за ширу публику. Што се тиче малог слова то је намерно урађено са циљем да умањи ововремено и земљаско (људи, градови, државе) а да у први план стави оноземаљско, што се не може именима крстити. Само на страни 82 користим велико слово код имена управо јер се ради о Вампиру. Ратко је мало претерао са причом о мом национализму зато што ја то све схватам мало другачије од класичних националиста, имам разумевања за разне стране и углавном сам националиста из нужде: бранећи се. И најзад, у праву си што се тиче метафоре и алегорије: заправо цела књига је управо то. Знао сам да неће имати комерцијалног и ширег запажања и успеха, нисам је због тога писао, касно је мени за славу и успех. Ја само, што рече Андрић, правим себи степенице да се спустим у гроб а не да се у њега стрмоглавим или да ме баце. Најзад, да те питам, могу ли овај твој коментар да ставим на свој сајт са осталим коментарима? Надам се скором виђењу и разговору. Молим те, пошаљи ми адресу да ти пошаљем последњу књигу, она је потпуно другачија од Пастрмки, па бих волео да је прочиташ. Поздрав од Игора (извини на грешкама, брзо сам писао)
Ime:
Mesto:
Komentar: Poštovanje gospodine Igore ! Zanima me može li se i gde kupiti vaša knjiga : Kosovo - Večiti rat . Ja sam poreklom sa Kosova , iz Lipljana gde sam živeo do 2001 . Počeo sam da čitam vašu knjigu u pdf formatu ali to nije ono pravo , više volim da knjigu imam u ruci. Očekujem vaš odgovor. Srdačan pozdrav !!! N.V.
Ime: KUVARICE MANJE ZBORI – DA TI RUČAK NE ZAGORI!
Mesto:
Komentar: Hvala na lepom tekstu.Zaista sam uživala uz jutarnju kafu čitajući ga. "Када жене владају кухињом оне владају и светом."- treba malo razmisliti o ovoj rečenici... Tatjana
Ime: O piscu i pisanju!
Mesto:
Komentar: Поштовани Игоре! Прочитао сам ваш текст "О писцима и писању" који ме је одушевио! У много чему имамо иста мишљења. Поздрав! Жарко
Ime: Вечити рат
Mesto:
Komentar: Каква књига!!! Очи ми је отворила!!! Дејан, САД
Ime: tenci
Mesto:
Komentar: kroz simboliku i naucnu fantastiku izvanredno opisani sukobi i dileme na balkanu... psi rata - vampiri D.F.
Ime: Вечити рат
Mesto:
Komentar: Да сте којим случајем Албанац и да сте написали за њих књигу као што је Вечити рат (са њиховог становишта) они би је штампали у 10.000 примерака. Дејан, САД
Ime: Dragan
Mesto:
Komentar: Veciti rat, hvala Vam ya neprocenjiv doprinos tzv. #unutrasnjem dijalogu#!Preporucujem svima. Pozdrav od Dragana!
Ime: Deveti krug Svetog kralja
Mesto:
Komentar: Neki dan u Jagodinskoj biblioteci vidim na polici dva primerka ove knjige a da pre toda nisam znao da je istu napisao i stampao uvazeni pisac Igor Djuric sto se samo moze pripisati tome da nema odgovarajucu marketing sluzbu...uzeo,procitao i ono sto mogu da kazem je da je ovo nesto potpuno drugacije od ranijeg...i ne bih se usudio da iznosim misljenje o njoj jer nisam bas iz te price...ali ono sto mogu da kazem je da sam se osecao kao da citam bajku za odrasle posle koje sledi preispitivanje sebe,drugih,sta to mi radimo na ovom svetu i zasto mislimo da smo toliko bitni u ovom zemaljskom zivotu... Predrag Patric
Ime: Deveti krug Svetog kralja!
Mesto:
Komentar: Zdravo Igore, pročitao sam najzad natenane Deveti krug svetog kralja i rekoh odmah da javim utiske. Prvi, možda ne tako značaan, ali ipak osnovni za mene je da je knjiga jako čitljiva. Kažem, možda je to nebitna činjenic, ali kod mene važi da, ako se na samom početku "mučim" sa knjigom, teško da ću je dovršiti, ili ću je eventualno dovršiti nekad, neodređeno kad i bez nekakvog utiska o pročitanom (jedini izuzetak predstavljaju kod mene dela Umberta Eka). Sem čitljivosti, jako mi je interesantan taj "šmek" SF-a koji se provlači kroz priču i čestitam ti na smelosti da žanrove koji su po mom laičkom mišljenju suprotstavljeni, združiš i ukombinuješ tako da su u ovom slučaju budu kompatibilni. Lik doktora mi se vrlo dopao i njega sam doživeo kao pozitivnog lika, kao idealistu, u biti dobrog čoveka vođenog pravičim idejama, ali i nepravičnom svetu i istim takvim vremenima, čega on ne želi ili ne može da bude svestan. Njegovi dijalozi sa islednicima, naročito sa prvim, su veoma interesantni. Nažalost, epohu o kojoj je reč razgovoru sa prvim islednikom jako slabo poznajem, pa bi možda utisak kod mene bio još bolji da sam istorijski potkovaniji. Svakako najjači utisak ostavlja glava označena godinom 2009. i stava sam da bi ona mogla da predstavlja naubedljivije finale ove priče jer je svako slovo tog dela na pravom mestu. Glave koje slede posle toga (opet, to je samo moj utisak, ništa više) mi nekako konceptualno ne "leže" i deluju mi kao da se mogu tumačiti kao zasebne celine u nekom eventualnom SF nastavku priče ili novoj priči na temeljima ove o "kapiji". Da ne dužim više, knjiga mi je veoma prijala i zahvaljujem ti na prilici da je čitam i budem zadovoljan pročitanim. Sada prelazim na "Klinički život" pa javljam utiske o pročitanom (verujem da će me jejdnako privući kao prethodna). Pozdrav i prijatnu nedelju ti želim! Nikola Petković
Ime: Зоран Ђинђић – Мит о визионарству
Mesto:
Komentar: Одмерено и прецизно, а надасве тачно. Не оставља простор ни за дискусију, а камоли за озбиљнију расправу. Свака част Игоре! Ако, којим случајем, будеш хтео да се опробаш и у политици, са оваквим даром расуђивања и анализе, купио си ме...Саша Станишић
Ime: Зоран Ђинђић – Мит о визионарству
Mesto:
Komentar: Opsenar bez znanja šta je država i bez iskustva kako se ona vodi. Imao je priliku veka a ostavio je još gore. Okružen onim koji su ga ubili, obogatili se i koprcaju na njegovoj smrti. Ranko Dragnić
Ime: О лику, делу Мирка Ковача
Mesto:
Komentar: Овај текст је по садржају, приступу и обради теме, и самоме писцу веома, веома пријатно изненађење за мене! Све честитке, вредело је отворити овај блог и прочитати га. Српска ћирилица
Ime:
Mesto:
Komentar: Latest USA news. We n we publish all of them fresh and advanced news World, estimates experts. All evil on this planet is created with the quiet tacit consent of the indifferent. No one provides us with incentives. We are Volunteers. We are building a civil society. The people are the bearer of sovereignty and the only source of power. No one can usurp power. Useful topics - Conflicts Quote News INSURANCEkl
Ime: Елена Тимцова
Mesto: Наталья Наумова
Komentar: Благодарю! Интересно читать ))
Ime: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА О ДРУГИМА – И ДРУГИ О Њ�
Mesto:
Komentar: istorija književnog besčašća. odlično je
Ime: БЕСЕДА НА ПРОМОЦИЈИ: О ДЕВЕТОМ КРУГУ!
Mesto: Анониман 29. јун 2018. 09: 23
Komentar: Беседа равна приступној за САНУ
Ime: Промоција романа Девети круг…
Mesto:
Komentar: Ponosim se na tebe Igore ,isto kao da nisi ni otisao.... Vesna Malikovic
Ime: Промоција романа Девети круг…
Mesto:
Komentar: Промоција новог романа Игора М. Ђурића На Видовдан, у четвртак, 28. јуна у сали библиотеке одржана је у оквиру манифестације Дани Лазаревца промоција књиге завичајног писца, сада Лазаревчанина Игора М. Ђурића. Роман је понео наслов "Девети круг светог краља (изопачено време велике деветке)". О књизи су говорили Ратко ВУкелић, историчар и библиотекар и аутор. Програму је присуствовало четрдесетак веома заинтересованих посетилаца. Уводничар Ратко Вукелић, овај пут и у улози књижевног критичара, указао је на чињеницу како је заправо главни лик романа манастир Дечани и како велика уметничка дела, она најбоља, настају из вриска, а не из лагодности и хедонизма. Истакао је да овај роман свој квалитет извлачи из чињенице да је аутор Игор Ђурић родом из Истока у Метохији и да је као директан учесник и сведок апсолутно компетентан да овај пут на високи уметнички начин проговори о српској и метохијској култури, менталитету, историји и људима и људским великим делима. Међу тим великим људским делима је у сваком случају и већ поменути манастир, који је својом лепотом и важношћу довео до реалности да га УНЕСКО уврсти у Светску културну баштину. Ликови романа су једна мешавина историјских личности и у мањој мери фикције, којом је аутор повезао свој метохијски завичај и свој нови дом у Лазаревцу. У роману су присутни описи природе, људи, динамични дијалози, па чак и поезија. Сам аутор је истакао да је овај роман заправо једна проширена приповетка коју је истиснуо из себе као резултат вишегодишњег проживљавања, промишљања и жала за изгубљеним завичајем. Игор Ђурић се присутнима, али и широј публици преко директоног преноса на јутјубу обратио једном подужом беседом, за коју је Ратко Вукелић рекао да је равна већини приступних беседа за највише културне и научне установе. То сведочи и реакција великог броја људи који су преко електронског медија пратили промоцију. Ратко Вукелић је изразио жаљење што завичајни писци, који су непосредно пре промоције имали окупљање у просторима библиотеке нису нашли за сходно да присуствују промоцију из нама непознатих и неразумљивих разлога. Изузетан допринос успеху ове промоције дао је глумац Бојан Белић који је читајући Игорову поезију и одломке из књиге покренуо емоције код присутне публике, која му је аплаузима и одобравањем давала подршку. Библиотека Димитрије Туцовић - Лазаревац
Ime: Очева смрт
Mesto:
Komentar: Ово ти је фантастично, то нам недостаје, ово ти је катарза. А. 04: 47
Ime: Девети круг светог краља (изопачено вр
Mesto:
Komentar: Поштовани Игоре, са задовољством сам ишчитавао странице Твоје књиге "Девети круг Светог краља - Изопачено време велике деветке". Да није овог времмена "изопачене велике деветке", драги Игоре, она би свакако служила многима да на време отворе очи како би одраз свог (не)чињења видели у огледалу живота. Твоја Књига је лек, не само за оне посрнуле већ и за наук, онима који долазе. А даће Бог да ће се оваква штива једнога дана читати и као обавезна лектира у школама, служити својој сврси и намени. Желим Ти још мноштво умних и лепих речи укоричених у књигама које ће испуњавати душе Твојих многобројиних читалаца. Срдачно Предраг Остојић
Ime: БАБЕ И ДЕДЕ
Mesto:
Komentar: Igore poznata mi je ova priča čula sam je puno puta od moje baba Zorke .Valjda je i njen deda učestvovao u tome.što se tiče tvoje baba Vanke nje se odlično sećam.Stalno smo joj uzimali jabuke baš te o kojima pišeš.Ostala mi je u lepom sećanju.Kod nas je vazila za strogu ženu ali i pravednu. Puno pozdrava od Snežane Pešić Prica.
Ime: ИСТОЧКА МЕЋАВА
Mesto:
Komentar: М. Костић Стварно леп текст, нежан, из душе писан. Ко се пита шта је то ''песма у прози'' - то је ово.
Ime: O PISCU I PISANJU
Mesto:
Komentar: Огроман материјал који није било лако савладати. Занимљиво, ту и тамо дискутабилно, Недостаје литература на крају, одакле су цитати, што је важно ако се текст штампа. Мене још увек више интересују дела писаца него они сами, најчешће зажалите кад их упознате... М.А.
Ime: raseljenik
Mesto:
Komentar: Ау човече, прочитах је данас у једном даху. Веома емотивно, чини ми се да има делова који су написани из личног искуства и из личних емоција. Много ми се свиђа и мислим да онај ко није доживео макар део ових догађања не може у потпуности да се уживи у причу. Свака част и само настави тако, пуно пздрава....Srecko Nicic
Ime: raseljenik
Mesto:
Komentar: Procitala !!! Divno...zivotno istinito...Ana Kovacevic Ex Dragnic
Ime: raseljenik
Mesto:
Komentar: Odlicno stivo Igore ! Bravo ! Небојша Јовановић
Ime: jedna godina u njujorku
Mesto:
Komentar: Tamo ima poklona,i veliki crveni deda mraz....jelka do plafona i ogromni pokloni ispod nje...Doduse ima i vatre i dima,a odskora putuju i tunelima do posla ispod vestackog snega...i tako dalje..JJ
Ime: jedna godina u njujorku
Mesto:
Komentar: Ја сам прочитао још прошле године и право да ти кажем, много више верујем теби у опису, него свима овима који причају да је то обећана земља. Сигурно има у свету земаља које су добре за живот али чисто сумњам да је то ова прекоокеанска ајд да кажем држава. Мада ме више подсећа на предузеће где је најбитније исцедити из човека и задњу кап зноја и крви....
Ime: jedna godina u njujorku
Mesto:
Komentar: Ko pregura godinu, dve, stopi se i utopi u kapitalistickom sistemu. Ali posle 15 godina provedenih u ovoj robovlasnickoj zemlji reci cu samo da svaki covek gradi svoju sudbinu ma gde god da se nalazi. Ovo je zemlja, jedina na svetu gde za sat vremena minimalca mozete kupiti rucak. Gde su zakoni tu da se postuju. Gde zelje mogu da postanu stvarnost ukoliko to zaista zelite! Chicago je srpsko selo tako da se u njemu nikada necete osecati kao stranac. To je moj pogled na zivot preko bare. Naravno svi smo mi drugaciji. Moje pesme koje sam pisala su pune tuge i vapaja za "domovinom" ,ali te pesme su pisane u prvih nekoliko godina , dok nisam sazrela i pocela da posmatram zivot drugim okom. Anita
Ime:
Mesto:
Komentar: Свака част Игоре. Углавном прочитам твоје радове, чланке, али нормално неки се и прескочи. Сада могу на миру када имам времена да их читам као приповетку или роман, поздрав и само настави, перо ти је бритко и оштро што је данас реткост..поздрав...
Ime: Radoš Ljušić , ”Vreme surovosti” , Govori Igor Đurić
Mesto:
Komentar: Миомир Костић16. децембар 2015. 10.24 Леп текст Игоре, емотиван, садржајан, достојан тренутка. Стварно ми је драго што, осим Радоша, Исток има и тебе.
Ime: Тома и Давид – исти клинац само друго па�%B
Mesto:
Komentar: Поштовани г. Ђурић, Иако ме не занимају ни Т. Николић, актуелни председник државе, ни овај квази писац Ф. Давид, случајно сам на неколико места на интернету (на страницама које пратим) наишао да текстове који говоре о томе шта се дешавало у Народној библиотеци тога дана... И из неког разлога, читајући разне коментаре, одлучих да се заинтересујем шта о свему имају да кажу разни компетентни људи... Ваш коментар је практично објединио све оно што је битно и релевантно, из непристрасног угла гледања, при чему сте можда заборавили да напоменете само још две, релатнивно небитне ствари, али би допринеле општем утиску. Прва је да је тај исти Тома Николић, о чијој каријери, дипломи, о чијем штрајку глађу и седењу на стиропору, генерално о чијем животу се може свашта рећи... дакле, да је тај Тома ипак демократски изабран председник државе који има право да присуствује у тој Народној библиотеци том дешавању... и који чак и није уручивао награду дотичном Ф. Давиду... Друга можда интересантнија је та да господин Давид, није све време своје присутности у библиотеци скинуо капу са главе, па је ваљда тим чином показао своје поштовање тој институцији, ако већ не том спорном човеку чијег се присуства оградио... Све најбоље, Д.Г.
Ime:
Mesto:
Komentar: Господине Ђурићу Као прво имате изврстан блог а искрено ја сам тај који га посећује а не прочитам све осим што ме побуди и у једну руку погоди а што се тиче "ПОТОПА СРБИЈЕ" то је већ одавно почело и стално се дави некад више некад мање ...надајмо се само да не потоне и неком "ВИРУ" ...ви сте свеврсни и један од оних реалних критичара ...Ја сам из вашег краја село Србобран недалеко од Истока ...глрдао сам пар ваших пар видео клипова и видим да сте стварно добар писац и да сте доста тога написали . "ИСТОЧКЕ ПРИЧЕ" тај роман ме интересује надам се кад будем долазио у Београд ПОЗДРАВ
Ime:
Mesto:
Komentar: Хармонично друштво без сукоба не постоји нигде. Ако демократија није идеалан поредак државе и друштва бар до сада ништа боље није измишљено. А морам рећи да ја све то што се догађа у Србији некако гледам са стране и нисам погођен директно али ме боли јер мој народ страда и болује бар заднњих двадес и кусур година. Моје мишљене је бар како осећам да у србском народу влада неки идеализам што се тиче демократије,мисле да се сама по себи изграђује незнајући да су они ти који су срж демократије и да су они ти који демократију могу да доведу до функционисања. А нису свесни да не излажењем на изборе угрожавају демократију и стиме допуштају некад мањини да спроводе анти демократске идеале . Још што ми смета мио Срби склонисмо уздизању култа личности што сматрам да то ја анти демократски такве личности су склоне похлепама за што већом власти спроводећи своје идеје.Наравно демократија се учи сваког дана али изгледа у Србији и на Балкану сами понављачи умјесто да заврше "факултет демократије" они су јос увијек у основној школи.Част појединцима!..............................Игоре свака част на твојим прилозима на интернету и Фејсу а чиними се да си ВУК САМОТЊАК...а небих волио да је тако од мене свака подршка ПОЗДРАВ од Србобранчанина испод Мокре Горе (6км)
Ime: Џога
Mesto:
Komentar: Ђурађ ми је донео нову књигу'ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ' Ни један писац,није таквим језиком описао повест својих предака и потомака.Савремено - а читко.Дубоко - а питко.Мајсторски одрађено.Читав век је сместио у нешто што читалац осећа као дан и ноћ.Стварно изванредна прича о градитељима и ствараоцима. Реч је о новој књизи Игора М.Ђурић
Ime: ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ
Mesto:
Komentar: ''Увек када напишеш овако нешто крупно заслужујеш све честитке.'' M.К.
Ime: ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ
Mesto:
Komentar: Ђурађ Ђурић: У време јефтине песме, прозе, књиге и још јефтинијих писаца, писаца који се уместо за кусур, продају за жваку, ти си успео да нађеш своје „изгубљено дело“, склапајући изгубљене године. Ниси се продао ни за кусур, ни за жваку, остао си доследан и веран својим мислима и свом пенкалу. Нећу да будем сентименталан и патетичан, иако ми ова твоја књига даје за право да то будем, јер нема потребе за тим. Довољно смо патетисали, дошло је време да се радујемо нашој прошлости. Прошлости која нас је довела овде где смо, мимо наше воље, али и прошлости која је дозволила да напишеш једно од најбољих дела данашњице а и „будушњице“. Пристрасан сам, и дозвољавам то себи, што је још једно право које ми књига даје и које ћу радо искористити. Вероватно ће једног дана неки велики критичари да коментаришу и хвале твоје писаније, и нек’ им је алал, али ја ћу у овом мом штуром коментару само да ти кажем: Хвала ти.
Ime: ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ
Mesto:
Komentar: Lale, upravo sam pročitala, bolje reći progutala, poslednje slovo tvoje knjige. Šta reći osim da je fantastična...Pročitala sam sve tvoje knjige i svaka mi je draga na svoj način. Ipak, ova je moj favorit, definitivno...Nisam kompetentna da dajem književne kritike, pišem ovo ka neko ko stalno nešto čita ( poznate i manje poznate pisce, svejedno) i to mi daje za pravo da ti, potpuno nepristrasno, s obzirom da si naš jedini porodični pisac, kažem da si sa ovom knjigom definitivno sazreo kao pisac i da si sa njom postavio sebi, visoke standarde za ubuduće...S nestrpljenjem očekujem sledeću knjigu :)) Lela
Ime: Jovica Đurđić
Mesto:
Komentar: Poštovani gospodine, Sa zadovoljstvom pročitah tekst o Mirku Kovaču. Konačno je bilo vrijeme da neko jasno i glasno progovori o tom piscu tako. Inače, živeći ovdje u Krvatskoj, osjećao sam gađenje kada se ta spodoba pojavila u Rovinju i nastavila da pljuje.
Ime:
Mesto:
Komentar: Хвала Игору М. Ђурићу што је смогао снаге да савлада гадљивост (немогуће да је није осећао) и што је сишао у кал и прецизно изложио све прљавштине неког ко је уложио више труда да буде писац него да буде човек. Мало му замерам што је пред крај склизнуо у Ковачев стил али не превише јер некад се мора и по оној ''према свецу и тропар''.Vacić Dušan
Ime: КАКО ЈЕ КИШ ПРЕПИСИВАО А ДРУГИ ГА БРАНИ%
Mesto:
Komentar: 11. август 2016. 09.33 Коначо да после 30 година; квази-политичког, западно-подаништва у земљи Србији, без икакве; филозофско-идеолошко-уметничко-теоретско-православно-стваралачке-снаге -духа у Срба, да прочитам и нешто сасвим, сасвим нормално. mico
Ime: Mirko Kovac
Mesto:
Komentar: Dušan Milijić22. август 2016. 13.35 Тешко је дати коначан суд о Мирку Ковачу, заиста је био контроверзна личност, а опет јесте све некако типично: ишао је тамо где је имао користи, припадао оној нацији где је био добро плаћен и награђиван (на крају је био и црногорски писац). Баш читам "Вријеме које се удаљава", није лоша књига, много тога се може сазнати, мада би неке ствари могле да се ставе под знак питања. Можда је проблем у томе што је деведесетих била оваква ситуација: или сте за Милошевића, или сте против Србије. Ковач је био против Милошевића, дакле против Србије и Срба, што му можда и није била првобитна намера, али тако је на крају испало. Сметало му је што се Милошевић меша у грађански рат у Хрватској, а да ли би му, рецимо, сметало што се САД и НАТО мешају у сукобе на Космету! Истина је да за судбину Срба из Крајине и Милошевић сноси део кривице, али ако већ пише о томе, Ковачу је била морална дужност да ствари каже до краја и у правом светлу прикаже изгон Срба. Кад говори о свом пријатељу Бају Шарановићу, Ковачу је најбитније то што је Бајо био министар за време Милошевићеве власти, а небитно да ли је нешто добро учинио за време свог мандата, Ковач то уопште не помиње. Захваљујући баш таквим предрасудама "другосрбијанаца", и данас се писци и уметници који су радили за време немачке окупације карактеришу као квислинзи и ништа више. А ако за време Милошевића неки уметник није био "дисидент", безмало се сматра српским националистичким комунистом, дакле нацистом. Ковача ипак треба читати, био је он добар писац, и рекао је једном, парафразирам, његова нација су његови читаоци, они који га разумеју без превода, тако нешто. Само, остаје чињеница да је Ковач преводио своје старе текстове на хрватски кад је требало. Слично је чинио и велики боем Тин Ујевић, који је своје прве песме објављивао на српској екавици, да би их за наредно издање само пренео на ијекавицу. А Ковач је у мемоарима оставио сведочанство о наводном познанству са Ујевићем. Ако је Ковач наследник Ујевића, онда је наследник по томе што је своје српске текстове кроатизовао. Можда је Ковач рођен у погрешно време, кад је нација била све, а он желео да некако остане изван тога. И није чудо што се деведесетих још више зближио са Филипом Давидом: Србин који је отишао у хрватску књижевност и Јеврејин српски књижевник, обојица ламентирају над Југославијом. Ако су већ хтели да буду Југословени, онда би они најбоље требало да знају одакле је кренуо распад Југославије: сигурно не из Београда. Свака част за овај текст, свака критика је на месту, сигурно је ово реалнији приказ "Вријемена" него што је у рецензији (за "Лагунино" издање) дао Филип Давид. Попут Ковача, још су неки уметници, који су били симболи СФРЈ, писали на сличан начин и из сличног угла, видећи у сукобима 1991-1999 само српску агресију. На пример, Беким Фехмију и Раде Шербеџија у својим мемоарима такође нису штедели Милошевића и Ћосића. А свим тим уметницима једно је заједничко: били су швалери и мангупи, миљеници српске публике, понекад и миљеници режима, далеко од тога да су били дисиденти мада нису били ни комунисти, били су за опстанак Југославије, а онда им није засметало што су се Словенија, Хрватска и БиХ отцепиле, него им је сметало што је ЈНА чувала територију СФРЈ и што су Срби у новонасталим државама тражили своја права. И свима је крив Добрица Ћосић. Ипак, рећи нешто лоше за Шербеџију и Фехмијуа, и данас би у Србији наишло на осуду, не само од стране "другосрбијанаца".
Ime: Aleksandra Saška
Mesto: Рецепти за свашта (�%
Komentar: 24. септембар 2016. 01.40 Odličan tekst, kao u ostalom i svi vaši tekstovi...ogoljeno...surovo realno...sa vašim kulinarskim začinima...
Ime:
Mesto:
Komentar: Trenutno najbolji ,,analitičar,,(mrzim ovu reč) ,stanja društva,čovek koji nepogrešivo cilja prave teme!Bravo ,Igore! Dragoljub Lazovic
Ime:
Mesto:
Komentar: Анониман07. новембар 2016. 04.36 Gospodine Djuricu, slazam se u svemu sa Vama, potpuno ste u pravu kada pricate o Evropi iako ste previse radikalni.Zapravo ne samo da Srbija i banana drzave ex Jugoslavije nisu samostalne, vec ta ista Evropa nema nikakvu samostalnost.Evropom vlada novac i interesni kapital, sve drugo je nebitno, a birokrate u Briselu nemaju nikakav interes da neguju Evropu sa svim njenim vrednostima...za njih je bitno da dobro kasiraju i da pod savremenom prinudom porobljavaju druge narode.I meni je tesko kada pomislim koliko nasi politicari teze tom loncu, ali sa druge strane ih razumem jer smo mali, razjedinjeni, iseljeni, a oni zele supu od nas i to ce terati sve dok nas ne isposte, do zadnjeg siromastva...Problem je da i evropski covek nije zadovoljan, ali je prinudjen da trpi da mu ne bi bilo jos gore. To vrlo dobro znaju kreatori svetske politike i zato i kidisu na svakoga ko im se usprotivi. Najgora je cinjenica da Evropljani jos dugo nece da se pobune protiv u ime demokratije ove diktature, jer je slab, razjedinjen, umoran i iscrpljen.Da , pitanje je kako bi Evropljani izdrzali u Nemackoj ili Francuskoj bez vode, struje ili hrane. Ali, sve i dalje funkcionira, dakle evropski trut radi za paar stotina eura pensije od koje ne moze ni jednu sobu da plati, dok nosioci krupnog kapitala neznajuci sta sa novcem razmisljaju koga ce dalje porobiti. Politicari su ovde samo marionete bez karaktera i lica.Dugo ce nas u buducnosti pratiti ovo stanje...sve je neizvesno, ali za male zemlje i malog coveka dramaticno...zato i jeste cilj sve zemlje razrusiti, kao mali ne mozes se braniti...i to ide...uz podrsku Boga ili Alaha , svejedno.
Ime:
Mesto:
Komentar: Анониман је оставио нови коментар на ваш пост "КОЛИКО АЛБАНАЦА СУ УБИЛИ СРБИ 1999-те?": Mrak kraja 20. veka i sumrak 21.veka. Napomena procitati knjigu sest spanskih novinara izvestaca sa Kosova za vreme bombardovanja NATO (u kome su ucestvovali i spanski snabdevaci goriva u letu)knjiga se zove UBU NA KOSOVU.
Ime: Vreme zlih pastrmki
Mesto:
Komentar: Igi, napisao si izvanredan roman, moje čestitke! Uživao sam u čitanju, nijednog trenutka nisam imao želju da se oduprem ( a nisam ni želeo! ) tvom fantazmagoričnom svetu. Ništa slično ne mogu da nađem u do sada napisanom ( možda bi to moglo, na planu lucidnosti, da bude Pseće srce Bulgakova koje obožavam ). U srpskoj literaturi proteći će mnogo vode dok se ne desi nešto slično. Na izvestan način si me iznenadio jer si stvorio nešto što se razlikuje od svega do sada napisanog u tvom opusu ( jači upliv fantastike uz zadržavanje onih elemenata stila koji su krasili tvoje dosadašnje knjige-osećaj za ironiju, farsu, čak cinizam, ali nezajedljivi ). Izvanredan melanž koji će tek da da veličanstvene rezultate u tvom budućem radu. Puno pozdrava od Miće, uz zahvalnost što si uneo svetlost u sumorni svet koji živi.
Ime: BLOG SRBI(I)JA
Mesto:
Komentar: Poštovani gospodine Đuriću, dok pišete, i kada napišete, Vi spaljujete sve mostove iza sebe u vremenu kad većina onih koji pišu ne smeju ni da pređu preko mosta!!! Sa poštovanjem, D.T.
Ime: КАКО ЈЕ КИШ ПРЕПИСИВАО А ДРУГИ ГА БРАНИ
Mesto:
Komentar: Браво за овај сјајан текст! Сећам се да је "НИН" објављивао препуцавања Киша 1978. године, ако се не варам. Згрожена сам била текстом оне његове разгледнице упућене Жану Деск -у. Zorica Peleš
Ime: ПЕДЕСЕТЕ: ПОЧЕТАК КРИЗЕ СРЕДЊИХ ГОДИН%
Mesto:
Komentar: Poštovani Igore, neki Vaši tekstovi čuvaju uspomene na najbolje redove Mome Kapora. Srdačno, Zorica K.
Ime: БУВЉА ПИЈАЦА
Mesto:
Komentar: Igore zavrsih sa citanjem i sada kazem prelepo ,nekako bilo mi je lepo kad sam citala kao kad citam dela MOME KAPORA .Lepo je bilo putovati sa obicnim ljudima kroz vreme i istoriju. Zdenka Kevesevic
Ime: Kosovo – Večiti rat
Mesto:
Komentar: Igore SVAKA TI ČAST Ranko Dragnić
Ime: ИСЛАМ И ТРУЛИ ЗАПАД…
Mesto: lucky
Komentar: То је то. Додајмо и феминизам који је измишљен како би се породица лакше растурила, док би истовремено приходи од пореза били дуплирани :) Ипак је најпогубније по националну моћ једне земље оно што смо ми допустили :(
Ime: УЛОГА ПИСЦА: Дело мора да вређа, да кроз
Mesto:
Komentar: Миомир Костић09. април 2017. 12: 54 Нисам сигуран да у свему могу да се сложим са овим твојим констатацијама. - Зашто ''дело мора да вређа...''? Многа вредна дела су написана а да није било вређања у њима. - Дело не мора да се односи на актуелну ситуацију, па да ипак оствари утицај, на академике или домаћице, зависи шта је и како писац написао. - Мало је прејако речено да писац ''без окова'' не може бити ни човек. Много је примера који до демантују. - ''За писца није важно колико ће људи прочитати то што пише''. Јеси ли сигуран у то? Ја мислим да им је то много важно из више разлога.
Ime: МОНДИЈАЛИСТА ИЛИ ПАТРИОТА – толеранц%
Mesto:
Komentar: Призивање нетолеранције је први корак ка призивању ужаса рата. Систем једначина је тривијалан: толерантни Србин + толерантни Хрват (Шиптар,...) = сарадња нетолерантни Србин + нетолерантни Хрват (Шиптар,...) = крвопролиће Сусрет 2 толеранције доводи до обостраног напретка, сусрет 2 нетолеранције до рата и горе побројаних ужаса - ножа под грлом, силовања, згаришта...
Ime: МОНДИЈАЛИСТА ИЛИ ПАТРИОТА
Mesto:
Komentar: М. Костић Нисте поменули трећу варијанту: један толерантан, други не толерантан (и агресиван). Који је ту резултат?
Ime: ЕВРОПА ИЛИ БАЛКАН?!
Mesto:
Komentar: Игоре, твоје тезе и виђенје о појмовима Балкан и Европа су реалистичне и доказују по моме да је Европа увијек настојала и настоји да потчини Балкан и то економски као и политички што је у неким балканским земљама и успјела.Садашња ЕУ је као гњила крушка финасиски погођена а умјесто јединствених владају национални интереси.Европом руководи капитал лобоисти а политичари су те марионете који њихове циљеве спроводе .Волио бих дасе србија освијести тј србска интелегенција, да Србију изведе на пут ка бољем животу за народ са толеранцијом, љубављу и перспективом за боље сутра без вјерске и расне мржње и националног популизма...... Поздрав мој Игоре Слободан Михаиловић
Ime: ЗЛЕ ПАСТРМКЕ против НИН-ове награде!
Mesto:
Komentar: Радосав М. Лазић Јасно је ко дан да нису све књиге прочитали таман да су хтели. Опет награда ЈЕ додељена (!!??) Овде би се ја као методолог запитао има ли сврхе причати даље? Значи НЕМА сврхе. ----- На питање КАКО и ЗАШТО одговори би могли да се добију кроз питања: ко с ким иде на пецање, ко коме креше свастику, ко је коме ове године е да биХ овај њему идуће, ко ће кога да угура у коју плаћену комисију, ко ће на који студијски боравак по белом свету, ко ће коме да додели стан итсл. Овај одговор ће доћи сам од себе, ако већ и није наговештен у твом тексту. ----- Треће и сам истичеш да постоји интелектуална и уметничка вредност, што ће рећи "умјетни дојам", кроз који се деценијама шверцују камиони са аксизном робом. И ником ништа. Игор М. Ђурић Мислим да није свастика кресана, мада, кажу, кресања је било. Радосав М. Лазић Ја сам то више некако ... апроксимативно :)))
Ime: Kosovo – Večiti rat
Mesto:
Komentar: Свака част, ништа ни "за додати", нити за "одузети", сажето и концизно, а што је најважније "право у мету". Редовно пратим Твоје објаве, хвала Ти за све што радиш за ово наше свеколики српство. Нека те Господ Бог поживи и чува! С.С.
Ime: Kosovo – Večiti rat
Mesto:
Komentar: Mrak kraja 20. veka i sumrak 21.veka. Napomena procitati knjigu sest spanskih novinara izvestaca sa Kosova za vreme bombardovanja NATO (u kome su ucestvovali i spanski snabdevaci goriva u letu)knjiga se zove UBU NA KOSOVU.
Ime: Kosovo – Večiti rat
Mesto:
Komentar: Druze moj ,mi smo u kandzama zapadnih mocnika i domacih izdajnika. Sto nas oni blate, jasno mi je, ali mi nije jasno koja je ova pogan u nasem narodu. Posle svega Njegos je opet za novo citanje, za one koji mozga imaju. M. Đ.
Ime: КЊИЖЕВНИ ТРЕНУТАК: СИЛИКОНСКИ КРИТИЧ%D
Mesto:
Komentar: По ко зна који пут Игор је у праву. Не пристаје на мук.Питање је да ли истина увек боли,али увек кроз време нађе путеве ка бољем.
Ime: О КЊИЖЕВНИМ КРИТИЧАРИМА У СРБИЈИ!!!
Mesto:
Komentar: Obožavao sam da sedim sa pokojnim Miodragom Milojevićem. Godilo mi je i što je to bilo obostrano. Mnogo sam naučio od njega, nadam se i on od mene koliko toliko. Čuveni aforističar, objavljivao i pod pseudonimom "Iva Mažuranić", kao takav bio nagrađivan itd, itd. Odao mi je jednom prilično proverenu tajnu kako tvoj učenik može na konkursu da dobije književnu nagradu na nivou SFRJ. To je onda bilo "dobro" i za tebe kao stručnjaka, pedagoga i taj rad, naravno ako tome stremiš :) Potrebno je da učenik bude talentovan, da rad bude kratak i da "verno" dočara neko "četničko zlo". Pokazao mi je i uspešnog lokalnog pesnika koji je u naletu komunističke inspiracije predložio da se i nebo oboji u crveno :))) Радосав М. Лазић
Ime: О ИЗДАЈИ
Mesto:
Komentar: Све сам их препознао и лепо си их окарактерисао и категорисао. У последње време прекидам гледање ТВ емисија када су они учесници, смучили су ми се. Али, примећујеш ли да су сада на том послу и успешнији од њих они који би требало да сачувају земљу. Јуче ОНИ, данас ОВИ. Много издаје за овако малу Србију. Миомир Костић
Ime: Зоран Ђинђић
Mesto:
Komentar: Objektivan tekst sa jednom konstatacijom- Đinđić je bio duboko umešan u kriminalne afere i rasprodaju preostalih kapaciteta, a koje su između sebe delili Čeda, Dušan Mihajlović, Čović i ostali. Samo zbog Viktorija grup je trebalo da odgovara da je ostao živ. Nakon rupenja Miloševića on je bio jedan od onih koji su rekli- E sad hajde da podelumo između sebe ovo što je ostalo, a narodu .....
Ime:
Mesto:
Komentar: Precizno, u srž pogođeno, a obrazloženo jasnim i nedvosmislenim rečima, da ne razume i ne slaže se sa iznetim gledištem i stavom samo onaj "ko NEĆE da shvati" jer iz nekih ličnih i uskogrudih interesa to mu jednostavno ne odgovara...Ovo je ko zna koja u nizu Igorovih jasnih, pitkih i elokventnih objava, u kojima se bavi suštinskim, a na žalost po nas sve, teškim životnim pitanjima, mada to mnogi ne shvataju... Oni koji imaju svoj stav u vezi sa temama i pitanjima koje Igor tretira,prateći njegov pisani sveukupni rad, ili ukoliko to nisu u mogućnosti prateći makar njegove periodične objave, u nekom svom slobodnom vremenu, imaju divnu priliku da iznova prispitaju sebe i svoja gledišta. A ukoliko ih nemaju, ni stava ni gledišta, niti su "odabrali stranu", ovo je prilika da se zapitaju u kojoj meri su oni kao ljudi društvena i socijalna bića...Puno pozdrava za Igora i sve one koji, kao ja, prate njegov rad i imaju čast i zadovoljstvo da se smatraju njegovim drugom, prijateljem, pa i obožavateljem pisane reči... Uzdravlje!!! Sasa Stanisic
Ime:
Mesto:
Komentar: Захвалан сам што у твојим објавама понекад проналазим своје мисли и осећаје,које сам нисам умео да изразим,па се нађем у чуду да своје мисли и осећаје,које нисам умео да изразим,од тебе позајмљујем или „крадем“. Milan Gačić
Ime: ДЕВЕТИ КРУГ СВЕТОГ КРАЉА
Mesto:
Komentar: Над рукописом књиге „Девети круг Светог краља“ Игор М. Ђурић је преживео „Клинички живот“, вратио се из њега ојачан и смело загазио у хладну Бистрицу јер је, само прочишћен, могао да следи трагове светих србских вукова, који су га одвели у средиште Високих Дечана, где му се указала временска капија, она која се отвара одабранима. Писац нам, не робујући књижевној форми и не богохулећи, дарује своје раскошно философско размишљање о настанку света, држећи нас испред наше ововременске стране капије, приповедајући нам успут, србску далеку и блиску прошлост, задржавши се на личној драми Доктора зараженог погубном безбожном идејом; драми човека који је дошао да мења, а променио се сам. Драми народа који није одмакао даље од недовршене трагедије, испред чијег понора одлучно стоји писац да нам гласно каже да јесмо изабран народ и да од нас, водећи нас према временском порталу, родитељски прекорно затражи измирење и покајање, јер ћемо само тако, с оне стране капије у јаком светлу угледати монаха Георгија, насмејаног и раширених руку. У том Небеском царству које смо изабрали и због којег су нам се смејали вековима, дочекаћемо векове у којима неће имати ко да плаче. Небојша Џоговић
Ime: VREME ZLIH PASTRMKI
Mesto:
Komentar: Zdravo Igore, pre nekih mesec dana sam pročitao "Vreme zlih pastrmki" i od tad se kanim da ti napišem utiske. Nisam književni znalac, niti kritičar (a to kritičar inače uvek ima negativnu konotaciju), pa su moje impresije verovatno i nepotrebne. Ali pošto ja volim da porazmislim o svemu što pročitam i da ta razmišljanja podelim sa nekim ko ima strpljenja da ih čuje (još ako je taj neko autor istih, tim bolje), pa tako činim i sad. Najpre, prvo i opšte osećanje koje me je prožimalo tokom čitanja knjige je - zbunjenost. Ona je bila konstantna u manjoj ili većoj meri verovatno zbog toga što nisam upoznat sa tvojom životnom i porodičnom pričom, pa zato nisam mogao u punoj meri da ispratim i povežem sve slike i alegorije koje se u knjizi pojavljuju. Veoma mi se dopao motiv kamena, koji knjizi daje poseban pečat i težinu. Ti u knjizi proničeš u bit našeg, Metohijskog kamena i daješ mu životvornost i toplinu. Bez kamena, nema kuće, a bez kuće nema ni porodice, a ni života onakvog kakvog ga naša sredina i tradicija poznaje. Veoma mi se dopao i lik smuka koga sa nekako najbolje uspevao da sebi dočaram i doživim u odnosu na ostale antropomorfne likove. U suštini knjiga mi se dopala. Ipak, zbog određenih stvari (možda opšte gledano nebitnih, ali meni značajnih za celokupni utisak) ne mogu da me je potpuno kupila. Najpre, stvar koja nema veze sa pričom (bar meni tako deluje), a koja mi je dosta upadala u oči je odustvo velikog slova kod ličnih imenica, pa sam tako primetio da je Metohija mala, Srbija takođe, Kosovo itd. E sad, ne znam da li je to učinjeno namerno zbog određene ideje autora vezane za doživljaj priče, ili je propust lektora (značajan u tom slučaju, rekao bih), ipak za nekoga ko se ističe nacionalizmom (tako je bar rekao tvoj moderator na promociji u Kragujevcu) takvo "umanjivanje" ključnih nacionalnih pojmova u delu, čini se nelogično (opet da naglasim da je to moj utisak). Drugi moj utisak (koji nije nužno negativan) nakon čitanja knjige bio je da je priča "pregusta" tj. da se slikovitije izrazim da je jako mnogo metafora i alegorija ubačeno na premalo strana, što od potencijalnog čitaoca zahteva maksimalnu pažnju i koncentraciju jer manjak iste može da dovede do gubljenja smera. Meni se bar učinilo da gotovo svaka druga rečenica ima neku prenesenu poruku, a prosečni čitalac knjiga kod nas (a koliko ja uspevam da razumem, retko ko se izdvaja iz te grupe) teško da ima kapaciteta (ako ima kapaciteta, onda nema rešenosti) da takvu gustinu misli predano razblažuje do one koncentracije koja će njemu delovati najpitkije. Mada, ukoliko ti svojim knjigama ne želiš da postignu neki bitan komercijalni uspeh, onda ti gustina i pitkost konzumentima neće biti od preterane važnosti. Tek, ako pisac ne piše i ne objavljuje isključivo sebe radi, možda je bolje priuštiti čitaocima (takvim kakvi jesu) nešto što ih neće zbunjivati i čuditi, inače će se rečenice poput "Lepa je slika, samo ne valjaju te kamile, one nikad u Istok nisu bile" (koju sam čuo na promociji one večeri od jednog starijeg gospodina) neretko da se pojavljuju. NIKOLA PETKOVIC
Ime: Milena Nenkovic
Mesto:
Komentar: Malo po malo vetar me nanese na Vase statuse i zadrzah se.Prijatno provedeno, neizgubljeno vreme.Vetar zaista procisti vazduh.Pravo osvezenje. Hvala.
Ime: Tamara Stojanovic
Mesto:
Komentar: Dunuo je vetar i ka meni,ka jugu....brrrr....osvezava...vrlo....
Ime: Tomy Simić
Mesto:
Komentar: Игоре, свака част за потпуно правилан приказ, не само књишки, већ и осликавање песника. Браво.
Ime:
Mesto:
Komentar: „Evo Igore M. Djuricu, ja o Vama kao piscu mislim SVE NALEPSE i ne morate da se zenite sa mnom zbog toga...(xa...xa)...Vasi opisi su tako duboki i dobri da ne mogu da nadjem reci kojima bih opisala kvalitet koji posedujete!!!“
Ime: Zoran Marjanovic
Mesto:
Komentar: otisao sam na tvoj sajt i poceo da citam neke tekstove,nije da sam ja sad neki poznavalac kjnizevnosti ali procitam po koju knjigu i bas mi se dopalo ono sto sam tamo nasao a posebno onaj deo o Njujorku. Iznad svega me je odusevilo to sto sam pronasao istomisljenika (tebe! :) ) koji je sve ono sto sam ja mislio i osecao prema svemu tamo a i sire stavio na papir i to na jedan vrlo direktan iskren i zanimljiv nacin. Znas kad citas nesto i citas i ne skontas koliko vremena vec citas dok te ne prekine neka fizioloska potreba ili grc u ruci... svaka ti cast!!!! nastavljam da citam...
Ime:
Mesto:
Komentar: „tačno sve postoji,postojaće i trajaće...neće biti nas...ali biće drugi...i tako u beskraj....bilo i biće...loše i dobro je vaga za ocenu...a oni koji čitaju su ocenitelji....dvorske lude su postojale odavno,postoje i sada.kao ..telohranitelji...i otrov su probali ,probaju,probaće i možda će biti otrovani...a postoje i ostaće uvek kritičari....bravo na igri reči,misli,metaforama i zaključcima....vrunsko,,,,“
Ime:
Mesto:
Komentar: Прочитао сам ''Источке приче''. ''Де си баће'' је импресиван текст, достојан М.Бећковића.Записао си (у ствари, као да си нацртао) на најупечатљивији начин свакодневни живот Источана. Видим да има много специфичних речи, израза, реченичних конструкција.То би, вероватно, било интересантно и за језичко одељење САНУ, знам да се баве прикупљањем овакве језичке грађе. Само, како им то предочити? Требало би негде да прибележиш и речник мање познатих речи и топонима. А мени би требало и акцентовање појединих речи за аутентично читање, тј. изговарање. И остале ''цртице из твоје мчадости'' су врло добре, препознајем многе детаље и у својој младости. Само кад ова песма на унутрашњој страни корица не би била тако безнадежна, као што ће бити. Ипак, није орочена, па можда... ипак...некад... Много поздрава и успешног писања, жели ти М. К.
Ime: Natasa
Mesto:
Komentar: Sjajno!
Ime: Milosu Crnjanskom
Mesto:
Komentar: Lepo sećanje pred dan smrti našeg najvećeg pesnika. Pesmom, kako i dolikuje.
Ime:
Mesto:
Komentar: Very nice. E.G.
Ime: tool
Mesto:
Komentar: научили
Ime:
Mesto:
Komentar: http://srbij-a.blogspot.com/2009/02/dupla-plata-da-se-dohvatim-opet-moje.html Nisam do sada procitao ovako analitican, nepristrasan, celovit tekst, koji nudi ideje, predloge i usmeren je ka resavanju konkretnih problema na nasem Kosovu i Metohiji, odnosno u Srbiji. Puno pozdrava!
Ime:
Mesto: srbij-a.blogspot.com
Komentar: Svaka Vam cast Igore M. Djuricu....i ja sam zestoko protiv EU i ne mogu da pruhvatim da cemo biti isti kao i oni, i biti sa njima u jednoj "vreci"...i proci cemo kao Bugari i Grci...i zaduzicemo se sve vise i vise i osiromasicemo jos vise...a gde vise????????? I ovako smo skoro dno dotakli...Veliki prijateljski pozdrav Vama!!
Ime:
Mesto: srbij-a.blogspot.com
Komentar: Одличан чланак! Све је то тако прецизно речено. Али, бирократија се повећава, демократија се развија тако што глас на изборима за опције које је шире кошта 20е. Земљине границе не знамо где су. А "наши" (пријатељи наше лоше власти) велики пријатељи са запада на нашој територији признају још једну државу... Интелигенцију не вређа него је унапређује то што је министар науке у овој земљи велики научник и проналазач Божидар Ђелић. А да све буде још лепше, властодршци нас редовно обавештавају (у томе предњачи предводник апокалипсе лично са својих главних одбора странке)да све лепше и боље живимо. Па ако cе некад и пробудимо а да имамо осећај да нам се све смучило и да ништа није у реду, треба само погледати неки од режимских медија, а данас су то у Србији СВИ, и отуда ћемо чути да је овај или онај јахач поручио да лепо живимо и да нема потребе да се штрајкује, брине, критикује.... Успут, осећај је потпун када знамо да постоји човек који нам свима дугује по 983 евра, и да још води економију. Барем се неки, који су му веровали и који изабраше диктатуру на тој лажи, надају да ће им он те паре једном вратити. Живе тако неки Срби у нади, и нека им тако им и треба. Кад верују нељудима и пробисветима који слаткоречивошћу купују шта пожеле.
Ime: Vladimir
Mesto:
Komentar: Postovani, bilo bi mi drago da posetite sajt www.nasadrama.com Hvala Pozdrav
Ime: КАБАРЕ ИГОРА ЂУРИЋА
Mesto:
Komentar: Свака част за овај текст! Састављено из веома пажљиво писаног штива које се скупљало дуго времена, и које је на прави начин онако "игоровски" приказало суштину наше данашње животне ситуације у Србији. Заиста сам са уживањем читао, као и увек оно што напишеш. Поздрав, Вељко Ћировић
Ime: Sladjana
Mesto:
Komentar: Svaka cast :) Samo nastavi tako! Pozdrav za vas
Ime: Luka
Mesto: KOLONA
Komentar: Kolona Pre pola sata sam završio sa čitanjem tvoje knjige pa reko da ti napišem koji re. Prvod a ti kažem knjiga mi se...(koji izraz da upotrebim? Evo ti nekoliko pa ti izaberi: svidela, oduševila, dopala). Kraj je silovit. U početku, možda očekujući nešto drugo, trebalo se privići na stil, pohvatati konce ali psole sve ide kao podmazano.Pročitaću knjigu ponovo. Jel ta voda stvarno toliko dobra?
Ime: „BANATSKO PERO 2010“
Mesto:
Komentar: ŽIRI jubilarnog, desetog književnog konkursa „Banatsko pero“, koji raspisuju žitištanska Biblioteka „Branko Radičević“ i istoimeni klub knjige, odabrao je prozne, pesničke radove i aforizme koji će se naći u ovogodišnjem zborniku. U kategoriji poezije odabrani su radovi Dobrivoja Vujina, Žiže Markovića, Slaviše Krstića, Ace Stojanova, Milana Ilića Maje, Jevrosime Ristović, Dušana Bajata, Snežane Radojević, Jelene Zarubica, Ivane Jankov, Dušana Mijajlovića Adskog, Snežane Tomin, Ljubomira Vujovića, Dušanke Pribišić, Slobodanke Luković, Branislava Maljugića, Slobodana Nikolića, Mihaila Vujanića, Maja Danilovića, Nikole Vasića Topolovačkog, Đure Šefera Sremca, Milivoja Trnavca, Predraga Radakovića, Tomislava Đokića, Miloša Živanovića, Ivanke Grujin, Olgice Grujić, Igora Đurića, Vladimira Milojkovića i Marijane Milošević.
Ime: Dorjan
Mesto:
Komentar: Ima ovde interesantnoih stvari.
Ime: Acactally
Mesto:
Komentar: прочетете целия блог, доста добър
Ime: Miomir Kostic
Mesto: http: //srbij-a.blogspot.com/2011/06/blog-post.html#comments
Komentar: Свиђају ми се ова твоја запажања, не знам колико су тачна али је лепо чути (нарочито оно о будућности ЕУ). Мада, имам једну ограду: Зашто се очекује да Ратко Младић, после свега што је урадио за српски народ, на крају да и свој живот а зарад очувања достојанства српског народа? Да ли је уопште остало нешто од тог достојанства? И да ли је српски народ заслужио да нако да свој живот за то ''достојанство''? Шта је мајор Тепић добио својим чином? Колико је бисти народних хероја (који су дали своје животе за народ а не за партију) склоњено са јавних места? После хиљада оних који су успешно избегли војне позиве (док је Младић пузио и лично уклањао мине испред своје војске) а сада се амнестирани вратили у домовину и дочекани аплаузима, зар треба очекивати да неко да свој живот за домовину? Мислим да треба пустити Младића да дочека свој крај, макар и као руина (а ми смо га таквим направили) у некој затворској ћелији негде у свету, што му је одавно намењено. А што се тиче Милоша, ни он није баш морао да испоручи Карађорђеву главу, могао је да га ''упорно'' тражи и тражи и да га не нађе, овако, постао је главни актер, можда, најбедније епизоде наше историје. Као што видиш, одавно је почело да се руши достојанство српског народа а да ли је још нешто од њега остало - сумњам.
Ime: facebook
Mesto: facebook
Komentar: Igor M. Djuric 4. јула 1776. године Американци су прогласили независноcт од Велике Британије и њене круне. Може се све ово рећи и овако: тада је у ствари Велика Британија изгубила независност. Невиност је изгубила много раније, тако да је већ тада била ''стара курва''. Andrijana Milošević Buttard Са великим задовољством сам прочитала твоју "Једну годину у Њујорку" и овај кометар ми је дефинитивно један од омиљених... у сваком случају, постао ми је прва асоцијација на 4. јули.
Ime: sanela
Mesto: cacak
Komentar:
Ime: ZBORNIK
Mesto: NEMANJIN DEŽEVSKI SABOR
Komentar: U Zborniku objavljena pesma Đurić Igora ''Ras''...
Ime: Momcilo Milacic
Mesto: Песницима
Komentar: DA SU ŽIVI, Mika ,Branko ETC. spomenute i naslućene poete,a poglavito svi živi koji pišu poeziju, VERUJEM DA BI(prvi),a i (ovi dugi)DA JESU ,pročitavši ovu vašu kratku POEMU posvećenu SVIMA,dočekali pohvalama! BEZ DAHA sam je pročitao,obradovan VAŠIM TALENTOM, ozbiljnošću, ali i lakoćom kojom ste je "rečima" iznedrili! Bravo mladi gospodine Igore M.DJURIĆU! Samo nastavite da pevate...
Ime: M.S. Smederevo
Mesto:
Komentar: Ziveli smo u Istoku i zahvalni smo mnogo za opis,nase trgedije!
Ime: Klinicki život
Mesto:
Komentar: Cinjenica da sam je procitala u jednom dahu,govori sama za sebe.Osecanja se kovitlala od stranice do stranice,od smesnog do surovo tuznog...Hvala ti jos jednom:)))Lidija Pesic-Fatic
Ime: Афера Драјфус
Mesto:
Komentar: Диван текст! Свака част, са великим задовољством сам га пажљиво прочитао!А.Ж.
Ime: Пјер Анри Бинел – iz knjige ”Metohija i Kosovo”, Igor M. Đurić
Mesto:
Komentar: Моје поштовање и поздрав Вама Игоре.Свака част.Тако то бива, несрећни смо из неког разлога, оне који су нам пријатељи гурамо у страну, ћутимо о њима. А.О.
Ime: Radomir Mirkovic
Mesto:
Komentar: Takvi se jednom radjaju,nikad ne umiru a zivece i spominjace se dok zivi ljudsko covecanstvo!..SRECAN RODJENDAN!!!
Ime:
Mesto:
Komentar: Kolumna: SRBI(I)JA - Fukara Игоре, свака част! Нисам скоро прочитао нешто овако лековито. Овај текст је достојан сваког недељника. Укратко: антологијски!! Milentije Đorđević
Ime: Игор М. Ђурић: Зоран Ђинђић
Mesto:
Komentar: 15 март 2013 nikola konacno da sam procitao jedan tekst sa kojim mogu u potpunosti da se slozim. Treba biti objektivan i ne dopustiti drugima da donose procene umesto vas. Djindjic je jos jedan primer podeljenosti Srba, a meni je tih krajnosti vise muka..
Ime: Српски матуранти
Mesto:
Komentar: Јовица Шовић · Novi Sad, Serbia "Али је ипак врхунац зајебанције (види се да су се лудо забављали са њима) Сантијаго Калатрава – тек сам уз помоћ интернета сазнао ко је у питању. Идол српских матураната је шпански архитекта. Свака вам част децо, добро сте им завукли!" Reply · 18 · Like · Follow Post · Yesterday at 2: 51am Brzy Nego Shta A осећам да је и Ганди уша на списак због Немање и индијанаца из Гандијеве Reply · 2 · Like · 21 hours ago Alexakou Sanja · Top Commenter Браво за текст!!! Reply · 14 · Like · Follow Post · Yesterday at 4: 07am Медић Стеван · Follow · Top Commenter Одличан текст. Алал вера. Reply · 10 · Like · Follow Post · Yesterday at 4: 34am Slobodan Planojevic · Pakovanje lekova at Galenika moj idol je sloba milosevic, draza, putin, naravno gadafi i kim dzong il !!!!!!!!!!!!!!!!! Reply · 13 · Like · Follow Post · Yesterday at 5: 15am Karlo Treci pa , NORMALNO ! Reply · 2 · Like · Yesterday at 10: 35am Данило Гајић · Doboj fala Bogu, cuj! :) Reply · 1 · Like · 22 hours ago LjudmilaMilan Bulič-Gajduk Браво!!!! Reply · 8 · Like · Follow Post · Yesterday at 8: 29am Nenad Gruborovic · Vojna gimnazija Beograd Свака част. . . Reply · 1 · Like · Follow Post · Yesterday at 8: 32am Milan Ostojic · Vazduhoplovna akademija Dobro napisano, svaka cast ! Reply · 1 · Like · Follow Post · Yesterday at 8: 38am Joca Jowi · Top Commenter · Vienna, Austria dobar tekst do bola. super.... Reply · 2 · Like · Follow Post · Yesterday at 9: 11am Marija Simic · Top Commenter Upravu si sve sto si napisao ja sam slusala na internetu radijo Beograd 1 Voditeljka mi se smucila a i ovi sto su bili sa voditeljkom u studiju .Kako hoce da umanje znanje Srpske dece.Deca su pametna trebali su jos vise da ismejavaju njihove budalastine.Oni nemaju gde pametnije da utrose narodni novac.Vidite nismo za evropu bas kulturni ali voditeljka jeste. Reply · Like · Follow Post · Yesterday at 9: 31am Brzy Nego Shta Одлично написано... најбоља је опсервација да су се гласајући за Ивицу уствари зајебавали... Reply · 2 · Like · Follow Post · Yesterday at 10: 26am Миленко Шпадијер · Masinsko tehnicka skola Zmaj Е да је таквих више који виде праву суштину истине око нас не би нас тако лако европофили и домаћи издајници (а има их у свим институцијама а поготово у медијама) тровали (поготово онај део грађана коме су медији главни информатор) неистинама и наметали нам вредности (дегенерисане) запада као једини модел понашања који требао овде да се примењује, и ако се њихова младеж овде проводи боље него код куће,а овде се понашају много горе него и нико их због тога не дира (у овој дивљачкој и опасној србији).Највише ми је било криво у задњих десет година појављивање западних професора (или агената) у свим нашим образовним институцијама у циљу едукације неедукативних наших ђака и студената са главним питањем ДА ЛИ МИСЛЕ ДА ЈЕ СРБИЈА ТРЕБАЛА ДА БУДЕ БОМБАРДОВНА због тадашње власти,то је као када би неко непознат дошао у кућу обавио велику нужду насред собе и отишао,а ви све то немо гледате и нечините ништа као наши професори тада и добро пазећи да се неко од студената или ђака не побуни и каже марш бре стоко безрепа из ове наше државе,е тако би требали сви да кажу који су на важним функцијама када дођу да им соле памет ови непросвећени МАРШ СТОКО БЕЗРЕПА ИЗ НАШЕ СРБИЈЕ!!! Reply · 1 · Like · Follow Post · 21 hours ago Nevena Zubic · Works at Click Model Management - New York svaka cast!! :) Reply · 1 · Like · Follow Post · 20 hours ago Никола Ђурица · Works at Besplatno jedem po kućama Страшно.Није ни чудо што нам никако није боље,кад се оволико етикетирамо... Reply · 1 · Like · Follow Post · 20 hours ago Мићо Прибишић · Висока Техничка Школа Струковних Студија у Зрењанину Деца су генијална и сваки тренутак проведен с њима не може се ничим заменити ! Reply · 1 · Like · Follow Post · 20 hours ago Срђан Пољаковић · Aranđelovac Bravo! Samo slaba vajda od ovakvog pisanija, makar bilo ono i 100% tacno kao u ovom slucaju. Uspeva im, pritisak skace sve vise a lekovi su sve skuplji :). Reply · 1 · Like · Follow Post · 19 hours ago Drakče Markovic · 64 years old Pa ko uopste posvecuje paznju omladini,sami se vaspitavaju, kako znaju i umeju,u zavisnosti od sredine u kojoj zive. Reply · 1 · Like · Follow Post · 19 hours ago Dusko Ilic · Top Commenter · Fakultet narodne odbrane A gde je tu Arsenijevic i njegova brosurica koja je osvojila NIN-ovu nagradu? Reply · Like · Follow Post · 16 hours ago Бобан Ђорђић Гледао сам емисију и прочитао текст. Емисија унапред режирана, а текст истинит и потпуно тачан! Свака част аутору надам се да су га Оливера Ковачевић (неваспитана особа и непрофесионални новинар) и она њена гошћа чије име нисам желео ни да запамтим прочиле! Reply · Like · Follow Post · 14 hours ago Stršljen Bode Dvaput · Top Commenter · Glumačka škola Off Theater bagatella Bravo , odavno nisam pročitao ovako dobar tekst. Reply · Like · Follow Post · 12 hours ago
Ime: Игор М. Ђурић: Српски матуранти
Mesto:
Komentar: Biljana Lazarevic hvala Bogu i uprkos svemu i svima deca su nam dobra i normalna Свиђа ми се · Reply · 8 · Јуче у 07: 31 Слађана Андрић To znači da pokušavaju da od nas naprave "retarde" kakvi su i sami.To znači da pokušavaju da nam unište prave vrednosti i sve što je zdravo i normalno.To znači da je kanal rts samo jedan u nizu koji ima zadatak da nas truje idejama i mišljenjem novog bolesnog poretka.To znači mnogo toga lošeg.To znači da tu nema ništa dobro. Свиђа ми се · Reply · 7 · Јуче у 08: 17 преко мобилни Milivoje Mijatovic Браво МОМЧИНО оплети по том смраду. Свиђа ми се · Reply · 2 · Јуче у 10: 50 Dragisa Jovanovic odlicno, gosn.Djuricu! Свиђа ми се · Reply · 1 · Јуче у 06: 54 Vesna Misic Stajkovic Vidojković još živ?!!!Mislila sam da je nestao u sopstvenom besmislu. Bravo za tekst,odmah delim iako slede posledice:-* Vesna Misic Stajkovic A kada je to bilo, postoji li snimak na Ju Tjubu? Želim. Свиђа ми се · Reply · Јуче у 10: 01 Radovan Jakovljevic Šta bre ovo znači ? Marko Cvetkovic посредством корисника srbin.info covek je neke stvari objasnio i valjalo bi procitati.... pogovo evropejci!!!!! Lili Djukic Arsic посредством корисника srbin.info ODLICAN TEKST 31 март 2013 дулебг Они истражују тако што читају стара "истраживања" а нормално да нигде није објашњено како су то ти старији истраживачи дошли до свог закључка? Социолошка истраживања и иначе су осетљива на ставове истраживача и наручилаца, а још ако се сакривају - онда закључци постају крајње непоуздани и неуверљиви.
Ime: Milutin Marinković
Mesto:
Komentar: Gospodine Đuriću, da li ste "O piscu i pisanju" negde objavili ili to imate samo u PDF formatu? Ako je nekada ipak budete objavili u punom formatu, računajte molim Vas da jedan primerak sačuvate za mene. Veliki pozdrav.
Ime: Коментар на ”Четири приче”
Mesto:
Komentar: Здраво Игоре, Не знам како су ми ове ''Четири приче'' промакале, па сам их тек сада приметио и прочитао. Чини ми се да је ово твој списатељски врхунац: садржајно, згуснуто, тешко (на твој лаки начин), једном речју: узбудљиво. Четири самосталне приче а повезане једним кончићем у целину, заиста мајсторски изведено. Шаљем ти овако коментар јер не умем да одаберем профил. Много поздрава од М. Костића
Ime: Novine Svrha
Mesto:
Komentar: Сублимирани ставови мислећег дела српства. Хвала Игоре. Оног које је постојало упркос, које постоји унаточ и које ће постојати и постајати изузев. Јер мислећа активна мањина је једина оаза, да кажем острво услед надирућих медијских поплавних вода!
Ime: Svi smo mi Džambo…..
Mesto:
Komentar: Pokojni Tisma napisao je jedan divan roman. Zove se : "Upotreba coveka".Ovaj tekst me je podsetio na taj roman. M.V. nemam reči. ... tako je sve je tako ... S.J. Fantastično D.P. Ecce homo....ни запету, нити знак узвика да човек дода или ускрати овом "крику из пустиње" ... хвала Игоре N.S. U ovoj vremenskoj baruštini nekako smo završili u evolutivnom ćorsokaku... A.S. Pravo u centar!!! Svaka čast! N.P.
Ime: Johnk248
Mesto: USA
Komentar: I actually got into this post. I located it to be fascinating and loaded with exclusive points of interest. I like to read material that makes me believe. Thank you for writing this fantastic content. edgdbbfeebad
Ime: Smithg60
Mesto:
Komentar: Very nice post. I certainly appreciate this website. debaeecaefgcgaeg
Ime: Балада о дегустатору…
Mesto:
Komentar: ovo ti je dobro igore...onako kaporovski....
Ime: G.V.
Mesto:
Komentar: Hvatam prikljucak i ja Tam...Pravila: "U svom statusu navedite 10 knjiga koje su Vam tokom zivota zadrzale paznju. Nemojte razmisljati vise od nekoliko minuta, ne razmisljajte previse duboko. Nije neophodno da se radi o "pravim knjigama" ili velikim delima svetske knjizevnosti, vec samo da se radi o delima koja su na neki nacin uticala na Vas. Oznacite vase prijatelje .Lista: 1. Ex ponto - Ivo Andric 2. Bedni ljudi - F. M. Dostojevski 3. Neciste sile - F. M. Dostojevski 4. Tvrdjava - Mehmed Mesa Selimovic 5. Mit o Sizifu - Alber Kami 6. Bozanstvena komedija - Dante Aligijeri 7. Medja Vuka Manitoga - Matija Beckovic 8. Uzalud je budim - Branko Miljkovic 9. Kolona - Igor Djuric 10. Pripovetke - Laza Lazarevic
Ime:
Mesto:
Komentar: Игоре, поносна сам што те имамо јер чуваш све од заборава..својим писањем,сликама и књигама.....Нека ти Бог подари здравље и срећу!!!! Хвала ти!! Љ.Т.
Ime:
Mesto:
Komentar: Volim da čitam,mada moram da priznam da mi se ovaj izazov baš i ne dopada....deluje mi kao da se nešto hvalimo što čitamo, a mi smo rasli u vreme kada se to podrazumevalo. N M Č, u detinjstvu i mladosti smo imali istu biblioteku, tako da su nam iste knjige obeležile taj deo života . Sada volim da pročitam "laku" knjigu,godine čine svoje. "Ženski rodoslov", "Svitanje", "Recept za srećan brak"(naslov ne obećava,ali je knjiga lepa ;)), "Milioner iz blata", "Beležnica", "Krevet pored prozora"......Ne znam da li sam da li su baš uticale na moj život,ali mi je bilo lepo dok sam ih čitala.Da ne zaboravim "Istočke priče" Igor M. Djuric koja mi budi uspomene.J.M.
Ime:
Mesto:
Komentar: Ovo je težak zadatak, ali naterao me je da razmišljam o tome koje su knjige, na neki način, obeležile moj život. Bilo je perioda u mom životu kad sam mnogo ili malo čitala. Jedini kriterijum koji sam koristila za ovaj spisak jeste: koje su to knjige za koje mi je bilo žao kada bih došla do poslednje strane. Prve na spisku su svakako knjige Branka Ćopića. Neka bude 1. "Orlovi rano lete", a zatim i razne druge sa puno avanture 2."Kroz pustinju i prašumu", na primer ili 3. "Družina Pere Kvržice". Kao srednjoškolka obožavala sam Ivu Andrića, Mešu Selimovića, ali i Kapora, pa recimo da je tu 4. "Tvrđava" . Moram priznati da nekako nisam nikad volela Hesea, ali sam obožavala 5. "Malog princa". i esenciju mudrosti Duška Radovića uobličenu u knjige 6. "Beograde dobro jutro". U svojim zrelim godinama bez daha su me ostavljale knjige poput : 7. "Troje" Džulijana Barsa, jer je neobična 8. "Koreni", jer volim pitko štivo, a saznah nešto i iz istorije ali i iznenadjujuće lepo pisanu 9."Dan prodje, godina nikad". Predivna mi je i 10. "Kuća u Puertu" i ostale knjige Gordane Ćirjanić. Volim i prepoznajem se u knjigama Jelice Greganović. Tako tačno i tako lepo napiše baš ono što ja mislim. Za kraj ostavljam putopise razne i u raznim oblicima. I dodajem još jednu, za mene veoma značajnu knjigu: "Istočke priče"- Igor M. Djuric. N.M.Č.
Ime:
Mesto:
Komentar: Dragutin Dragan Petrovic је оставио нови коментар на ваш пост "i pisci prdu...": Nasmejah se tužnoj istini! Hvala na blogu.
Ime: Писмо премијеру!!!
Mesto:
Komentar: Игор М. Ђурић ...pero , dostojno Domanovića! N e n a
Ime: Писмо премијеру!!!
Mesto:
Komentar: Neizmjerno zahvalana za ovaj tekst , nisam se ovako odavno "slatko smijala" А.С.
Ime: Davor
Mesto: Banja Luka, Republika Srpska
Komentar: Druze, svaka cast, nema se tu sta reci.
Ime: Вељко
Mesto: Србија
Komentar: Драги пријатељу Игоре, на почетку желим да похвалим и овај нови сајт и збирку песама презентовану на њему. Изузетно ми се допада и идеја са прављењем интерактивног сајта посвећеног поезији и култури уопште, и у томе те подржавам. Велики поздрав, Вељко
Ime: Olivera
Mesto: Cacak
Komentar: Moze li komentar da saceka do naseg dolaska u Lazarevac ? Znas ono...gorki list, gitara...dok andjeli spavaju ,mi , "tvog pisanija kriticari", mozda i ne budemo mnogo strogi ...
Ime: Goca
Mesto: Kraljevo
Komentar: Pozdrav Prikiju i njegovoj familiji! Drago mi je da postoji ovakav sajt i da se neko iskreno potrudio da nas Istocane poveže ,pa makar i na ovaj nacin,jer nas zaista ima svuda.Želim ti da istraješ u naporima,da napišeš još mnogo ,mnogo toga o našem Istoku(ne zaboravi na vetar,jer nigde ne duva tako kao kod nas).Hvala ti što nas predstavljaš u ovakvom svetlu,jer smo bili i ostali naj,naj. Pozdrav od Goce sa porodicom
Ime: Branko
Mesto: New York
Komentar: Lepa je druze moj, zbirka pesama
Ime: Ljulja i Radisa
Mesto: Cacak
Komentar: Tekst pisma: Iz svakog stiha izbija nostalgija i zelja za necim sto je proslo,za secanjima i ljudima znanim i naznanim.Vratio si me u Istok i moja secanja ,koja me kako starim sve vise osvajaju.Verujem da je daljina i ova godina dobrovoljnog "izgnanstva" ucinila da ti stil izrazavanja bude tako setan.Dopadaju mi se stihovi i moram priznati da sam prijatno iznenadjena.Ovo ne pisem kao neko ko poznaje poeziju ,vec kao neko ko je voli i rado cita.Dobrodosao nazad .Pozdrav od Ljilje i Radise
Ime: zlatko
Mesto: beograd
Komentar: Од Златка: ''Ево сам већ недељу дана у Београду. Прочитао сам коначно твоју ''Колону'' и носим веома позитивне утиске. Вишеслојни роман са истанчаном психолошком и социјалном анализом српскога страдња , наше катастрофе на КиМ, са универзалним приступом који доликује интелектуалцу.
Ime: davor
Mesto: banja luka
Komentar: Давор Маљевић: ''Расплакао си ме овом књигом ''Метохија и Косово'' мада нисам никад био тамо. Брате Србине, ово што сам прочитао стварно боли, а не можеш ништа да урадиш да буде боље а знаш да смо у праву. Надам се да ће то једног дана доћи на своје, мада.... не смијем ни да помислим, а камоли да напишем....... Ништа Игоре, само настави, нека буде бар записано да наша дјеца могу да прочитају праву истину о нама. Хвала на свему !!!''.
Ime: zlatko
Mesto: bg
Komentar: Прочитао сам натенане твој текст .Аргументација ти је солидна, сугестивног изазовна и плениће сваког Метохијца, покушај вредан пажње да се студиозно трага и брани наша ствар. Оваква књига нам одавно треба и дај Боже да их има што више!''.
Ime: davor sabljic
Mesto: banja luka
Komentar: Давор Сабљић: ''Драги Игоре, поставио сам књигу за преузимање. Када будем нашао времена да одштампам књигу, онда ћу је прочитати. Незгодно ми је читати на рачунару. Навикао сам да држим папир у руци док читам... Прочитао сам текстове које си ми послао. Твој стил писања ми се невероватно допада. Ја поштујем људе који имају ''оштру'' и прецизну критику. Подаци који се могу наћи у твојим текстовима су заиста аутентични и све је поткрепљено доказима.....''.
Ime: branko
Mesto: new york
Komentar: Од Бранка: ''Могу ти прво рећи Игоре, да сам уживао читајући ''Колону'' и правећи слике свих описаних сценарија, размишљао о тим ситуацијама, стапао се као да сам тамо и да све то посматрам, гледам и разумем. Нисам неки критичар и коментатор али из својих ''дечијих'' очију описаћу ти како сам све то доживео. Прво што ме је ''Колона'' подсетила на школске лектире што ми је било супер јер нису лектире само лектире већ одабране књиге које се препоручују. А у свим лектирама смо препричавали писце и наставник нам је објашњавао шта је писац мислио и шта је хтео да доведе до изражаја тј. на шта се фокусирао у одређеном тренутку. Тако да ми је пре свега лепо што сам ту тежину могао да упоредим са тобом и помислио колико тога би још наставница објашњавала о ''Колони''. Други утисак који ми је значио јесте што си успео да изађеш из мисли људи успевши да опишеш малтене несвесна стања и мисли: мени, које су изашле из реченица и право дошле до мојих мисли и креирала осећања и размишљања људи. Треће, верујем да је било тешко као што си рекао и да осећаш да можда ниси код неких ствари изашао до краја јер читава визија и костур приче са испуњеним детаљима (или нажалост, у овом примеру да се изразим: месом) била је тешка да се спроведе. Верујем да је сваки читалац осетио јачину целе приче и ситуација које си описао и да му се на крају једноставно све склопило као слагалица и да је схватио као и ја: почетак, средину и крај.......... ''.
Ime: zoran
Mesto: leposavic
Komentar: Од Зорана: ''Хвала ти за нову причу. Претходном си, ''Прави филм је бајка'', доста њих развеселио. ''Ова ти је прича освежење (суморног, моја примедба) часописа''– говорили су''.
Ime: micko
Mesto: bg
Komentar: Од Мићка: ''Најтеже је..... па тако четири пута, изукрштано, болно онако нашки, у динамичном и узбудљивом преплету, из четири потпуно различите визуре приповедања. Не треба да ти говорим колико сам уживао. Просто сам пустио петнаестак дана да твоји ''јунаци'' врше притисак на мене и да их некако изнутра ослушкујем. Морам да ти признам да је утисак непоновљив, искусто несвакидашње. Четири ''јунака'' како какви тровачи здравог разума и нормалности су парадигма нашег простора и времена, наша реалност, нешто што бих назвао ''асимптота наше невеселе друштвене стварности''. Просто је невероватно каквом си лакоћом у приповедању ишао ''од случаја до случаја''– иронијом и сатиром у приповести о Сетару Сетровићу, преко дилиричне и психоделичне приче о Методију, па отровноциничне о ''трговцу и тезгарошу'', закључно са шизофреном и морбидном повести о Хаљитију, ''борцу за слободу и људска права''. Таман кад сам помислио да је прва прича, о Сетару, толико луда и невероватна, да захтева још простора и нових ситуацијских каламбура, ти си ме преварио и њему се враћао још три пута, и то на најбољи могући начин. Заиста луцидно. Учинило ми се, једино, да не би било лоше да их изукршаташ кратко, збуњујуће, на самом почетку, у виду неког увода или пролога. А онда би, у ономе што си написао, следило разјашњење. Можда би тај поступак, у драматуршком смислу, појачао доживљај и учинио да се те непоновљиве креатуре (које нас, на жалост, болно дефинишу) залепе за нас још непосредније и луђе. Можда. Волео их да видим сцену између Методија и Хаљитија у затвору (ту је апсурд доведен до крајности и пружа ти неслућене могућности). У сваком случају ствар је сјајна и може да ти служи на част.
Ime: internet
Mesto: sajt
Komentar: Са интернета: ''На овом линку можете преузети књигу Игора Ђурића, препоручујем је свима, заиста. Наталија''. Па опет: ''Драга Наталија, много, много ти хвала за адресу и обавештење о књизи ''Метохија и Косово''. Мислим да ћу је читати и ноћас спавати нећу– ма не могу се одвојити од текста, Човечица''.
Ime:
Mesto:
Komentar: Postovani Gospodine Igore procitao sam vasu knjigu Kosovo i Metohija i veoma mi se dopala i iskreno posluzila za matirski rad koji sam uzeo iz te oblasti,samo vas molim ako mozete da mi pomognete za period od poslednjih godinu dana,da mi kazete sta se tacno desavalo na KiM jer ste vi sigurno upuceni,jer mi treba da zavrsim maturski rad.Unapred zahvalan Tasic Nenad
Ime: Ljubomir Kudric
Mesto: Velington, Novi Zeland
Komentar: Dragi Igore, Zahvaljujuci Vasem clanku u Novinaru od 22. odnosno 23. avgusta uputih se na ponudjene stranice iz Vaseg lnjizevnog stvaralstva. Bio sam odusevljen kako jednostavnoscu pojedinih tako i dubinom drugih misli kojima su belezeni dani zivota Vaseg i onih-onoga koji su na svoj nacin bili deo istog. Hvala Vam sto ste omogucili svima zainteresovanim da slusajuci Vas cuju sebe i citajuci vase redove izlistavaju nenapisane romane ili stihove svoje proslosti (ne)realizovane proslosti, nejasne sadasnjosti i jos nepredvidivije buducnosti. Uz iskrene pozdrave o.Ljubo
Ime:
Mesto:
Komentar: Mislim da ce mi ovo biti jedna od lepshi knjiga gde cu procitati stvarnu pricu coveka kojeg je put naveo do NY, u gradu gde covek oseti srecu, surovu realnost, shvati svet malo na drugaciji naci. Ako covek posle duzeg vremena uspe da se vrati svoju zemlju u jednom delu to ze zove uspeh. Sve najbolje, Branko
Ime: Udruzenje nestalih
Mesto: Beograd
Komentar: Dragi nas prijatelju, Hvala sto mislite na nas. Knjigu sam prosledila ali sledi i odstampavanje ako nemate nista protiv jer mnogi clanovi naseg Udruzenja nemaju kompjuter i neznaju da rade sa njim a zainteresovani su. Treba mi Vase odobrenje. Pozdrav Cica Jankovic
Ime: Dejan Skobic
Mesto:
Komentar: Gospodine Igore procitao sam vasu knjigu "Kosovo i Metohija", mogu vam reci da je fantasticna u svakom pogledu te reci! Ja inace snimam film o Kosovu i takva knjiga je neprocenjivo blago koje mi mnogo znaci! Veliki pozdrav i sve najbolje!!!!!
Ime:
Mesto:
Komentar: Veliki pozdrav, Igore. Nisam znao da si ti...niti znam da li znas da sam ja i ko sam ja... no to nije vazno. Dobio sam od Spanje tvoju knjiu ISTOČKE PRICE. Uvodni deo 'DE SI BAĆE je poetski nadahnut,i puno mi se dopao. Zelim ovom prilikom da ti se zahvalim za trenutke uzivanja koje sam imao prilikom citanja ISTOCKIH PRICA Spozdravom, Svetolik Zivanovic, Sveta
Ime:
Mesto:
Komentar: Molim vas ako mozete pogledajte mi pesmicu, nemam kome drugom da se obratim, volela bih da cujem vase misljenje saljem vam dve pesmice, obe nemaju naslov, ne znam koje nazive da dam pesmama molim vas ako mozete da mi pomognete. Jovana Radovanovic, Orahovac
Ime:
Mesto: Odgovor:
Komentar: Draga Jovana, mnogo si me obradovala svojim pesmama. Kad su od srca, pesme moraju biti lepe pa tako i ove tvoje. Samo nastavi ovim putem.Pisi ono sto osecas. Pesme su odlicne i onoliko su dobre koliko se tebi svidjaju: moras da verujes u svoje pesme i da ih volis. Ja verujem da ces jednoga dana biti veliki pisac. Samo citaj mnogo i stalno, citaj razlicita stiva. Kljuc dobrog osnova za pisanje je stalno citanje.I pisi stalno, vodi dnevnik, pisi pesme, zapisuj svoja razmisljanja. Medjutim, pisi i kada si raspolozena i vesela, kad se zaljubis, kad je lep dan, kad imate neku radost u kuci. Ne smes stalno biti u mracnim temama i ako ja mogu da pretpostavim koliko je tebi i tvojima tamo tesko. Samo da pretpostavim. Ipak, poezija i sluzi za utociste nama poetskim dusama pa tako neka bude i tebi: kad ti je najteze a ti napisi pesmu o ljubavi i videces kako ce se raspolozenje vratiti. Drugo, ako si u misiji pa tvoje pesme cita jos neko drugi onda treba nekad tvoja pesma da doleprsa nekome i osmeh na lice ili setu u ocima. Ne moras da robujes rimi. Lepo je kad se pesma rimuje ali ako nemas pravu rec za rimu onda upotrebi onu za koju mislis da je lepsa i smislenija pa i ako se ne rimuje. Forma je slobodna stvar , pogotovu u savremenoj poeziji i mnogo je bitniji ritam pesme nego da li ce se ona rimovati ili ne.Da skratim: veliko bravo za tvoje pesme i samo tako nastavi!!! Sto se tice naslova, ja bih prvoj pesmi dao naslov "KAD BIH MOGLA..." a drugoj "KOSOVSKI ZAVET" . Ipak, najbolje je da sama das pesmama naslov, i to ono na sta te je ona asocirala dok si je stvarala. Naslovi nisu mnogo vazni i ja se ne snalazim sa njima pa je tako moja prva zbirka pesma nosila naslov: NEDOVRSENE PESME (kao kod Disa) i ni jedna pesma nije imala naslov. Ja cu se truditi da koliko je u mojoj moci afirmisem tvoje pesme ali veruj mi ta moc je mala. Slabo danas ko slusa pisce u Srbiji. Slusaju se politicari i tajkuni. Ali, to nas pisce, mene i tebe nece zaustaviti u nasoj misiji. Pozdravljam te, i zelim svako dobro tebi i tvojoj porodici. Kad god ima sta novo ti mi se javi, ili kad se tamo nesto desava. Pozdrav, Igor
Ime: Dusan
Mesto:
Komentar: Milance Bori i meni poslao link na kome mozemo da citamo te tvoje kolumne iz NY o kojima si pricao jos tad(2007.)...i bas sam se obradovao,moram ti priznati da sate i sate provodim za kompom citajuci to i jako mi je zanimljivo.Znas,ne znam ti ja to 'sa strucne' strane oceniti,nisam nikad neki veliki fan knjiga bio(sem onih koje moram da citam a u vezi sa faxom su) i sad mi je malo zao zbog toga(jer sam u medjuvremenu procitao neke zanimljive )...ali tvoj nacin pisanja mi se jako,jako svidja.Sve odise nekakvom lakocom,nepretencioznoscu,lagano,pitko,nesmarajuce...jedva cekam da vidim i sve ovo na papiru,pa jos ako se i vidimo tom prilikom,bice mi jos draze!
Ime:
Mesto:
Komentar: Ja sam Dejan, snimam dokumentarni film o Kosmetu, vec sam vam to napomenuo u prethodnoj poruci, vi ste mi obecali pomoc u vidu informacija. Interesuju me desavanja zadnjih 10-ak godina na Kosmetu odnosno od dolaska KFOR-a do danas. Interesuje me na primer, koliko je napravljeno kuca za Srbe a koliko za Albance? Imam neke podatke ali oni su do 2004 a meni treba do danas taj podatak. Znaci od dolaska KFOR-a i EULEXS-a pa do danas sve sto mozete da mi posaljete mnogo bi mi znacilo. Veliki pozdrav i unapred hvala!
Ime:
Mesto:
Komentar: Mom dragom prijatelju saljem pesmu koju sam posebno posvetila Jugoslavu ( Francuska ) , Ivanu ( Australija ) i Igoru ( Amerika - prokleta !!! ) , a i ove dve drzavice nisu nesto posebne .... Jovanka Zivkovic
Ime:
Mesto:
Komentar: Захваљујем на прелепој песми. Сви ми који данас живимо расути на све четири стране света а који смо расли и стасавали у хладу који нам је давала Мокра Гора сада можемо да се скријемо и скрасимо о овој песми кад год пожелимо да се вратимо у лепе дане дечаштва и младићства и побегнемо од данашњице која нас окружује. Песме за то и служе. Игор
Ime: Jovana Radovanovic
Mesto: Orahovac
Komentar: evo jos jedne pesme, oprostite sto je na latinicu pisano, volela bih i na ovaj komentar da mi odgovorite, reci te mi sta mislite o pesmi? Cekaj me I ja cu sigurno doci Tata, To su bile tvoje poslednje reci, Sa suznim ocima gledala sam odlazak tvoj Tiho plakala da ne cujes bolan plac moj! Otisao si iznenada na putu tom, Neznajuci da zauvek napustas svoj dom! Ostavio si nas, u snu, nejake i malene Ostali smo vecno tvoje ljubavi zeljne! Tata je ti pesmu ovu pisem A od bola nemogu da disem, otisao si ni adresu ostavio mi nisi Neznam gde si,ni skim si, Tata ziv li si? Ako do tebe nekad dodje pesma ova znaj da te jos uvek ocekuju deca tvoja i pupoljak jedan sto godinama za tobom vene ceka te da zauvek u tvoj zagrljaj potone. Jovana Radovanovic 12 god. Orahovac jovanakosovka@live.com
Ime:
Mesto:
Komentar: Pesma je lepa ali je mnogo tuzna. Podseca me na Desanku Maksimovic. To je divna pesnikinja i uzor koji trebas pratiti. Sve ostalo, sto sam ti napisao za one prethodne vazi i sada. Ostatak poruke cu ti poslati privatno. Igor
Ime:
Mesto:
Komentar: Игор М. Ђурић је књижевни стваралац из Истока. Роман КОЛОНА је његов књижевни првенац. На преко 300 страница овог романа, аутор је, учествујући, буквално, у састрадањау српског народа у Метохији '99. годи-не, и као избеглица после прогонства, дао живу слику актуелних предратних и ратних збивања, преплићући је са ближим и далеким догађајима из историје српског народа, сновиђењима и кошмарним сликама у свету у којем не влада зе-маљска правда, него је све препуштено стихији и чопору. “– Овако: ако само добро остане у човеку, без друге стране, без таме, онда је тај човек осуђен на велику патњу. Ходати овим светом као неспособан да разлучиш лоше и добро, немогућан да се познавајући зло заштитиш од њега, равно је најгорим патњама у чистилишту. Такав човек, који не зна како изгледа зло, је као дете које бауља међ' чопором гладних вукова. Само зло, пак, у човеку чини од њега звер која не зна границу својим злоделима, јер нема чиме да упореди своје зло. Вагање између добра и зла, и опредељење за оно прво, јесте права вера. Зло у човеку није потребно да би умео да га чини, него да би могао да распозна добро. Као што видиш, тамо доле, деси се некад да ствари омакну контроли. – Видим део одговора, али не видим све. Оно доле је колективно лудило и чине га људи којима ђаво није био потребан. Они лудују зато што тако хоће, зато што воле и што су такви какви јесу. Не знају другачије, нису слушали праве савете. Они доле, ако су и заведени, заведени су од људи а не од врага. Мене интересује да ли човек може бити навођен да уради нешто, што свестан не би учинио ни по цену смрти? Пази, али да није заведен. Да није ни са киме причао и ништа се договарао.- стоји у једном делу. Његов “Човек” прво поверује у ђавола па у Бога. Тек када га задеси невоља Бога потражи. “Чим заволиш живот поверујеш у Бога станеш га молити да ти подари што дуже бивствовање”. Али “Колона” је закуцала на врата. Све је испретурано.
Ime:
Mesto:
Komentar: Одличан текст, Игоре! На прави начин описани мрзитељи и ништавила. Од њих више ову земљу боли свако срве које је воли. Али пошто је нас који знамо о чему се ради, надам се да ће се уништити сами од себе, они смради. Ивана није крива што је Српкиња!
Ime:
Mesto:
Komentar: Pozdrav od Branka Raduna urednika sajta vidovdan.org citao sam tvoj blog i mislim da slicno razmisljamo mogli bi napraviti neku saradnju
Ime:
Mesto:
Komentar: Postovani g. Djuricu, Zivot svakog Srbina je "prkosna pesma". Evo i ja sam uradio knjigu zapisa o prkosnoj pesnikinji, Desanki Maksimovic, koju Vam saljem "na dar". Koristim priliku da Vas obavijestim da su moji Djurici potomci srpskog vlastelina Milovana Subica, odnosno od loze Brankovica - Grgura Smederevca. Ukoliko imate bilo kakvih podataka o Djuricima, posaljite ih jer za koji mjesec treba da se pojavi dvotomna knjiga o plemenu Bratonozica, najvecem srpskom plemenu u Crnoj Gori i svi vode porijeklo od Subica, odnosno slijepog Grgura. Vas izuzetan tekst, koji ste nam poslali linkom, objavili smo na jedinom srpskom portalu u Crnoj Gori: www.srpskenovinecg.com , u rubrici "Stav". Neko vrijeme ce biti i na naslovnoj strani - rubrika "U zizi" Srdacan pozdrav, Novica Djuric
Ime: slobo
Mesto:
Komentar: Jednom se radja dusa i umetnica kao sto je Ivana Zigon. neka joj bog podari zdravlje i srecu. Da vise nista ne uradi za srpstvo , dosta je uradila casno srcem i posteno . Veliki pozdrav za srpsku caricu.
Ime: Zoran Karaklajic
Mesto: Игор Ђурић Пјер Анр%
Komentar: Hvala autoru sto je otvorio ovu veoma vaznu temu. Strasno je da kao narod izgubimo ugled kod ljudi u svetu koji su sebe na pravdi Boga zrtvovali da nama pomognu. Osnovna cinjenica ostaje, da i ako srpski narod to nije, rezimske vlasti vec 65 godina od njega prave olos. A to je vec 2-pune generacije. Greh je na svakom od nas sto je sad 3-ca generacija zaista pocela da sebe smatra olosem i tako se ponasa.
Ime:
Mesto:
Komentar: Re: Игор М. Ђурић Како смо дочекали победнике од Vitomir у 2009-08-05 13:14:33 Od ovog materijala bi se moglo napraviti desetak pripovedaka dostojnih Domanovića! Jedna kako Marko Kraljević beži glavom bez obzira preko Terazija jer ga jure gole nevladine EU vile .
Ime:
Mesto:
Komentar: Re: Игор М. Ђурић Како смо дочекали победнике од Витез СРБ у 2009-08-07 19:48:23 Одличан текст за оног ко га разуме... (ко на брду ак и мало стоји, више види но онај под брдом...). За оне који нису схватили а оставили коментар или планирају оставити имам молбу да га прочитају поново и дају коментар (трипут мери једном сеци)!!!
Ime:
Mesto:
Komentar: Драги Љикота , пошто већ дуго покушавам да те намолим да дођеш до мене ево још једном те позивам тебе , Гоцу и Ђурађа , одабери време . Чујемо се . Знам да знаш ко је .
Ime: З.Д.
Mesto: новинар.де
Komentar: Лична карта Србије са свим подацима издаја, лажи, насиља, нерада, умирања, нерађања, боли и птање, налази се у тексту цитираног наслова („Сваки народ има своје жалиоце, само их Срби немају“ (аутор Игор М. Ђурић)
Ime: natalija
Mesto:
Komentar: ''Игор М. Ђурић - Једна година у Њујорку'' топло препоручујем. Књига је,као и све Игорове,одлична!
Ime: http://djuricigor.blogspot.com/
Mesto: Atticus је рекао...
Komentar: Great blog. Very interesting Greetings from Spain
Ime: tool
Mesto:
Komentar: Хвала за занимљиве информације
Ime:
Mesto:
Komentar: „Mazite one koji pored vas disu,ej ljudi ...Igorove reci postaju nasa stvarnost a to je propast pravog mazenja !!!“
Ime: S.V.
Mesto:
Komentar: Zanimljiv tekst. Malo je poduzi da bi bio on-line, mada meni nije smetalo. To je Njujork, vidjen ocima onoga ko je izvukao "srecku" (ah, ironije i zalosti!). A sta je s onom Amerikom, drugacijom od Njujorka?
Ime: S.V.
Mesto:
Komentar: Pozdrav "najboljem cistacu medju piscima, i najboljem piscu medju cistacima"... :)
Ime: Jovan Nikolic , Petar Kolasinac , Predrag Kolasinac
Mesto: Lazarevac-Veliki Crljeni
Komentar: Teco izvanredan si......Upravo smo na tvom sajtu (Sto se podrazumeva) Stvarno svaka cast....puno puno Pozdrava iz Tvoje okoline
Ime: Natasa Vukovic
Mesto:
Komentar: Pre mesec dama sam pokusala da citam "Hazarski recnik" i opet neide,pokupim sa neta i raznih enciklopedi ja sve o Hazarima i sad mi lakse...Vase misli gos.Djuricu tako upijam,bar ovo sto citam sa neta,laskam Vam svesno i namerno i danas cu kada zavrsim svakodnevne obaveze opet da citam.E jedna danas potpuno ispavana sluzbenica puna negativne ... Још о овоме...energije dobila je sve one nase reci iz folklora,fina sam zena a ona neki bitan faktor nece da udari pecat,pa kad nece ja je pocasti i ode ...A gomila komentara se cuje iza mojih ledja o mojoj nepristojnosti !!!Mislim da smo se razumeli VELIKI POZDRAV !!
Ime: Ljiljana Markovic
Mesto:
Komentar: Izgleda da za Kosovo i Metohiju nikada nije povoljan trenutak...ili nemamo odgovarajuci vlast, ili nam vreme ne ide na ruku...i nazalost: ne vidim neki povoljan kraj...
Ime: Lj. V. D.
Mesto: Pesma "Bozic"
Komentar: da ..ovo je predivno...budi davna sećanja..o božiću...pa tek slama svuda razbacana i oraha svuda....ciu,ciu...divno je napisano...a danas...deca ne osećaju svu lepotu...običaja nema više čuvanja tradicije...našeg kovčega...tužno...ali veliko bravo..za všu savršenu pesmu...hristos se rodi....
Ime: Igor
Mesto: Srbija
Komentar: Postoji mogucnost slanja vasih komentara, pa ukoliko zelite da iskoristite tu mogucnost: izvolite.